Ko to tamo tuče decu?

Roditeljstvo je izvor neizmerne sreće, ali i briga i teškoća. Ono nas suočava sa velikom odgovornošću pošto budućnost naše dece zavisi u znatnoj meri i od onoga šta ćemo mi činiti. Želimo da im pomognemo da odrastu u osobe koje umeju da vole i da budu voljene, osobe koje poštuju sebe, druge ljude i zatečena društvena pravila i norme i osobe koje umeju da, kroz pregovore i dogovore sa drugima, menjaju društveni red i norme koje su „nasleđene” da bi ostavili bolji svet svojoj deci. Roditeljstvo nas, međutim, suočava i sa osećanjem velike nesigurnosti jer vrlo brzo shvatimo da nismo dovoljno pripremljeni i da treba puno toga da učimo u hodu. Ova kombinacija odgovornosti i nesigurnosti je izvor velikog stresa, strepnji i brojnih dilema.

Ovih dana se rasplamsala debata o eventualnoj zabrani fizičkog kažnjavanja dece što je jedan od predloga u nacrtu Građanskog zakonika. Dobro je da razgovaramo o ovoj temi da bismo razjasnili njene različite aspekte, kao i različita shvatanja i znanja koja imamo o primeni fizičkog kažnjavanja (bez obzira na to šta će biti konačna odluka u pogledu samog zakona). Nije dobro, s druge strane, ako neka razmišljanja bez razmišljanja odbacujemo kao „plaćenička” ili razmišljanja koja će „uništiti našu tradiciju i identitet”. Možda nam je prijatnije da tako razmišljamo o drugačijem mišljenju, ali to svakako nije korisno niti zdravo ni za nas kao pojedince, ni za zajednicu.

Prvo da preciziramo o čemu razgovaramo. Roditeljstvo uključuje vaspitanje, ali ono je i više od vaspitanja. Vaspitanje uključuje disciplinovanje dece, ali nije samo to. Disciplinovanje uključuje kažnjavanje, ali i nagrađivanje, učenje po modelu i druge tehnike. A kažnjavanje uključuje fizičko kažnjavanje, ali i druge oblike kažnjavanja. I da stvar bude komplikovanija, fizičko kažnjavanje ima različite oblike – od blagog, vaspitnog koje roditelji primenjuju razumno (a ne iz strasti i besa) da bi se uticalo na ponašanje deteta do prebijanja koje dovodi do povreda (što već spada u zlostavljanje). Dakle, ako se mi kao građani dogovorimo da zabranimo fizičko kažnjavanje to neće „totalno razoružati” roditelje, niti će njihov autoritet i moć nužno i potpuno da nestanu zato što ne mogu da tuku decu. Roditelji će i dalje imati na raspolaganju dovoljno moćnih sredstava da vaspitaju decu. Tačno je, možda je nekada lakše istući dete, ali se često ispostavi da je to bilo kratkoročno korisno, a dugoročno štetno.

Ovde treba da se podsetimo i na nalaze psiholoških istraživanja. Uprkos njihovim ograničenjima, postojeći nalazi sugerišu da je veća verovatnoća da će fizičko kažnjavanje (čak i blago) imati više negativnih nego pozitivnih posledica i da primena fizičkog kažnjavanja ima tendenciju da postane učestalija i ozbiljnija.

Konačno, koliko roditelja u Srbiji koristi fizičko kažnjavanje, to jest koliko roditelja bi bilo „pogođeno” zabranom fizičkog kažnjavanja? U ovoj nedelji su objavljeni rezultati dva istraživanja – anketa agencije „Faktor plus” koja je rađena za „Politiku” u decembru i međunarodna studija MICS 2014 koju je sproveo Republički zavod za statistiku u periodu februar–april ove godine. Rezultati prvog istraživanja, sugerišu da 80 odsto roditelja dece od nula do 18 godina „tuče svoje dete” i to uglavnom kada je neposlušno ili kada dovede sebe u opasnu situaciju. U većini slučajeva reč je o udarcu po guzi pri čemu nijedan roditelj u telefonskoj anketi nije izjavio da je primenio „ozbiljne batine”. Ovo istraživanje nam ukazuje da je svega 19 odsto roditelja za zakonsku zabranu fizičkog kažnjavanja, da je 30 odsto protiv da se država meša u vaspitanje dece, dok je 40 odsto izrazilo slaganje sa tvrdnjom da ne treba zabraniti fizičko kažnjavanje, ali da država treba da uredi zakon (što nije najjasnije šta znači). Druga studija, koja je rađena na uzorku većem od 4.000 ispitanika i u kojoj se koriste međunarodni standardizovani instrumenti, sugeriše da je 17 odsto roditelja koristilo fizičko kažnjavanje tokom prethodnog meseca od čega samo jedan odsto koristi ozbiljne fizičke kazne (udarac po glavi, kažnjavanje kaišem ili drugim predmetom itd.). U MICS 2014 studiji roditelju su upitani da li je fizičko kažnjavanje neophodno u vaspitavanju dece i rezultati su pokazali da svega sedam odsto ispitanika deli to mišljenje. Kao što možemo da vidimo razlike u nalazima su ogromne i zato je teško reći koliko roditelja u Srbiji zaista koristi fizičko kažnjavanje.

Aleksandar Baucal,

profesor razvojne psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu

-----------------------------------------

KARLOV UGAO

• Odsad ćemo moći decu da tučemo nekažnjeno samo u nužnoj samoodbrani.

• Po novom zakonu, batina je iz pakla izašla.

• Kako da se ispoljim kao Srbin, kad ne smem da pečem rakiju i tučem ženu i decu?

• Sada deca imaju odrešene ruke da nas propuste kroz šake.

• Ja sam protiv nasilja u školi. Trebalo bi zaštititi nastavnike.

• Kad đaci izađu na veliki odmor, kriminalci se sklanjaju u kuće.

• Da bi vaspitavali decu, roditelji moraju da pređu sa dela na reči.

Dragutin Minić