U trci za PKB dvanaest kandidata

Poljoprivredna korporacija „Beograd”, koja je u stoprocentnom vlasništvu grada Beograda, biće privatizovana metodom javnog nadmetanja. U trci za svojinsku transformaciju ovog preduzeća, jednog od 502 koja Vlada Srbije želi da privatizuje, učestvovaće 12 kandidata – pojedinaca i pravnih lica iz Srbije, Nemačke, Hongkonga, Austrije i Danske.

Spisak interesenata obelodanjen je na poslednjoj sednici Skupštine grada, na kojoj su se odbornici prestoničkog parlamenta izjasnili o metodu privatizacije PKB-a.

Najzvučnije ponude iz Srbije stigle su od „MK grupe” i novosadske Industrije mesa „Matijević”. Među pismima o zainteresovanosti koja su stigla iz inostranstva, nalaze se, između ostalog, ponude konzorcijuma tri fizička lica iz Austrije koja zastupa izvesni Jozef Kaltenger, Investicionog fonda iz Nemačke i preduzeća „JB Equity Limited” iz Hongkonga. Za razliku od ovih investitora, koji bi mahom da kupe PKB, danska kompanija BIGADAN ponudila je strateško partnerstvo sa gradom Beogradom za izgradnji elektrane na biogas. Reč je o projektu koji se već realizuje na poljima ove korporacije u Padinskoj Skeli.

Agencija za privatizaciju je u paketu s PKB-om ponudila i zavisna preduzeća ove korporacije – laboratoriju „Eko lab” i institut „PKB Agroekonomik” – nekoliko ponuda je stiglo samo za ove dve celine. Tako su interesovanje za „Eko lab”, ispoljili „Imlek” i preduzeće „Ino flor” iz Beograda, dok je za „PKB Agroekonomik” stigla ponuda i od novosadskog „Biogranuma”.

I dok grad Beograd očekivano podržava privatizaciju, zaposleni u PKB-u i dobar deo stručne javnosti usprotivili su se svojinskoj transformaciji odmah po objavljivanju javnog poziva. Sindikati korporacije i dalje su pri istom stavu, koji su izneli i pre mesec dana na sastanku sa gradonačelnikom Sinišom Malim. Sindikalne vođe, prema izveštaju objavljenom na sajtu PKB-a, ponovile su na susretu s prvim čovekom Beograda mišljenje da u ovom momentu ne treba privatizovati kompaniju. Oni su predložili da se korporaciji omogući prodaja sto hektara građevinskog zemljišta i time reši problem dugovanja PKB-a koji je u dužničku krizu počeo da pada još devedesetih godina prošlog veka. Ističući kako „ne postoji pozitivno iskustvo privatizacije poljoprivrednih preduzeća”, oni su postavili pitanje da li će zaposlenima biti omogućeno pravo na upis besplatnih akcija posle svojinske transformacije.

Siniša Mali je, između ostalog, odgovorio da PKB nije likvidan jer ima 70 miliona evra dugova i neizmirenih obaveza, dodajući kako „prodaja hektara za hektarom kako bi se isplatile zarade nije primer uspešnog preduzeća”. Sa kupcem koji bude imao najbolju ponudu, istakao je gradonačelnik, grad Beograd će pregovarati o tome koliko dugo će morati da se održi kontinuitet proizvodnje. Građevinsko zemljište u vlasništvu PKB-a neće se prodavati, a eventualnom višku zaposlenih biće obezbeđen socijalni program, zaključio je Mali.

----------------------------------------------------------------

Prihod u 2013 – deset milijardi dinara

U dokumentaciji Agencije za privatizaciju navodi se da je prema konsolidovanom finansijskom izveštaju poslednjeg dana 2013. godine PKB imao 10,1 milijardi dinara prihoda, da posluje pod tržišnim uslovima i redovno isplaćuje zarade. Vrednost kapitala firme procenjena je na blizu 24 milijarde dinara, a dugovi PKB-a prema državnim poveriocima istog dana iznosili su 2,6 milijardi dinara.

----------------------------------------------------------------

ZAINTERESOVANI ZA PRIVATIZACIJU

Fizička lica

* Boško Karanović, Beograd

* Jozef Kaltenger, Austrija

* Miloš Paunović, Kovin

* Ilija Džahagarov u ime Investicionog fonda iz Nemačke

Pravna lica

* EES Group, Nemačka

* Tina prom, Beograd

* Industrija mesa „Matijević”, Novi Sad

* JB Equity Limited, Hongkong

* Tera produkts 61 d.o.o, Gornji Milanovac

* BIGADAN, Danska

* EMAC d.o.o, Novi Sad

* MK grupa, Beograd