У трци за ПКБ дванаест кандидата

Пољопривредна корпорација „Београд”, која је у стопроцентном власништву града Београда, биће приватизована методом јавног надметања. У трци за својинску трансформацију овог предузећа, једног од 502 која Влада Србије жели да приватизује, учествоваће 12 кандидата – појединаца и правних лица из Србије, Немачке, Хонгконга, Аустрије и Данске.

Списак интересената обелодањен је на последњој седници Скупштине града, на којој су се одборници престоничког парламента изјаснили о методу приватизације ПКБ-а.

Најзвучније понуде из Србије стигле су од „МК групе” и новосадске Индустрије меса „Матијевић”. Међу писмима о заинтересованости која су стигла из иностранства, налазе се, између осталог, понуде конзорцијума три физичка лица из Аустрије која заступа извесни Јозеф Калтенгер, Инвестиционог фонда из Немачке и предузећа „JB Equity Limited” из Хонгконга. За разлику од ових инвеститора, који би махом да купе ПКБ, данска компанија BIGADAN понудила је стратешко партнерство са градом Београдом за изградњи електране на биогас. Реч је о пројекту који се већ реализује на пољима ове корпорације у Падинској Скели.

Агенција за приватизацију је у пакету с ПКБ-ом понудила и зависна предузећа ове корпорације – лабораторију „Еко лаб” и институт „ПКБ Агроекономик” – неколико понуда је стигло само за ове две целине. Тако су интересовање за „Еко лаб”, испољили „Имлек” и предузеће „Ино флор” из Београда, док је за „ПКБ Агроекономик” стигла понуда и од новосадског „Биогранума”.

И док град Београд очекивано подржава приватизацију, запослени у ПКБ-у и добар део стручне јавности успротивили су се својинској трансформацији одмах по објављивању јавног позива. Синдикати корпорације и даље су при истом ставу, који су изнели и пре месец дана на састанку са градоначелником Синишом Малим. Синдикалне вође, према извештају објављеном на сајту ПКБ-а, поновиле су на сусрету с првим човеком Београда мишљење да у овом моменту не треба приватизовати компанију. Они су предложили да се корпорацији омогући продаја сто хектара грађевинског земљишта и тиме реши проблем дуговања ПКБ-а који је у дужничку кризу почео да пада још деведесетих година прошлог века. Истичући како „не постоји позитивно искуство приватизације пољопривредних предузећа”, они су поставили питање да ли ће запосленима бити омогућено право на упис бесплатних акција после својинске трансформације.

Синиша Мали је, између осталог, одговорио да ПКБ није ликвидан јер има 70 милиона евра дугова и неизмирених обавеза, додајући како „продаја хектара за хектаром како би се исплатиле зараде није пример успешног предузећа”. Са купцем који буде имао најбољу понуду, истакао је градоначелник, град Београд ће преговарати о томе колико дуго ће морати да се одржи континуитет производње. Грађевинско земљиште у власништву ПКБ-а неће се продавати, а евентуалном вишку запослених биће обезбеђен социјални програм, закључио је Мали.

----------------------------------------------------------------

Приход у 2013 – десет милијарди динара

У документацији Агенције за приватизацију наводи се да је према консолидованом финансијском извештају последњег дана 2013. године ПКБ имао 10,1 милијарди динара прихода, да послује под тржишним условима и редовно исплаћује зараде. Вредност капитала фирме процењена је на близу 24 милијарде динара, а дугови ПКБ-а према државним повериоцима истог дана износили су 2,6 милијарди динара.

----------------------------------------------------------------

ЗАИНТЕРЕСОВАНИ ЗА ПРИВАТИЗАЦИЈУ

Физичка лица

* Бошко Карановић, Београд

* Јозеф Калтенгер, Аустрија

* Милош Пауновић, Ковин

* Илија Џахагаров у име Инвестиционог фонда из Немачке

Правна лица

* EES Group, Немачка

* Тина пром, Београд

* Индустрија меса „Матијевић”, Нови Сад

* JB Equity Limited, Хонгконг

* Тера продуктс 61 д.о.о, Горњи Милановац

* BIGADAN, Данска

* EMAC д.о.о, Нови Сад

* МК група, Београд