Ni traga od malezijskog aviona

Drugi dan „lova” bio je neuspešan: ni nije pronađen „erbas” malezijske kompanije „Er Azija” koji je u nedelju nestao sa radara putujući sa 162 putnika i članova posade od indonezijskog ostrva Java ka Singapuru. Iako je ovo već drugi iščezli malezijski avion ove godine, stručnjaci smatraju da će on biti lociran u roku od nekoliko sati ili dana, što je tek prva u nizu razliku između dve naoko veoma slične nesreće.

Kontrola leta je izgubila vezu sa avionom na putu Surabaja – Singapur iznad Javanskog mora koje razdvaja ostrva Java i Borneo. Vlasti Indonezije su saopštile da je na osnovu poslednje komunikacije „erbasa” sa zemljom vrlo verovatno da je on završio na dnu relativno plitkih i prometnih voda, što bi trebalo da olakša međunarodnu potragu, javlja Si-En-En. Australijski, malezijski i singapurski spasilački avioni danas nastavljaju da nadgledaju tu oblast. Najbrojniji među ukrcanima su Indonežani – njih 155, dok je na kobnom letu bilo i troje Južnokorejaca, po jedan Britanac, Francuz, Maležanin i Singapurac, potvrdila je avio-kompanija.

Kada su agencije javile vest o tragediji leta 8501, svet nije mogao da veruje koja je zla kob poterala malezijsko vazduhoplovstvo.. U martu je sa puta od Kuala Lumpura ka Pekingu nestao „boing” sa 239 putnika i članova posade kojem do danas nema traga. Letelica iste kompanije – „Malezija erlajns” oborena je u julu iznad teritorije pod kontrolom proruskih pobunjenika u Ukrajini. Krhotine aviona, koji je od Amsterdama ka Kuala Lumpuru prevozio 283 osobe, pronađene su u Donjeckoj oblasti, a telesni ostaci putnika prebačeni su u Holandiju.

Međutim, zasad se povlače paralele između prve i poslednje nesreće, a kako pokazuje analiza „Njujork tajmsa”, dva slučaja imaju daleko manje sličnosti nego što se na prvi pogled čini. Pad „boinga” 8. marta ostaje jedna od najvećih tajni u istoriji letenja, dok je „erbas” verovatno nastradao u oluji, što je katastrofa, ali ne i previše uzbudljiva misterija.

Mlaznjak „Malezija erlajnsa” izgubio je kontakt sa kontrolom leta bez razumljivog razloga, kapetan nije prijavio kvar na motoru ili turbulenciju, nebo je bilo čisto, uslovi idealni. Pilot „Er Azije” jeste prijavio nevreme i zatražio dozvolu da se podigne (sa 9.700 metara na 11.500 metara), ali mu je molba, kako javljaju vlasti u Džakarti, odbijena da bi se izbegao sudar. Nevreme je u nedelju besnelo u celoj regiji i gromovi su udarili upravo po putanji kojom se kretao nesrećni avion. Zato je lako pretpostaviti da se ova letelica survala usled lošeg vremena, dok u slučaju prvog aviona još nije jasno zašto iz kabine nije stigao poziv u pomoć i zašto je pilot, odjavljujući se iz malezijskog vazdušnog prostora, kazao kolegama na zemlji: „Laku noć”, da bi njegov avion nestao nekoliko minuta posle toga. Javnost intrigira kako je moguće da je ova letelica nestala sa svih radara i satelita, a još više – zašto bi kapetan okrenuo mlaznjak sa puta ka Kini i upravio ga u suprotnom pravcu, ka Indijskom okeanu, gde je, veruje se, i završila putovanje kada joj je nestalo goriva. Otmica? Terorizam? Ni do danas se ne zna. Vlasti u Kualu Lumpuru zasipale su javnost kontradiktornim informacijama: „boing” je u Južnom kineskom moru, nije, nego je u Andamanskom moru, preleteo je zaliv Malaka, otisnuo se na jug. Vlast u Kanberi pretpostavlja da su krhotine u dubinama Indijskog okeana, zapadno od obale Australije, ali i pored intenzivne potrage, nije isplivao nijedan komad olupine. Otežavajuća okolnost je što je voda tamo duboka 6.000 metara. Javansko more je relativno plitko, što bi trebalo da pojednostavi „lov”.

Na martovskom letu 370, kapetan je bio iskusni pilot sa više od 18.000 sati letenja, dok je njegov kopilot pre toga leteo 2.700 sati. Posada „Er Azije” bila je daleko manje iskusna. Kapetan je leteo 6.100 sati, a njegov kolega 2.275 sati. Zbog toga Si-En-En zaključuje da će rešavanje poslednjeg slučaja biti daleko lakše.

J. S.