Bakarna mafija ugrožava bezbednost Srbije

Most na Adi je sedam dana bio u mrklom mraku, a  krivci za to su najverovatnije pripadnici „bakarnih bandi” koje godinama unazad vršljaju po Beogradu i celoj Srbiji. Gotovo svakoga dana neko ukrade, ošteti telefonski kabl  ili deo trafostanice, a šteta je višestruko veća nego dobit lopova. Krađe poklopaca na šahtovima, šina, delova dalekovoda…, nanose ogromnu štetu. Sve to ugrožava i bezbednost građana.

– U toku poslednjih godinu i po dana u Beogradu su se dogodile četiri velike pljačke trafostanica. Bez struje su ostale desetine hiljada građana. Početkom godine u trafostanici preko puta „Pionira” lopovi su oštetili transformator i izvukli oko 300 kilograma bakra. Nedugo zatim orobili su trafo u Grockoj pa u Filmskom gradu i Kaluđerici. Pre dve, tri godine pokraden je trafo u Krnjači zbog čega je bez javne rasvete ostao autoput i skoro cela Palilula – objašnjava Sandra Alagić, pi-ar „Elektrodistribucije Beograd”.

Prošle godine, krajem avgusta, u noćnim satima, na Novom novosadskom putu dogodila se teška saobraćajna nesreća u kojoj je poginuo turski državljanin, a njegova supruga i tri ćerke teško su povređene. Taj deo puta nije bio osvetljen jer su lopovi jedan sat pre nesreće obili trafostanicu i pokrali opremu.

Trpi i „Telekom Srbija”, samo ove godine šteta od krađe telefonskih kablova na teritoriji Beograda iznosi oko 24 miliona dinara. I „Železnice Srbije” zbog ovih pljački godišnje gube oko 500.000 evra.

(Foto D. Jevremović)

– Ove godine samo u Beogradu šteta načinjena zbog krađe kablova i opreme na železnici iznosi oko 13 miliona dinara – rekao je Aleksandar Milušić, komandir policijske ispostave za bezbednost na „Železnicama”. Prošle godine je voz na relaciji Subotica–Sombor iskočio iz šina jer su lopovi odneli oko 220 šrafova za zatezanje pragova. Prilikom ove nesreće oštećeno je 500 metara pruge, uništeno pet telefonskih stubova, a saobraćaj je bio u prekidu 24 sata.

Pre neki dan policija je uhapsila sedam osoba koje su od avgusta do oktobra na pruzi između Vladimirovaca i Kovina odnele više od dva kilometra šina i tako načinile štetu veću od sedam i po miliona dinara. Pajserima, montiračima i brenerima demontirali su i sekli železničke šine koje su potom odvozili. Deo odnetih šina nađen je na više mesta za otkup sekundarnih sirovina na područjima Beograda i Pančeva. Zbog štrajka advokata pušteni su da se brane sa slobode. Već sutradan su ponovo su viđeni pored pruge.

Kradljivci sarađuju i sa radnicima obezbeđenja u firmama, ali preduzeća pustoše i sami zaposleni. Točkovi automobila upadaju u ulične otvore bez šahti, građani lome noge, ostaju bez struje, ne mogu da telefoniraju. Često se dešava da oni koji se povrede ili oštete automobil, tuže „Vodovod”. Jedan poklopac može da se proda za manje od 1.000 dinara, a šteta koju to preduzeće pretrpi je 50 puta veća. Stroge kazne dale su rezultat u Italiji, Bugarskoj i Turskoj, gde je krađa javne imovine kojom se ugrožava bezbednost, teško krivično delo. U Bugarskoj se na primer takve krađe računaju kao terorizam i sabotiranje države.

B. Vasiljević – O. Milanović

----------------------------------

Odneli mač Abrahama Linkolna

Usred Vašingtona sve je ličilo na hitnu noćnu intervenciju nadležne komunalne službe: postavljene su fluorescentne plastične kupe koje regulišu saobraćaj, majstori su imali prsluke da se bolje vide u mraku, a radili su nešto oko bandera sa telekomunikacionim vodovima. Ovu „intervenciju” prekinula je istinska intervencija policije. Jer u pitanju nije bio kvar, već krađa nadzemnih bakarnih žica.

Ko bi rekao da je tako nešto – odnošenje poklopaca šahtova, testerisanje bandera da bi se smotala i odnela bakarna žica, skidanje bakarnih oluka sa kuća, a u poslednje vreme i katalizatora sa izduvnih sistema automobila – i u obećanoj Americi podjednako problem kao i kod nas, i da je u stvari globalni problem. „Banditi” su poskidali bakarne oluke sa više od 20 kuća u gradovima Betesda, Potomak i Rokvil. Lopovi su se, kad bi ih građani zatekli na delu, predstavljali kao radnici firme specijalizovane za popravku i zamenu oluka.

