Пензија по својој вољи

Улагање у добровољне пензијске фондове, као начин обезбеђивања додатне пензије, постаје све прихваћенија штедњаи у Србији. То доказује и податак да у овом тренутку послује седам добровољних пензијских фондова и да се најављује неколико нових, што значи да је финансијски сектор увидео да је Србија плодно тле за развој овог облика штедње.

Систем штедње у пензијским фондовима је једноставан: грађани или предузећа одлучују да у фонд уплаћују новац који представља њихов улог. Друштво које управља пензијским фондом одлучује где ће та средства улагати, како би улог донео што већи приход. Средства фонда се улажу у хартије од вредности, акције или, делимично, у некретнине.

Чланови фонда,односно они који су уложили новац на тај начин увећавају свој приход. Они могу да изаберу да ли ће приходе подизати месечно, као доживотну пензију, или ће једнократно подићи цео зарађени износ. Пензију могу да почну да користе када стекну довољно година стажа и година старости.

Драган Марјановић, консултант НЛБ-а Нова пензија, добровољног пензијског фонда који послује на нашем тржиштугодину дана као чланица НЛБ Групе, највеће словеначке међународне финансијске организације, на конкретном примеру објашњава рачуницу која показује зашто се штедња у пензијским фондовима исплати.

„Ако током 30 година рада сваког месеца уплаћујете по 2.000 динара, можете рачунати да ћете, када стекнете услове за пензионисање, моћи из пензијског фонда да доживотно добијате по око 22.500 динара. Тако имате такозвану приватну пензију у вредности од око 300 евра. Укупна сума коју сте уштедели до тада је нешто виша од три милиона динара.Можете је одмах подићи, или добијати месечне уплате”, каже Марјановић.

Основна разлика између штедње у пензијским фондовима и уплаћивања животног осигурања је у томе што је у фондовима имовина друштва које фондом управља одвојена од имовине чланова, док је код животног осигурања другачије. То значи да је имовина чланова, односно оних који улажу новац у фонд, максимално заштићена и да не постоји ризик да ако друштво пропадне буде изгубљен и новац чланова.

Просечна сума коју појединци у Србији уплаћују у пензијски фонд је око 2.500 динара и све је већи број оних који се опредељују да на овај начин штеде и обезбеде за себе и породицу виши стандард током пензионерских дана.

Уплаћивати у пензијски фонд могу и предузећа за своје запослене. Они који се за то одлуче имају посебне пореске олакшице. Наиме, послодавцима је омогућено да, када уплаћују најмање по 3.303 динара за своје запослене, на тај износ не плаћају доприносе и порезе. Удружење добровољних пензијских фондова је одавно истакло иницијативу да се тај износ на који се не плаћају доприноси и порези повећа на 5.000 динара. Сматра се да би то било подстицајно и за послодавце који би били додатно мотивисани да уплаћују запосленима додатну пензију а, наравно, било би корисно за запослене.

Грађане посебно интересује где се новац који уплаћују у пензијски фонд улаже и да ли је реч о ризичним пословима. Законска регулатива која одређује услове за улагање је врло строга, фондовима је дозвољено да улажу у хартије од вредности, акције и некретнине. Фонд НЛБ Нова пензија је пласирао око 25 одсто имовине у акције на берзи, око 20 одсто у обвезнице, а део је орочен у депозите и у депозите по виђењу.