Mačke se same pripitomile

U jednoj narodnoj pripovesti, ako se dobro prisećamo, pridošlica pita gorštaka: Kako zovete (nazivate) vuka?
- Mi ga ne zovemo, on sam dođe - kao iz puške odgovara upitani.
Ni mačke niko nije pozvao, same su se ušunjale u ljudska naselja pre deset hiljada godina i tu zauvek ostale. Kako to znamo?
Naučnici iz Nacionalnog instituta za rak (SAD), predvođeni Karlosom Driskolom, proučavali su šest godina uzorke DNK nepripitomljenih vrsta - iz Škotske, Izraela, Namibije i Mongolije - i mnogih domaćih. Pet podvrsta divlje mačke je iz krajeva koje i danas, upoređujući ih sa (za Evropljane) novootkrivenim, nazivamo Stari svet: evropska, bliskoistočna, južnoafrička, srednjeazijska i kineska. I sve odomaćene i ukrasne potiču od istog pretka, divlje mačke sa Bliskog istoka, objavljeno je u čuvenom časopisu "Nauka" (Science).

Kućnim ljubimicama nasličniji "nasledni otisak" imaju 15 jedinki odomaćenih u pustinjama u Izraela, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina i Saudijske Arabije, razvrstanih u pet loza, a svrstanih pod jednim stručnim nazivom Felis silvestris lybica (skraćeno: šumska mačka). Najstarije kosti iskopane na arheološkom nalazištu, čiju su starost genetičari procenili na 9.500 godina, iako su prve pripitomljene pre 12 milenijuma.

Prvi ratari su se upinjali da obuzdaju divlju ćud pojedinih životinja, otkuda to da su se jedino mačke, često nepredvidive i zločeste, samovoljno ljudima umilile?

Objašnjenje je, na prvi pogled, sasvim jednostavno i razumljivo, iako ostaje poneka nedoumica. "Najvrednije divlje vrste pogodne za pripitomljavanje nalazile su se u samo devet malih oblasti koje su tako postale najranije postojbine poljoprivrede", piše Džared Dajmond, profesor fiziologije na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu i član Nacionalne akademije nauka, u zadivljujućoj knjizi "Mikrobi, puške i čelik" (izdavač "Dosije" iz Beograda).

Najuspešniji u tome bili su žitelji-ratari iz tzv. Plodnog polumeseca koje je zahvatalo delove Turske, Sirije, Jordan, Iraka, Saudijske Arabije i gotovo ceo Izrael i Liban. Upravo u tim krajevima otpočelo je gajenje biljaka (prva je pšenica dvozrnac iz oko 8.500 godine pre nove ere) što je - zbog povoljne klime i samoodabiranja - stvorilo prve viškove hrane koji su čuvani u jednostavnim žitnicama ili ambarima. I započelo je prvo kroćenje životinja - krava, ovaca, koza, konja i pasa.

Izobilje je namamilo svakojake glodare, a mačke su došle bez poziva i trajno se zadržale.

Nenadmašni Lav Nikolajevič Tolstoj u Ani Karenjinoj piše: "Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način". Ukoliko malko preinačite pojedine reči, čtatate misao domišljatog Džareda Dajmonda: "Sve životinje koje se mogu pripitomiti liče jedna na drugu; svaka životinja koja se ne može pripitomiti nepripitmljiva je na svoj način". Prvom iskazu nepisanog načela podležu, uglavnom, evroazijske životinje. I mačke su istovetnog geografskog porekla, ali ih niko nije prisilno krotio.

Najnoviji nalazi američkih naučnika, potkrepljeni uverljivim genetskim proverama, potkrepljuju pre deceniju obznanjenu tvrdnju Džareda Dajmonda.

Doskora se pretpostavljalo da su se prve mačke odomaćile u Starom Egiptu, u kojem su ih obožavali. Pre tri godine francuski arheolog Žan-Deni Vinj otkopao je ostatke osmomesečnog mladunčeta na naeolitskom nalazištu na Kipru. Poznato je da su zemljoradnici iz Turske doneli, verovatno, domaće mačke jer divljih na ovom sredozemnom ostrvu nije ni bilo.

Sve je započelo zbog toga što su mačke odličan uzor za izučavanje pojedinih naslednih obolenja, kao što policistična bolest bubrega i atropija retine, od kojih pate ljudi. Šta su istraživači preduzeli?

Prouiči su dvojake "nasledne otiske": DNK iz jedra, koja nosi gotovo sve gene životinje i dočarava šta je nasleđeno od oba roditelja, i mitohondrijsku DNK, koja postoji izvan ćelijskog jedra, prenosi nekoliko gena i jedino odskliva do najranijih dana poreklo od majke. I jedan i drugi genetski zapis pokazali su da su sve mačke širom sveta - po kućama živi oko 600 miliona - od jednog zajednog pretka, podvrste divlje mačke koja je obitavala na Bliskom istoku.

Prvi mačiji "adam" i "eva"  pojavili su, otprilike, pre 130.000 do 160.000 godina.

Kada vam na vratima pokuca Tom, Garfild ili makoji mačak iz crtanih filmova sa zavežljajem na ramenu, znajte da je došao da se useli jer je, možda, nanjušio glodare u blizini. U planinskim selima Srbije i dan-danas puštaju u dvorište mačku-pridošlicu, ukoliko nemaju svoju, da miševi kolo ne vode.

Da li ćemo imatu bolji uvid u mezimce koji nam nisu najodaniji prijatelji, a bez premca su najzagonetniji?