Tajni život stakla

Sremska Mitrovica – U radionici Dragutina Bibera i njegovog sina Nebojše svakodnevno se događaju „mala čuda“: obični upotrebni predmeti od stakla, pod rukama ove dvojice majstora, postaju autentična umetnička dela.

   – Staklo ima svoj tajni život. Samo je potrebno zagrebati po njegovoj površini i otkriti ga. Pre dvadesetak godina ovu „staklenu infekciju“ na mene je preneo moj zet Miroslav, koji se u Nemačkoj bavio radom na staklu. Doneo mi je iz Nemačke mašinu za brušenje, i od toga je počelo. Zahvalan sam mu što me je uveo u posao u kome nalazim i mir i zadovoljstvo – kaže nam Dragutin.

   Nemačka mašina sa specijalnim dijamantskim iglama raznih veličina najviše liči na zubarsku mašinu, a takvim se zvukom oglašava. Prilikom „bockanja“ po staklu stvara finu staklenu prašinu, nevidljivu za oko, potencijalno opasnu za majstorova pluća i za oči. Zato Dragutin i Nebojša koriste zaštitne naočare i masku dok graviraju sve vrste staklenih predmeta, a najčešće čaše i flaše svih veličina i oblika. Na čašama su uglavnom grbovi i prepoznatljiva arhitektura Sremske Mitrovice, a na slavskim flašama – likovi svetitelja. Ukrašavaju i ogledala, obično utiskuju vence ruža ili neki drugi motiv, po želji naručioca. Na zidu ateljea stoji i gravira koja se ne prodaje, gravira po uzoru na Direrovu, pravo svedočanstvo o Dragutinovom i Nebojšinom majstorstvu.

   Ovo otkrivanje „tajnog života stakla“, međutim, mnogo je mlađe od jedne druge preokupacije Dragutina Bibera: pre skoro tri decenije od nekih poznatih majstora „ukrao“ je veštinu oblikovanja bakra, pa su na zidovima ateljea izložene i ikone u bakrorezu, medaljoni sa likovima rimskih imperatora rođenih u antičkom Sirmijumu, ali i izmaštani prizori i apstraktne kompozicije.

Dragutin i Nebojša neprekidno proširuju horizont svog likovnog izraza, pa su tako ovladali i pravljenjem drvenih figura sa etnomotivima. Iz njihove radionice na tržište i izložbe izlaze figure koje predstavljaju Sremce u tradicionalnim nošnjama.