Два­де­сет од­сто да ула­зи­мо у 2015.

Иако сви ми­сли­мо да не­ма ве­ће си­гур­но­сти од те да си­гур­но ула­зи­мо у 2015. и да је на­слов ове ко­лум­не, пре­ма то­ме, ап­сур­дан, ми­слим да би мо­ра­ли да бу­де­мо скром­ни­ји – ни­шта у Ср­би­ји ни­је 100 по­сто, па је мо­жда чуд­но и то да ће­мо ући ду­бо­ко у дру­гу де­це­ни­ју 21. ве­ка. Код нас је све по­ло­вич­но и не­си­гур­но, па би у том сти­лу мо­гли да гле­да­мо и на ка­лен­дар. По уну­тра­шњем вре­ме­ну ми смо не­где у сред­њем ве­ку, а то се нај­бо­ље ви­ди по то­ме ко­ли­ко ства­ри смо скло­ни да гур­не­мо под те­пих или да при­пи­ше­мо де­ло­ва­њу ,,злих” си­ла ко­је на­мер­но ста­вља­ју кли­по­ве у до­ла­зак све­тле бу­дућ­но­сти и во­љу вр­хов­них би­ћа, ко­ја су ско­ро па све­мо­гу­ћа.

И наш пред­сед­ник вла­де се, су­ми­ра­ју­ћи ре­зул­та­те, по­на­шао на овај по­ло­ви­чан на­чин, 20 од­сто по­зи­тив­ног ис­ту­ра­ју­ћи у пр­ви план, а 80 про­це­на­та не­га­тив­ног при­пи­су­ју­ћи са­мо зло­во­љи оних ко­ји ,,ра­де про­тив Ср­би­је” и хо­ће да вра­те на власт ,,раз­бој­ни­ке”ко­ји су ра­ни­је во­ди­ли др­жа­ву. На при­мер, као глав­ни успех вла­де на­во­ди се сма­ње­ње бро­ја не­за­по­сле­них код НСЗ-а, а не ка­же се да је ово сма­ње­ње пра­ви­ло у овом де­лу го­ди­не и да оно не од­го­ва­ра по­ве­ћа­њу бро­ја за­по­сле­них. По­што да­нас има ма­ње фор­мал­но за­по­сле­них не­го пре го­ди­ну да­на. Вла­да се хва­ли и да је ан­ке­та о рад­ној сна­зи по­ка­за­ла да је сто­па не­за­по­сле­но­сти па­ла за не­што ма­ње од се­дам про­це­на­та, а не ка­же да се ра­ди о ис­тра­жи­ва­њу јав­ног мње­ња у ко­ме је за­по­слен сва­ко ко је ре­као да је, ма­кар и на цр­но, ра­дио је­дан сат у то­ку не­де­ље. Овај пад сто­пе не­за­по­сле­но­сти не­ма ни­ка­кве ве­зе с по­ве­ћа­њем бро­ја за­по­сле­них. По­ред то­га, мо­гу­ће је и да се број не­за­по­сле­них код НСЗ-а по­ве­ћа­ва, а да се сто­па не­за­по­сле­но­сти сма­њу­је (јер ова дру­га бе­ле­жи и не­фор­мал­ну за­по­сле­ност). Да ли вам се то чи­ни ма­ње ап­сурд­но од то­га да ће­мо са­мо де­ли­мич­но ући у 2015?

Слич­но је и с на­шим по­ли­тич­ким жи­во­том и ста­њем у ме­ди­ји­ма. У по­ли­ти­ци, де­ли­мо се на бор­це про­тив ко­руп­ци­је и на раз­бој­ни­ке ко­ји су опљач­ка­ли Ср­би­ју, од­но­сно, на ју­на­ке и ,,по­ли­тич­ке ку­ка­ви­це” ко­ји ни­су има­ли хра­бро­сти да спро­ве­ду бол­не ре­фор­ме. Зва­нич­на об­ја­шње­ња с нај­ви­ших ме­ста су да ,,сва­ко има пра­во да кри­ти­ку­је, али не и они ко­ји ни­су има­ли хра­бро­сти…” И ту смо у сред­њем ве­ку. У мо­дер­но вре­ме по­ма­ља­ју се ин­сти­ту­ци­је и пра­ви­ла ко­ја су уни­вер­зал­на и не­за­ви­сна од про­це­не пра­во­вер­но­сти не­ког су­бјек­та. Са­да ни­је до­вољ­но да ка­же­те да је не­ко је­ре­тик у од­но­су на зва­нич­ну исти­ну, па да бу­де прог­нан из јав­не сфе­ре и мо­рал­но осра­мо­ћен. Кри­ти­ка је у 2015. го­ди­ни уни­вер­зал­но пра­во, нор­мал­на и по­жељ­на ствар, али с ко­јим про­цен­том ће­мо и ми ући у ту го­ди­ну, оста­је пи­та­ње, ма ко­ли­ко то зву­ча­ло ап­сурд­но.

У 2014. го­ди­ни има­ли смо и из­бо­ре и те­мељ­ну ди­фе­рен­ци­ја­ци­ју у ме­ди­ји­ма на вер­ни­ке и је­ре­ти­ке. Је­ре­ти­ци су до­зво­ље­ни са­мо ако ни­су са­свим озбиљ­ни. Да би се кри­ти­ко­вао краљ, мо­ра се ма­кар ма­ло обу­ћи ко­стим двор­ске лу­де. Ако сте са­мо ана­ли­тич­ни, има­те име и пре­зи­ме, за­сту­па­те мо­дер­не, уни­вер­зал­не вред­но­сти, ме­сто вам је на мар­ги­ни, у не­кој вр­сти ме­диј­ског лим­ба. „Ути­сак не­де­ље” ни­је на­шао про­сто­ра ни на сло­бод­ном ме­диј­ском тр­жи­шту ни на јав­ним сер­ви­си­ма, а ко је на­шао про­сто­ра вид­но је пре­шао у пра­во­вер­не.

Ре­ли­ги­ја ни­је, као у сред­њем ве­ку, до­ми­нант­на дру­штве­на ма­три­ца – осим у кул­ту­ри и обра­зо­ва­њу – али и на­ше са­вре­ме­но сред­њо­ве­ко­вље има сво­је псе­у­до­ре­ли­гиј­ске фор­ме. Сви ве­ру­је­мо у ну­жне ре­фор­ме, као што смо не­кад ве­ро­ва­ли у про­ви­ђе­ње, ве­ру­је­мо и да ре­фор­ме мо­ра­ју би­ти бол­не, јер без стра­да­ња не­ма спа­се­ња. По­сле све­га, од­но­сно, ка­ко на­ши по­ли­ти­ча­ри во­ле да ка­жу „за две го­ди­не”, до­ћи ће бо­ља бу­дућ­ност, што нам је не­ка за­ме­на за рај. Има­мо и клер еко­но­ми­ста и еко­ном­ских но­ви­на­ра ко­ји, уз не­ко­ли­ко при­мед­би, по­на­вља­ју ман­тре о при­ват­ном и јав­ном сек­то­ру и ре­фор­ма­ма.

У све­му смо, да­кле, 20 про­це­на­та у 21, а оста­лих 80 од­сто у сред­њем ве­ку, не­где око 1400. го­ди­не. Из­гу­би­ли смо бит­ку с тран­зи­ци­јом, али још ни­смо от­кри­ли на­чи­не да се из­бо­ри­мо с тим гу­бит­ком. Срећ­на Но­ва 1401/2015. го­ди­на!

Уред­ник сај­та fi­lo­zo­fi­ja­in­fo.com