Odlazak nezaboravne Karmen

Nema više Milice Miladinović, jedne od diva iz takozvanog zlatnog doba Beogradske opere. Iza nje je ostala prava galerija različitih likova, sa imenima o kojima sanjaju svi mecosoprani: Karmen, Amneris, Acučena, Eboli, Šarlota, Dalila, Marfa, Končakovna, Marina... Za njenu Karmen moglo bi se reći da je ušla u legendu.

U liku Bizeove junakinje ona je nastupala i sa slavnim partnerima kao što su Helge Rozvenge, Đusi Bjerling, Džordž London i Mario Del Monako, a bečki „Veltprese” pisao je: ”... njena Karmen bila je otkrovenje jer je, pored velikog sonornog glasa, donela još mnogo kvaliteta koji su kod nas postali retkost”. Ništa manje hvale i superlativa moglo se pročitati i u bečkom „Kuriru”, posle predstave „Boris Godunov”, gde je pisalo kako je ”rasno lepa, Milica Miladinović, briljirala u ulozi Marine”. Zaista visoke ocene u gradu sa tako bogatom operskom tradicijom.

Osim po tumačenju velikih likova iz svetske operske literature, ova primadona dobro je upamćena i po dvema ulogama iz nacionalnog repertoara. Jedna je Majka Jevrosima, iz „Kneza od Zete” Petra Konjovića, čiju je tragičnost svojom interpretacijom uzdigla do antičkih visina, pa se dugo pričalo i o dva događaja iza scene. Čuveni Miroslav Čangalović, vrsni interpret Kneza Iva Crnojevića, molio je Milicu da u završnoj sceni kada Jevrosima poludi od bola za sinom: ”Nemoj da me, dok pevaš, gledaš u oči. Toliko si sugestivna da će mi se grlo stegnuti pa dalje neću moći ni jednu notu da otpevam!”. Priča se i da je slavna Mira Stupica stajala iza scene i da su joj, dok je posmatrala Milicu u tim prizorima ludila, niz obraze tekle suze. Onaj drugi domaći lik je iz „druge priče” i za neke druge suze. Bila je nezaboravna Fema u Logarovoj „Pokondirenoj tikvi”. Kompozitor je njoj i posvetio svoju komičnu operu, što je i odštampano na naslovnoj stranici partiture: ”Milici Miladinović za njenu visoku umetnost glasa i glume”. Za vrhunsku komiku ostvarenu u kreaciji lika Feme ova prvakinja Opere dobila je 1974. godišnju nagradu svog Narodnog pozorišta.

Umetnica, rođena u Beogradu (1924.), postala je solista Opere Narodnog pozorišta 1950. i ostala joj verna sve do odlaska u penziju, 1977. godine. Milica Miladinović inače potiče iz ugledne bokokotorske porodice Trojanović, porodice moreplovaca, lekara, poslanika i pesnika. Još od malena rasla je uz muziku i tokom školovanja nije bilo nijedne Svetosavske proslave bez nje i operske arije ili neke od pesama poznatih svetskih kompozitora koju bi otpevala. Učešće u tim proslavama, zajedno sa suprugom Dušanom, poznatim dirigentom, nije prekidala ni posle u vremenima kada to nije baš bilo preporučljivo.

Milica Miladinović pamtiće se i po promociji srpske pravoslavne muzike pred papom Pavlom Šestim, pod svodovima crkve Svetog Petra u Rimu. Pevala je ona i na mnogim operskim scenama sveta, kao i širom nekadašnje zemlje Jugoslavije, a u njenoj publici bilo je i krunisanih i nekrunisanih glava, te raznih drugih velikodostojnika.

Od publike se oprostila u liku grofice u „Pikovoj dami”, predstavi pod dirigentskim vođstvom supruga Dušana i u režiji njihovog sina Dejana. Danas našem eminentnom reditelju Dejanu Miladinoviću, umetniku međunarodne reputacije, bila je to prva i jedina saradnja sa majkom na operskoj sceni.

Sahrana Milice Miladinović je sutra na Novom groblju, a opelo u crkvi Sv. Nikole počeće u 15 sati.

M. Šehović