Dva­de­set od­sto da ula­zi­mo u 2015.

Iako svi mi­sli­mo da ne­ma ve­će si­gur­no­sti od te da si­gur­no ula­zi­mo u 2015. i da je na­slov ove ko­lum­ne, pre­ma to­me, ap­sur­dan, mi­slim da bi mo­ra­li da bu­de­mo skrom­ni­ji – ni­šta u Sr­bi­ji ni­je 100 po­sto, pa je mo­žda čud­no i to da će­mo ući du­bo­ko u dru­gu de­ce­ni­ju 21. ve­ka. Kod nas je sve po­lo­vič­no i ne­si­gur­no, pa bi u tom sti­lu mo­gli da gle­da­mo i na ka­len­dar. Po unu­tra­šnjem vre­me­nu mi smo ne­gde u sred­njem ve­ku, a to se naj­bo­lje vi­di po to­me ko­li­ko stva­ri smo sklo­ni da gur­ne­mo pod te­pih ili da pri­pi­še­mo de­lo­va­nju ,,zlih” si­la ko­je na­mer­no sta­vlja­ju kli­po­ve u do­la­zak sve­tle bu­duć­no­sti i vo­lju vr­hov­nih bi­ća, ko­ja su sko­ro pa sve­mo­gu­ća.

I naš pred­sed­nik vla­de se, su­mi­ra­ju­ći re­zul­ta­te, po­na­šao na ovaj po­lo­vi­čan na­čin, 20 od­sto po­zi­tiv­nog is­tu­ra­ju­ći u pr­vi plan, a 80 pro­ce­na­ta ne­ga­tiv­nog pri­pi­su­ju­ći sa­mo zlo­vo­lji onih ko­ji ,,ra­de pro­tiv Sr­bi­je” i ho­će da vra­te na vlast ,,raz­boj­ni­ke”ko­ji su ra­ni­je vo­di­li dr­ža­vu. Na pri­mer, kao glav­ni uspeh vla­de na­vo­di se sma­nje­nje bro­ja ne­za­po­sle­nih kod NSZ-a, a ne ka­že se da je ovo sma­nje­nje pra­vi­lo u ovom de­lu go­di­ne i da ono ne od­go­va­ra po­ve­ća­nju bro­ja za­po­sle­nih. Po­što da­nas ima ma­nje for­mal­no za­po­sle­nih ne­go pre go­di­nu da­na. Vla­da se hva­li i da je an­ke­ta o rad­noj sna­zi po­ka­za­la da je sto­pa ne­za­po­sle­no­sti pa­la za ne­što ma­nje od se­dam pro­ce­na­ta, a ne ka­že da se ra­di o is­tra­ži­va­nju jav­nog mnje­nja u ko­me je za­po­slen sva­ko ko je re­kao da je, ma­kar i na cr­no, ra­dio je­dan sat u to­ku ne­de­lje. Ovaj pad sto­pe ne­za­po­sle­no­sti ne­ma ni­ka­kve ve­ze s po­ve­ća­njem bro­ja za­po­sle­nih. Po­red to­ga, mo­gu­će je i da se broj ne­za­po­sle­nih kod NSZ-a po­ve­ća­va, a da se sto­pa ne­za­po­sle­no­sti sma­nju­je (jer ova dru­ga be­le­ži i ne­for­mal­nu za­po­sle­nost). Da li vam se to či­ni ma­nje ap­surd­no od to­ga da će­mo sa­mo de­li­mič­no ući u 2015?

