Da nam 2015. bude bolja

Običaj slanja novogodišnjih čestitki je paganski i potiče još iz vremena drevne Kine, kada su želje za dobrim zdravljem razmenjivane tokom prolećnog festivala, odnosno proslave kineske Nove godine, a novogodišnjim grafikama ukrašavani domovi. U starom Egiptu, želje su prenošene u svicima od papirusa, a u Evropi se čestitke pojavljuju početkom 15. veka u tehnici drvoreza, na ručno rađenom papiru.

Prva štampana čestitka nastala je tek 1843. godine u Londonu, po narudžbini Henrija Kola, prvog direktora „Muzeja Viktorije i Alberta”. Poznatom piscu i novinaru dojadio je do tada ustaljeni običaj iscrpljujućih i skupih poseta rodbini i prijateljima i neposredno izražavanje najlepših želja povodom božićnih praznika, pa je člana Kraljevske akademije Džona Kalkota Horslija zamolio da mu ručno naslika čestitku na kojoj je prikazana porodica okupljena oko praznične trpeze.

Istoričarka umetnosti Ana Panić podseća da je tada odmah reagovala i sama kraljica Viktorija, naloživši da se napravi serija sličnih ilustracija. Tako je krenulo.

− Sa napretkom tehnologije, izumom litografije i razvojem poštanskog sistema, čestitke postaju dostupne svima i predstavljaju uobičajen način iskazivanja lepih želja za novogodišnje i božićne praznike širom sveta. Motivi na čestitkama, pored onih uobičajenih, kao što su Deda Mraz i ukrašeno drvo, pratili su aktuelne svetske događaje, kao što je slučaj i sa modom. Takođe, često su bili naslikani prasići, što je trebalo da simbolizuje bogatu prazničnu trpezu – priča Panićeva.

Kao kustoskinji Muzeja istorije Jugoslavije, Ani Panić je kroz ruke prošla zbirka koja je na neki način obeležila epohu vladavine Josipa Broza Tita od 1945. do 1980. godine.

− Čestitke koje je Broz primao i slao u tom periodu čine pravu malu istoriju želja druge polovine prošlog veka i od zaborava čuvaju jedno vreme – kaže Panićeva. – Slali su mu ih najuticajniji državnici tog vremena, ali i neki sasvim obični građani. Doduše, sve je to bilo organizovano i unapred pripremano. Ipak, Titov protokol je funkcionisao besprekorno i svako ko bi poslao čestitku dobijao je kao odgovor zahvalnicu.

U pomenutoj zbirci su i telegrami i oficijelne čestitke predsednika mnogih zemalja sveta, sa njihovim potpisima, poput čestitki iz Bele kuće Žakline i Džona Kenedija, Džimija Kartera, Lindona Džonsona, čestitke Leonida Brežnjeva, Fidela Kastra, Žorža Pompidua, Sandra Pertinija, Elene i Nikolaja Čaušeskua, Idi Amina, Nehrua, Nasera, Ho Ši Mina, kao i raznih carskih i kraljevskih porodica, pa zatim pape Jovana Pavla Drugog, patrijarha srpskog Germana...

Poseban kuriozitet predstavljaju originalni rukopisi koje je Tito slao Staljinu, Čerčilu i Ruzveltu, čestitajući im novu 1945. godinu.

Novogodišnje čestitke lagano odlaze u istoriju. Poruke i mejlovi, podržani moćnim mobilnim telefonima i brzim internetom, nezadrživo guraju stare običaje u zaborav, maksimalno skraćujući put najlepših želja od pošiljaoca do primaoca. Ali, nije li i ser Henri Kol, s početka naše priče, želeo da uštedi vreme kada je naručio izradu prve čestitke? Proteklih 170 godina učinilo je svoje.

----------------------------------------------------

Snaga Unicefa

Može se reći da su nezaustavljivi nalet informacionih tehnologija preživele jedino Unicefove čestitke koje se i danas mogu pazariti i slati najmilijima, baš kao nekad. A one su nastale zahvaljujući jednoj devojčici. Naima Jitka Samkova, sedmogodišnja Čehoslovakinja, napravila je čestitku kako bi zahvalila Unicefu jer je obezbedio mleko i lekove za decu u njenom selu, opustošenom razaranjima u Drugom svetskom ratu. Kako nije imala papir, nacrtala je na komadu stakla decu kako se igraju, a njena učiteljica je ovu rukotvorinu poslala kancelariji organizacije u Pragu, a oni odatle u Njujork. Prve Unicefove čestitke štampane su 1949. godine, kako bi se prikupila sredstva za siromašnu decu širom sveta.