Poster sa pričom

Devedeset godina od premijere najslavnijeg postera 20. veka obeleženo je nedavno. Napravio ga je tada veoma cenjeni i priznati ilustrator Robert Bonfils za Međunarodnu izložbu dekorativne i industrijske umetnosti u Parizu, održane od aprila do oktobra 1925. godine. Bilo je to vreme kada su umetnički krugovi ulagali napore da se oslobode preterane dekorativnosti art-nuvo stila – „Stila 1900” i da se priklone novom vremenu koje je nezaustavljivo nadiralo u sve pore života.

Vreme je uistinu bilo revolucionarno na svim frontovima – od umetnosti do svakodnevnog života. Svet je tada izašao iz užasa Prvog svetskog rata i tragao je za novim vrednostima, a njih je zdušno nudila primenjena nauka putem primene mašine i industrije.

Na svim poljima događala su se čuda. U romanima nije više bilo ljubavnih zapleta već samo tokova svesti, prazno belo platno okačeno na zid bila je umetnička slika, simfonijski orkestar slušao se u skoro svakoj sobi putem gramofona. Ćaskalo se putem telefona na daljinu, jurcalo automobilima, letelo avionima, plovilo prekookeanskim parobrodima. Mašina je čistila kuću i čuvala hranu.

U takvoj atmosferi održana je čuvena izložba, a njen slavni plakat nije uopšte oslikavao ovaj novi duh vremena. Zašto je francusko ministarstvo za trgovinu i industriju odabralo ovu pastoralnu varijantu? Devojka bosih nogu na glavi nosi ogromnu korpu punu ruža dok njen korak prati srndać u skoku! Gde je tu mašina, gde urbani ambijent, gde su moderna vremena? Ovaj plakat čiji crtež nije u duhu vremena, svi su voleli i svi ga pamte. Izgleda da retro nikada ne izlazi iz mode.

----------------------------------

Bonfils dizajnirao i tapiserije

Francuski umetnik, ilustrator, grafičar i slikar Robert Bonfils (1886-1972) rođen je u Parizu. Kao mlad umetnik izlagao je na Salonu nezavisnih u Parizu i 1912. na Salonu dekorativnih umetnosti. Od 1913. godine radio je scenografije a naročito plakate za pozorišta, zatim kartone za brojne tapiserije. Aktivan je bio i u oblasti izdavaštva, radio je omote za knjige i veoma prepoznatljive ilustracije. Ratne godine prekinule su njegove brojne aktivnosti, ali 1924. pozvan je da učestvuje na konkursu za veliku Međunarodnu izložbu dekorativnih umetnosti koja je bila u pripremi u Parizu. Njegovo rešenje odnelo je pobedu i postalo zaštitni znak novog viđenja dekorativnih umetnosti.

Osim ilustracija, radio je i za fabriku porcelana „Sevr”.

Radmila Milosavljević, arhitekta

www.dopisna-skola-ambijent.rs