Slič­no je i s na­šim po­li­tič­kim ži­vo­tom i sta­njem u me­di­ji­ma. U po­li­ti­ci, de­li­mo se na bor­ce pro­tiv ko­rup­ci­je i na raz­boj­ni­ke ko­ji su opljač­ka­li Sr­bi­ju, od­no­sno, na ju­na­ke i ,,po­li­tič­ke ku­ka­vi­ce” ko­ji ni­su ima­li hra­bro­sti da spro­ve­du bol­ne re­for­me. Zva­nič­na ob­ja­šnje­nja s naj­vi­ših me­sta su da ,,sva­ko ima pra­vo da kri­ti­ku­je, ali ne i oni ko­ji ni­su ima­li hra­bro­sti…” I tu smo u sred­njem ve­ku. U mo­der­no vre­me po­ma­lja­ju se in­sti­tu­ci­je i pra­vi­la ko­ja su uni­ver­zal­na i ne­za­vi­sna od pro­ce­ne pra­vo­ver­no­sti ne­kog su­bjek­ta. Sa­da ni­je do­volj­no da ka­že­te da je ne­ko je­re­tik u od­no­su na zva­nič­nu isti­nu, pa da bu­de prog­nan iz jav­ne sfe­re i mo­ral­no osra­mo­ćen. Kri­ti­ka je u 2015. go­di­ni uni­ver­zal­no pra­vo, nor­mal­na i po­želj­na stvar, ali s ko­jim pro­cen­tom će­mo i mi ući u tu go­di­nu, osta­je pi­ta­nje, ma ko­li­ko to zvu­ča­lo ap­surd­no.

U 2014. go­di­ni ima­li smo i iz­bo­re i te­melj­nu di­fe­ren­ci­ja­ci­ju u me­di­ji­ma na ver­ni­ke i je­re­ti­ke. Je­re­ti­ci su do­zvo­lje­ni sa­mo ako ni­su sa­svim ozbilj­ni. Da bi se kri­ti­ko­vao kralj, mo­ra se ma­kar ma­lo obu­ći ko­stim dvor­ske lu­de. Ako ste sa­mo ana­li­tič­ni, ima­te ime i pre­zi­me, za­stu­pa­te mo­der­ne, uni­ver­zal­ne vred­no­sti, me­sto vam je na mar­gi­ni, u ne­koj vr­sti me­dij­skog lim­ba. „Uti­sak ne­de­lje” ni­je na­šao pro­sto­ra ni na slo­bod­nom me­dij­skom tr­ži­štu ni na jav­nim ser­vi­si­ma, a ko je na­šao pro­sto­ra vid­no je pre­šao u pra­vo­ver­ne.

Re­li­gi­ja ni­je, kao u sred­njem ve­ku, do­mi­nant­na dru­štve­na ma­tri­ca – osim u kul­tu­ri i obra­zo­va­nju – ali i na­še sa­vre­me­no sred­njo­ve­ko­vlje ima svo­je pse­u­do­re­li­gij­ske for­me. Svi ve­ru­je­mo u nu­žne re­for­me, kao što smo ne­kad ve­ro­va­li u pro­vi­đe­nje, ve­ru­je­mo i da re­for­me mo­ra­ju bi­ti bol­ne, jer bez stra­da­nja ne­ma spa­se­nja. Po­sle sve­ga, od­no­sno, ka­ko na­ši po­li­ti­ča­ri vo­le da ka­žu „za dve go­di­ne”, do­ći će bo­lja bu­duć­nost, što nam je ne­ka za­me­na za raj. Ima­mo i kler eko­no­mi­sta i eko­nom­skih no­vi­na­ra ko­ji, uz ne­ko­li­ko pri­med­bi, po­na­vlja­ju man­tre o pri­vat­nom i jav­nom sek­to­ru i re­for­ma­ma.

U sve­mu smo, da­kle, 20 pro­ce­na­ta u 21, a osta­lih 80 od­sto u sred­njem ve­ku, ne­gde oko 1400. go­di­ne. Iz­gu­bi­li smo bit­ku s tran­zi­ci­jom, ali još ni­smo ot­kri­li na­či­ne da se iz­bo­ri­mo s tim gu­bit­kom. Sreć­na No­va 1401/2015. go­di­na!

Ured­nik saj­ta fi­lo­zo­fi­ja­in­fo.com