Doplata za originalne lekove na recept

Kada je juče u apoteci htela da podigne lekove na recept za teško obolelu ćerku Draganu M. (42) iz Beograda, majka Vera S. bila je neprijatno iznenađena: lek koji je donedavno dobijala bez doplate, sada, po kutiji, mora da doplaćuje 600 dinara. Dragani, koja je tri meseca provela u komi, imala tri operacije na mozgu, koja je svaku reč učila iznova i koja je potpuni invalid, samo za terapiju ovim lekom („kepra”) potrebno je mesečno oko 2.500 dinara. Uz ovaj lek, koristi još medikamenata, od kojih neke dobija na recept, a neke joj majka plaća iz svog džepa.

– Verujte mi, u apoteci sam se rasplakala. Kraj je meseca, nisam imala više para. Kakvi su to kriterijumi doneti sa najnovijom izmenom liste lekova, da se plaća lek koji je moja ćerka kao stoprocentni invalid dobijala? Sada moram da doplaćujem lek koji mi je propisao vrhunski stručnjak i uz koji je zdravstveno stanje moje ćerke bolje. Slučaj nije usamljen. Država mora da vodi računa o ovakvim teškim bolesnicima. Dragana prima penziju od samo 14.500 dinara, a odnedavno, kako je i meni penzija smanjena, nemam mogućnost više da plaćam ni fizioterapeuta – požalila se juče redakciji „Politike” Draganina majka.

Ova priča nažalost teško može da se uklopi u najave koje su pratile usvajanje i početak važenja nove liste lekova. Umesto da od 1. januara, kada je lista počela da se primenjuje, građani budu zadovoljni što je smanjena participacija, preciznije – učešće u ceni leka koju pacijenti bez obzira na recept i zdravstvenu knjižicu plaćaju iz svog džepa, učestale su primedbe da su sa ove liste izbrisani mnogi medikamenti ili da se oni sada dobijaju uz doplatu. Tako da obećanje prethodnog direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), prof. dr Momčila Babića, koji je doneo novu listu lekova, da će oni biti dostupniji i jeftiniji za određenu grupu pacijenata nije ispunjeno, naprotiv, neki su došli u situaciju da po novim propisima sada plaćaju i ono što ranije nisu.

Druga velika primedba građana odnosi se na to da su sa nove liste uklonjeni mnogi originalni lekovi i zamenjeni generičkim, a neki pacijenti nemaju razumevanja za ovakvu odluku, koja je očigledno doneta pod uticajem teške materijalne situacije i štednje. Generički lekovi sadrže iste aktivne sastojke u istoj koncentraciji kao i originalni lekovi, od kojih su nastali, jer je originalnim (inovativnim) lekovima istekla patentna dozvola.

Objašnjenje smo potražili u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.

– Na osnovu liste lekova, koja se primenjuje od 1. januara, lek „kepra” nalazi se na listi A-1 lekova sa procentualnom participacijom osigurane osobe od 30 odsto, odnosno 25 odsto, u zavisnosti od jačine leka. On se sada nalazi na listi A-1, jer su na listu A lekova stavljeni generički lekovi istog sastava, kao ovaj, sa cenom koja je niža 30 odsto u odnosu na cenu originalnog leka. Osiguranicima je dostupan lek od generičkih proizvođača „Farma svis” i „Alvogen”, koji je istog dejstva, farmaceutskog oblika i jačine kao lek „kepra, a za koji se plaća samo participacija od 50 dinara, a osiguranici koji su oslobođeni plaćanja participacije za lekove sa liste A imaju pravo na lek bez novčane naknade – objasnili su nam u RFZO.

Da bi Dragana dobila lek, objašnjavaju, potrebno je da se konsultuje sa izabranim lekarom, to jest lekarom specijalistom o zameni leka „kepra” sa generičkim lekom drugog proizvođača.

U RFZO se slažu da se najčešće primedbe odnose na novu listu lekova, to jest na pojašnjenje razloga zašto se sada plaća procentualna participacija za pojedine originalne lekove, koji su prebačeni na listu A-1.

– Uvek je razlog veća cena originalnog leka u odnosu na cenu istih generičkih lekova, a kako RFZO raspolaže ograničenim sredstvima, praksa u svim zemljama sa sličnim sistemom obaveznog zdravstvenog osiguranja je da se iz tih sredstava obezbeđuju lekovi po nižoj ceni, a ukoliko osiguranik želi originalan lek, potrebno je da doplati samo razliku između cene originalnog leka i cene paralelnog generičkog leka – pojasnili su u RFZO.