Bazar bubrega

Spolja, kuća broj 4373 ne razlikuje se mnogo od sličnih dvospratnica u rezidencijalnom delu Gurgaona, grada koji je od Delhija udaljen otprilike koliko i Obrenovac od Beograda. Gurgaon je, inače, od prašnjave varoši u senci prestonice, u poslednjih deset godina dospeo i na međunarodne mape: tamo je sada na stotine „kol centara”, a novi stakleni neboderi i šoping molovi svedoče o prosperitetu koji je Indiji donela informatička industrija i razvojna strategija da umesto robe izvozi znanje svojih programera.

Od drugih, pomenuta kuća se razlikuje iznutra: njen dnevni prostor pretvoren je u najsavremeniju operacionu salu, a spavaće sobe u laboratorije i bolničke sobe. Kako minulih dana opisuje indijska štampa, ali i mnogi svetski listovi, ovo je u poslednjih nekoliko godina bila istinska „kuća strave”: nadničari iz okolnih sela u nju su ulazili sa dva bubrega, a izlazili s jednim, dok su bolesnim, ali bogatim strancima u njoj transplantirani ti zdravi bubrezi sirotinje.

Jeziva operacija

Ovaj biznis je cvetao nekoliko godina, sve dok nedavno neko nije policiju prinudio da izvrši raciju. Zatekla je međutim samo medicinsku opremu, dok je glavni organizator, izvesni doktor čije je jedno od imena Amit Kumar, dobivši na vreme dojavu šta se sprema, nestao u nepoznatom pravcu.

Prema onome što je dosad o ovom slučaju predočeno u indijskoj štampi, reč je o velikoj aferi zakonom zabranjenoj trgovini organima. Procena je da je u poslednjih nekoliko godina ovde obavljeno oko 500 ilegalnih transplantacija bubrega, na način koji izaziva jezu.

Priče svih „davalaca” do kojih se došlo gotovo su istovetne. „Na mene je red došao 23. januara”, ispovedio se „Hindustan tajmsu” Muhamed Salim (31). „Odveli su me u jednu veliku kuću gde mi je jedan nizak čovek dao neku injekciju od koje sam zaspao. Kad sam se probudio, osetio sam oštar bol na leđima. Rekli su mi da mi je izvađen jedan bubreg, da ću za to dobiti pare i da treba da ćutim”...

Nadničari koji kao fizički radnici na građevinama dnevno, kad ima posla, zarađuju između 100 i 200 rupija (150 i 300 dinara), vrbovani su najčešće na svojim sastajalištima, sa obećanjem posla. Bubreg im je potom uziman voljno ili nevoljno: iz bolnice su, ne baš sasvim oporavljeni, ispraćani sa za njih velikim parama: oko 40.000 rupija (hiljadu dolara). Primaoci bubrega, mahom inostrana klijentela Amerike, Kanade, Grčke, Saudijske Arabije, Dubaija, Emirata... plaćali su za ovu operaciju i 40 puta više.

Novca je bilo dovoljno da organizator ove medicinske mafije isplati sve svoje saradnike i sam se obogati. Za njim je raspisana poternica, spekuliše se da je pobegao u susedni Nepal ili daleku Kanadu. Nije, međutim, sigurno da će mu ući u trag, s obzirom na to da je operisao pod pet različitih imena, održavao 12 bankarskih računa i sebi pribavio mnoštvo pasoša.

Razvijeno crno tržište

Doktor Kumar je, predočeno je takođe, lice od ranije poznato indijskoj policiji. Za ilegalno presađivanje bubrega optužen je još 1994. u Bombaju. Uhapšen je i uz kauciju pušten da se brani sa slobode, ali se nikad nije pojavio na sudu. Nestao je, da bi istim poslom nastavio da se bavi negde druge, a na kraju se dosetio da je idealno mesto za ovaj „biznis” baš Gurgaon – zbog blizine delhijskog međunarodnog aerodroma i mnoštva prestoničkih bolnica i laboratorija za podršku. „Identifikovali smo pet medicinskih sestara i 20 zaposlenih iz pet bolnica”, izneo je na konferenciji za štampu načelnik policije Gurgaona. Zaplenjena su i vozila opremljena priručnim laboratorijama da bi se ekspresno utvrdila kompatibilnost „davalaca”. Privedeno je a potom „zbog nedostatka dokaza” pušteno pet stranaca, koji su čekali na red. „Lista čekanja”, koja je među zaplenjenim dokumentima iz kuće broj 4373, imala je oko 40 imena.

Nije ovo inače prvi put da se u Indiji otkriva kriminalna trgovina bubrezima. Prošle godine biznis sličnih razmera otkriven je u jednoj klinici u Madrasu. Godinu dana pre toga na videlo je izbilo da je svoje bubrege prodalo oko 150 preživelih posle udara cunamija na jugu zemlje. Britanski Bi-Bi-Si 2002. objavio je reportažu o tome kako indijske žene za manje od hiljadu dolara prodaju svoje bubrege pacijentima iz Singapura.

Jedan od najvećih skandala ove vrste zbio se, međutim, 1995, kada je policija otkrila da su lekari u jednoj klinici u Bagaloreu (takođe centru informatičke industrije na jugu Indije) lekari uzeli bubrege od oko hiljadu ljudi, objašnjavajući im da samo uzimaju uzorke krvi.

Legalne donacije organa u Indiji su neprecizno regulisane. Nevladine organizacije procenjuju da je tamo potrebno oko 100.000 transplantacija bubrega godišnje (Indija je zemlja velikih brojeva), ali da se legalno obavi samo oko 5.000. Na crno se proda oko 2.000. „Bazar bubrega” nije, međutim, samo indijska specifičnost: to je „biznis” svugde u Aziji. Lek „ciklosporin” koji od 1970. predupređuje glavne komplikacije posle ovakve operacije najviše je doprineo da se razvije crno tržište za transplantacije i u Pakistanu, Bangladešu, Nepalu, na Filipinima... Svugde gde sirotinja ponekad nema drugog izbora nego da proda deo svog tela – i usput bude prevarena od beskrupuloznih lekara.