Izvršitelji popisali ceo fabrički pogon

Kraljevo – Bivši i sadašnji radnici Fabrike vagona u Kraljevu nisu više spremni da odlažu naplatu dugovanja pa su izvršitelji neumoljivi. U pogone kraljevačke Fabrike vagona, takoreći svakodnevno, dolaze veštaci i procenjuju vrednost imovine, uglavnom raznih proizvodnih mašina. Procenjeno se popisuje, označava nalepnicom da je zaplenjeno, sud oglašava javnu prodaju... Teče tako, već petnaestak dana, svojevrsno rastakanje i neobična privatizacija nekadašnjeg giganta vagonogradnje. Do sada je već prodato nekoliko mašina, popisano je još nekoliko, čak i jedan ceo pogon.

Uzalud direktor Zoran Minović piše načelnicima, ministrima, poslanicima... Zakon je zakon, sud je sud. Ali, postoji i realan život i pitanje šta će sutra i ko će kupiti prazne fabričke hale. A sve je počelo odavno jer već godinama bivši i sadašnji radnici, a među njima ima i nekadašnjih direktora, tuže fabriku za neisplaćene plate, regres, zakinut iznos isplaćenih zarada u odnosu na sumu predviđenu kolektivnim ugovorom. Nakupilo se 538 tužbi, od kojih je više od polovine izvršno, a ukupan dug, s pozamašnim kamatom, iznosi oko 50 miliona dinara.

– Bilo je, doduše, ranije raznih sporazuma s radnicima zarad odlaganja ili isplate tog duga na rate, ali dogovorenu dinamiku, zbog poremećenih uslova poslovanja, fabrika je sve teže pratila, pa su oni tužbe opet aktivirali. Bez obzira na to što status preduzeća u restrukturiranju nije značio i veto na isplate dugovanja pojedincima, sud je, ipak, imao razumevanja. No, od kada je ovaj status prestao, izvršitelji su zaplenili i sud je za samo tridesetak izvršnih rešenja prodao veliku fabričku dizalicu „koles” od 80 tona nosivosti. Zatim je pre nekoliko dana na isti način prodato devet univerzalnih strugova i oko 20 tona lima. A, popisano je i spremno za javnu prodaju još šest strugova i takoreći ceo mašinski park pogona „Termoplastike”. Tako se do sada u sudsku kasu slilo oko 6,5 miliona dinara duga i od toga je isplaćeno samo tridesetak radnika tužilaca – objašnjava nam Dobrivoje Janić, pravnik u Fabrici vagona.

Ovakvim načinom prodaje ponešto se proda i ispod cene, pa su tako, recimo, veštaci vrednost pomenutog lima umanjili za 15 odsto na ime navodne korozije. U Fabrici vagona još se žale da ne samo što u teškoj situaciji gubi vredne mašine, nego su u obavezi i da, bez obzira na to što je prodaja prinudna, državi plate PDV na promet ove imovine.

– U slučaju da se izvršenja na ovaj način i ovim tempom nastave, Fabrika vagona uskoro neće moći da obavlja svoju delatnost, a propašće i potencijalni proces privatizacije. Mi smo krajem septembra platili oko milion dinara stručnoj ustanovi za procenu vrednosti kapitala i to je obavljeno. Sada to više nije, a tek neće biti ista vrednost, pa dolazimo u situaciju da obmanjujemo mogućeg kupca, a jedan od zainteresovanih je i ozbiljna nemačka firma – objašnjava nam generalni direktor Zoran Minović, koji je o svemu ovome obavestio više državnih organa i pojedinaca, ali, osim od ovdašnjeg suda, odgovora još nema, kao ni drugog, za Fabriku vagona povoljnijeg rešenja.

----------------------------------

Socijalni program za dug

Kad smo Zorana Bogdanovića, direktora Livnice, jednog od pogona Fabrike vagona, upitali o nevolji plenidbe i prodaje mašina, on nam je napomenuo:

– To je moglo da se reši još 2011. godine, uz realizaciju prvog socijalnog programa. Tada sam predlagao da se od 130 miliona dinara dobijenih od države izmire dugovi za zarade, koji su iznosili 133 miliona dinara. Ali, tadašnje rukovodstvo i zastupnik kapitala Marija Savković nisu to prihvatili, čak su me isključili iz Upravnog odbora Fabrike vagona – kaže Bogdanović.