Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ни трага од малезијског авиона

Ни трага од малезијског авиона
Породице укрцаних чекају вести на аеродрому у Сурабаји (Фото Ројтерс)

Други дан „лова” био је неуспешан: ни није пронађен „ербас” малезијске компаније „Ер Азија” који је у недељу нестао са радара путујући са 162 путника и чланова посаде од индонезијског острва Јава ка Сингапуру. Иако је ово већ други ишчезли малезијски авион ове године, стручњаци сматрају да ће он бити лоциран у року од неколико сати или дана, што је тек прва у низу разлику између две наоко веома сличне несреће.

Контрола лета је изгубила везу са авионом на путу Сурабаја – Сингапур изнад Јаванског мора које раздваја острва Јава и Борнео. Власти Индонезије су саопштиле да је на основу последње комуникације „ербаса” са земљом врло вероватно да је он завршио на дну релативно плитких и прометних вода, што би требало да олакша међународну потрагу, јавља Си-Ен-Ен. Аустралијски, малезијски и сингапурски спасилачки авиони данас настављају да надгледају ту област. Најбројнији међу укрцанима су Индонежани – њих 155, док је на кобном лету било и троје Јужнокорејаца, по један Британац, Француз, Малежанин и Сингапурац, потврдила је авио-компанија.

Када су агенције јавиле вест о трагедији лета 8501, свет није могао да верује која је зла коб потерала малезијско ваздухопловство.. У марту је са пута од Куала Лумпура ка Пекингу нестао „боинг” са 239 путника и чланова посаде којем до данас нема трага. Летелица исте компаније – „Малезија ерлајнс” оборена је у јулу изнад територије под контролом проруских побуњеника у Украјини. Крхотине авиона, који је од Амстердама ка Куала Лумпуру превозио 283 особе, пронађене су у Доњецкој области, а телесни остаци путника пребачени су у Холандију.

Међутим, засад се повлаче паралеле између прве и последње несреће, а како показује анализа „Њујорк тајмса”, два случаја имају далеко мање сличности него што се на први поглед чини. Пад „боинга” 8. марта остаје једна од највећих тајни у историји летења, док је „ербас” вероватно настрадао у олуји, што је катастрофа, али не и превише узбудљива мистерија.

Млазњак „Малезија ерлајнса” изгубио је контакт са контролом лета без разумљивог разлога, капетан није пријавио квар на мотору или турбуленцију, небо је било чисто, услови идеални. Пилот „Ер Азије” јесте пријавио невреме и затражио дозволу да се подигне (са 9.700 метара на 11.500 метара), али му је молба, како јављају власти у Џакарти, одбијена да би се избегао судар. Невреме је у недељу беснело у целој регији и громови су ударили управо по путањи којом се кретао несрећни авион. Зато је лако претпоставити да се ова летелица сурвала услед лошег времена, док у случају првог авиона још није јасно зашто из кабине није стигао позив у помоћ и зашто је пилот, одјављујући се из малезијског ваздушног простора, казао колегама на земљи: „Лаку ноћ”, да би његов авион нестао неколико минута после тога. Јавност интригира како је могуће да је ова летелица нестала са свих радара и сателита, а још више – зашто би капетан окренуо млазњак са пута ка Кини и управио га у супротном правцу, ка Индијском океану, где је, верује се, и завршила путовање када јој је нестало горива. Отмица? Тероризам? Ни до данас се не зна. Власти у Куалу Лумпуру засипале су јавност контрадикторним информацијама: „боинг” је у Јужном кинеском мору, није, него је у Андаманском мору, прелетео је залив Малака, отиснуо се на југ. Власт у Канбери претпоставља да су крхотине у дубинама Индијског океана, западно од обале Аустралије, али и поред интензивне потраге, није испливао ниједан комад олупине. Отежавајућа околност је што је вода тамо дубока 6.000 метара. Јаванско море је релативно плитко, што би требало да поједностави „лов”.

На мартовском лету 370, капетан је био искусни пилот са више од 18.000 сати летења, док је његов копилот пре тога летео 2.700 сати. Посада „Ер Азије” била је далеко мање искусна. Капетан је летео 6.100 сати, а његов колега 2.275 сати. Због тога Си-Ен-Ен закључује да ће решавање последњег случаја бити далеко лакше.

Ј. С.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.