Penzija po svojoj volji

Ulaganje u dobrovoljne penzijske fondove, kao način obezbeđivanja dodatne penzije, postaje sve prihvaćenija štednjai u Srbiji. To dokazuje i podatak da u ovom trenutku posluje sedam dobrovoljnih penzijskih fondova i da se najavljuje nekoliko novih, što znači da je finansijski sektor uvideo da je Srbija plodno tle za razvoj ovog oblika štednje.

Sistem štednje u penzijskim fondovima je jednostavan: građani ili preduzeća odlučuju da u fond uplaćuju novac koji predstavlja njihov ulog. Društvo koje upravlja penzijskim fondom odlučuje gde će ta sredstva ulagati, kako bi ulog doneo što veći prihod. Sredstva fonda se ulažu u hartije od vrednosti, akcije ili, delimično, u nekretnine.

Članovi fonda,odnosno oni koji su uložili novac na taj način uvećavaju svoj prihod. Oni mogu da izaberu da li će prihode podizati mesečno, kao doživotnu penziju, ili će jednokratno podići ceo zarađeni iznos. Penziju mogu da počnu da koriste kada steknu dovoljno godina staža i godina starosti.

Dragan Marjanović, konsultant NLB-a Nova penzija, dobrovoljnog penzijskog fonda koji posluje na našem tržištugodinu dana kao članica NLB Grupe, najveće slovenačke međunarodne finansijske organizacije, na konkretnom primeru objašnjava računicu koja pokazuje zašto se štednja u penzijskim fondovima isplati.

„Ako tokom 30 godina rada svakog meseca uplaćujete po 2.000 dinara, možete računati da ćete, kada steknete uslove za penzionisanje, moći iz penzijskog fonda da doživotno dobijate po oko 22.500 dinara. Tako imate takozvanu privatnu penziju u vrednosti od oko 300 evra. Ukupna suma koju ste uštedeli do tada je nešto viša od tri miliona dinara.Možete je odmah podići, ili dobijati mesečne uplate”, kaže Marjanović.

Osnovna razlika između štednje u penzijskim fondovima i uplaćivanja životnog osiguranja je u tome što je u fondovima imovina društva koje fondom upravlja odvojena od imovine članova, dok je kod životnog osiguranja drugačije. To znači da je imovina članova, odnosno onih koji ulažu novac u fond, maksimalno zaštićena i da ne postoji rizik da ako društvo propadne bude izgubljen i novac članova.

Prosečna suma koju pojedinci u Srbiji uplaćuju u penzijski fond je oko 2.500 dinara i sve je veći broj onih koji se opredeljuju da na ovaj način štede i obezbede za sebe i porodicu viši standard tokom penzionerskih dana.

Uplaćivati u penzijski fond mogu i preduzeća za svoje zaposlene. Oni koji se za to odluče imaju posebne poreske olakšice. Naime, poslodavcima je omogućeno da, kada uplaćuju najmanje po 3.303 dinara za svoje zaposlene, na taj iznos ne plaćaju doprinose i poreze. Udruženje dobrovoljnih penzijskih fondova je odavno istaklo inicijativu da se taj iznos na koji se ne plaćaju doprinosi i porezi poveća na 5.000 dinara. Smatra se da bi to bilo podsticajno i za poslodavce koji bi bili dodatno motivisani da uplaćuju zaposlenima dodatnu penziju a, naravno, bilo bi korisno za zaposlene.

Građane posebno interesuje gde se novac koji uplaćuju u penzijski fond ulaže i da li je reč o rizičnim poslovima. Zakonska regulativa koja određuje uslove za ulaganje je vrlo stroga, fondovima je dozvoljeno da ulažu u hartije od vrednosti, akcije i nekretnine. Fond NLB Nova penzija je plasirao oko 25 odsto imovine u akcije na berzi, oko 20 odsto u obveznice, a deo je oročen u depozite i u depozite po viđenju.