Pikaso, vrtlog oštrih uglova

Pikaso kao grafičar, stvaralac je koji ne oseća potrebu da predstavi nove svetove, već da oblikuje one koji u njemu žive. Inspiraciju je pronalazio u svetu cirkusa, italijanskoj komediji i likovima Arlekina i Pulčinele koje je predstavljao pokušavajući da na taj način izrazi suštinu svoje vizije života, patnje, bola, starosti, ljubavi, seksa i smrti.

Seks je jedna od tema kojima se najviše bavio. On tumači neumerenu seksualnu želju i posedovanje polazeći od španske slikarske tradicije, čiji uticaj ni u jednom trenutku nije krio. Njegove vizije izgledaju vrlo prirodno i sežu mnogo dalje od prostog senzualnog pogleda na erotizam. Umetnik demistifikuje seks u potpuno realnim prikazima strasti i želje, a često ide i dalje od toga prikazujući, kroz sirovu lepotu opscenog, komičan i ironičan aspekt ljudskog instinkta. On prikazuje razuzdane žene, koje uživaju u svojoj nagosti, a naročito u njenom pokazivanju. Zajedno sa provokativnom scenom, javlja se i igra. Česta pojava likova u ulozi posmatrača postavlja gledaoca u paralelnu poziciju sa onima koji izviruju kroz prozor. Kako je slika prozor otvoren ka svetu, tako je i publika jedna vrsta voajera zabranjene scene.

Na Pikasovim grafikama postoji nešto što je stvar trenutka, prolaznosti i otkrića i otuda važnost voajera, pogleda i posmatrača; zbog toga je Pikaso u isto vreme i slikar i fotograf. Ogledalo i odraz kao deo ove teme nisu izmakli njegovom oku, što se može videti na bakrorezu urađenom 3. marta 1971, pod imenom Dve žene.

Kada je reč o ilustrovanim knjigama koje se mogu videti na ovoj izložbi, prva od njih, hronološkim redom, jeste publikacija o umetnosti XX Siecle, L′