Све тајне краљевачког кајмака

Краљево – Стари, млади, бели, жути, сољени и несољени кајмак, свеједно, само ако је краљевачки, па још у правој чабрици – без дилеме се сматра вредним поклоном. Зато су годинама Краљевчани тај аутентични „мали знак пажње“ почесто носили за Београд и тако подупирали своје каријере у престоничким предузећима, поправљали успех на факултету, у школи, преко реда стизали до доктора... Традиција и поднебље, тврде технолози, основни су разлози што се тако добар кајмак производи у овом крају. Сличног нема ни само стотинак километара од краљевачког подручја, а камоли даље.

Заштита овог производа, односно, како се „српски“ каже, брендирање покренуто је пре две године у овдашњој служби запошљавања, уз подршку Светске банке. Према том пројекту, планирано је оснивање струковног удружења пољопривредника, односно сточара и произвођача кајмака. Јер, најпре је потребно едуковати све који би да свој кајмак заштите као посебну робну марку и продају га на домаћем и светком тржишту као робу уједначеног квалитета, укуса и проверене микробиолошке исправности. У Краљеву је одржана једна презентација тог пројекта и предавање уз присуство Огњена Маће, професора са београдског Пољопривредног факултета. И на томе се стало. Срећом, тај процес је недавно обновљен, а, према најавама, биће и заокружен до средине ове године. Асоцијација за заштиту долине Ибра и недавно формирано удружење пољопривредника, уз подршку НИП-а, убрзано раде на елаборату који ће најдаље за месец дана предати Заводу за заштиту интелектуалне својине. Циљ је да се добије заштитни знак да кајмак потиче са краљевачког поднебља, да је произведен према уједначеној технологији и да је гарантованог квалитета.

– Наравно, то не значи и окончање посла. Биће потребно неколико година док се не укључи већина произвођача кајмака и док се не навикну на строго поштовање правила – каже за „Политику“ председник УО Асоцијације за заштиту долине Ибра Драган Рогановић.

А, док не стигне тај „заштићени и гарантовани“ кајмак, биће га још на пијачним тезгама, справљаног по рецептури и „малим тајнама“ млекарица, уз обавезну напомену потенцијалном купцу да је „обран од најбољег млека“. Наши саговорници са градске пијаце, произвођачи кајмака Томислав Драгојевић из Краљева, Жарко Зечевић из Рибнице и Миљојко Тодоровић из Чукојевца сагласно тврде да их на удруживање још нико није звао. А имали би, веле, штошта да кажу и о високим трошковима производње, коју тржишна цена кајмака једва може да покрије: тврде да се, у овим нашим условима беспарице, дневно на целој пијаци не прода више од 20 килограма кајмака.