Reč je o kriminalu koji je nekad bio samo sporadičan. Njegovom procvatu kumovala je prvo ekonomska kriza koja još nije prošla, a drugo, cene bakra. Koliko 2009, dileri sekundarnim sirovinama su za kilogram plaćali oko tri dolara a stiglo se i do osam dolara po kilogramu. U Čikagu je, na primer, svojevremeno uhvaćen lopov koji je za 15 minuta sa jednog tamošnjeg groblja odneo 51 bronzanu vazu. Kad su pretresli njegovu kuću, tamo su našli još 350.

Sa groba Abrahama Linkolna u Springfildu, njegovom rodnom gradu u državi Ilinois, neko je ukrao skoro metar dugačak bakarni mač. U Harfordu, država Konektikat, lopovi su skinuli bakarne instalacije sa trolejbusa izloženih u lokalnom transportnom muzeju. Često se krade i sa gradilišta. Novi trend je krađa katalizatora, delova izduvnih sistema automobila, jer oni sadrže male količine platine, čija je cena oko 60 dolara za jedan gram, pa dakle njihovo skidanje donosi brzu i pristojnu zaradu, između 200 i 300 dolara po komadu. „Metalni banditi” su mahom nekad radili kao građevinski radnici i znaju gde su prazne kuće sa kojih mogu da se skinu oluci ili bakarne žice, kako da isključe struju i slično.

M. Mišić

----------------------------------

Kazne do 12 godina zatvora

Novembra 2013. godine, u okviru člana 204, dodat je stav tri kojim se propisuje da će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina, učinilac teške krađe, ako ukradena stvar predstavlja javni uređaj za vodu, kanalizaciju, toplotu, gas, električnu ili drugu energiju ili uređaje sistema javnog saobraćaja i veza, odnosno delove tih uređaja. Ko prikriva, protura, kupuje, prima u zalogu ili na drugi način pribavlja ove stvari, a zna ili je mogao i bio dužan da zna da su pribavljene krivičnim delom, preti mu kazna zatvora do pet godina. Ako je reč o organizovanoj grupi, ili ako je nastupila teška povreda, odnosno smrt jednog ili viši osoba ili imovinska šteta velikih razmera, zaprećena kazna je do 12 godina zatvora.

----------------------------------

Povređuju i sebe i druge

Kao primer sve veće brutalnosti kradljivaca, svedoči i ubistvo noćnog čuvara Milivoja Stevanovića (71) u junu 2012. u naselju Plavi horizonti. Kradljivci bakra ubili su i radnika obezbeđenja u Topčideru, odakle su odneli pet tona bakra sa železničke stanice. Najčešće rade u grupama od dva ili tri člana, mahom noću. Dolaze do otvora, silaze u šaht, a zatim seku kablove. Dvojica seku, treći čuva stražu. Potom izvlače na površinu i odnose u skrovišta. Tu pale i skidaju PVC izolaciju sa kablova kako bi dobili čist bakar.

(Čukur česma posle obnove Foto D. Jevremović)

Sve je više maloletnika koji seku kablove, jer su sitnije građe i mogu da se uvuku u šahtove i uske prolaze. Jedanaestogodišnji dečak iz Velikog Gradišta je zadobio teške povrede nogu i tela u eksploziji na obodu Vojnog poligona, sakupljajući bakarne čaure koje se prodaju kao sekundarna sirovina. U Pirotu je nastradao mladić kojeg je ubila struja visokog napona, kada je pokušao da otkači kablove. Kraj Novog Sada je teško povređen mladić kada je doživeo strujni udar na trafostanici koju je pokušao da orobi.

----------------------------------

Na udaru crkve i groblja, spomen-ploče

U Beogradu je pre četiri godine iz ukradena bronzana bista dečaka stradalog na Čukur-česmi 1862. Isečena na delove, pronađena je nekoliko dana kasnije na otpadu. Rekonstrukcija je koštala gradsku kasu 1,3 miliona dinara. Na meti su oluci sa kuća i crkava, kapele na groblju, saobraćajni znaci, zaštitne ograde na mostovima, kazani za rakiju. Beleže se i krađe bakarnih i aluminijumskih kablova iz tunela Železnik na obilaznici oko Beograda, gorionik sa spomenika ispred muzeja u Šumaricama u Kragujevcu, kao i nestanak bronzanog spomenika u spomen-parku pored Senćanskog groblja u Subotici. U centru Beograda nestala je ploča u znak sećanja na ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.

----------------------------------

Ne traže ličnu kartu

Robu sumnjivog porekla obično otkupljuju ilegalni otpadi koji je pretapaju i preprodaju dalje, pa je ukradenim stvarima teško ući u trag. Prilikom otkupa bakra, kupac je dužan da od prodavca traži ličnu kartu, ali u praksi se to retko primenjuje. Postupci zbog ovakvih imovinskih delikata su vrlo česti pred sudovima osnovne nadležnosti. S obzirom na to da izvršioci dela često nemaju regulisanu prijavu mesta boravka, sud teško dolazi do njih. Upravo zato i zbog sumnje da bi boravkom na slobodi mogli da ponove krivično delo, često im se određuje pritvor.