Kultura stvara civilizacije, a ne obrnuto

Među gostima ovogodišnjeg Kustendorf su i slavni ruski reditelji Andrej Končalovski, čuveni Nikita Mihalkov, francuski reditelj Bertran Tavernije, direktor festivala u Kanu Tjeri Fremo, oskarovac Alfonso Kuaron...

S američkim rediteljem meksičkog porekla Alfonsom Kuaronom razgovarali smo o filmu, umetnosti. Životu…

Bili ste po mnogim festivalima gde ste prezentovali radove. Ovaj festival ima drugačiji imidž. Šta mislite da o ovakvom festivalu, koji je namenjen i profesionalcima i studentima, kakav bi bio njegov značaj?

To je upravo i poenta ovakvog festivala. Mogu da zamislim da filmadžije koji donose svoje filmove ne dolaze pod pritiskom već dolaze da dele svoju viziju.
Oni su orijentisani ka pravljenju filmova. Najvažnija stvar je da se festivalski centri prebacuju ka novim generacijama, oni leže na budućoj generaciji. Ovaj proces znači da kinematografija ponovo pronalazi svoj identitet. Važno je stvoriti most između tih novih i već etabliranih autora i preko tog mosta možemo učiti jedni od drugih.
Starije generacije se mogu osvežiti u pogledu svojih tendencija. U protivnom, mi postajemo irelevantni. A novi autori imaju svoj put.

Kakav je odnos prema umetnosti u zemljama s društvenim problemima kao što je slučaj sa Srbijom i Meksikom? U kojoj meri film i umetnost mogu pružiti odgovor na ove izazove?

Kultura stvara civilizacije, a ne obratno: civilizacije ne stvaraju kulturu. To je uvek problem kada se civilizacije uspostavljaju u društvima i zajednicama u kojima su kulture zanemarene. One ignorišu to što obezbeđuje vezivno tkivo te civilizacije. A problem koji mi imamo u zemljama gde postoje veći društveni izazovi, u tim zemljama imamo I veće umetničke izazove za stvaraoce. To se jasno vidi u radovima autora.

Kako ste u kontekstu jednog holivudskog filma kao što je „Gravitacija” uspeli da napravite u suštini jedan intiman film?

Koren ovog izazova je nešto što se dogodilo jer sam u suštini bio neodgovoran. Jer sam prvo pisao nešto za šta sam mislio da će biti mali film. Film o ženi koja lebdi u kosmosu.
Pošto sam završio s pisanjem, počeo sam da radim na budžetu. Odjednom sam se našao u situaciji u kojoj sam se morao zapitati kako ću sve to da izvedem. Taj mali film čiji sam scenario napisao pretvorio se u jedan veliki film.

Kada uporedimo „Gravitaciju” i „Potomke” da li je Sandra Bulok sletela u zemlju sadašnjice ili u nešto optimističnije?

Stvar je u tome što, čak i u „Potomcima”, vi imate osećaj da je devojka spasena, ali ne znate kakva će biti njena budućnost. Ja sam veoma pesimistički nastrojen po pitanju sadašnjosti ali sam veliki optimista u pogledu budućnosti.
Zemlja na koju sleće Sandra Bulok u filmu „Gravitacija” je zemlja koja predstavlja svet budućnosti. Nažalost, film „Potomci” je prikaz sadašnjice. Bitna stvar kod protagonistkinje u „Gravitaciji” je put kroz njene lične izazove.
Ponovno rođenje kroz koje ona prolazi, ta vrsta ponovnog rođenja koje imamo na tom putu, jednoga dana bi se mogla odnositi na našu civilizaciju. To je razlog mog optimizma.

Možete li podeliti s nama neke od vaših opštih utisaka o stanju filmske kulture danas?

Što se tiče kulture, ja sam optimista. Razlog tome je taj, kao što sam već rekao, što je kultura vezivno tkivo civilizacije. Kada vidim neko čudesno delo ove umetnosti u kojem su autori kadri izraziti i biti inovativni, ovo mi daje nadu da i ljudi, opšte uzevši, mogu učiniti isto. Pesimističan sam kad vidim kako se kulturi uzima prostor. Teško je prikazati interesantne filmove. Postoji čitava jedna industrija krš filmova koja je izvršila pravu invaziju na tržište. Korupcija obrazovanja publike je poprimila takve razmere da me podseća na redove ispred restorana brze hrane. Ovo me čini pesimističnim po pitanju sadašnjice. A optimista sam kada vidim da, kako god se okrene, pravi film ipak preovlađuje i, na kraju krajeva, utiče čak i na tu brzu hranu.
Tužan sam kad vidim nekog mladog filmskog svaraoca kako žudi za uspehom ili žudi da imitira sve te stare formule. Optimista sam kada vidim one druge čiji su pogledi nezavisni, kada su absolutno beskompromisni. Takvi će uspeti. Oni koji ne mare za uspeh.