Vreme za digitalno naoružavanje

Posle perioda koji je obeležila globalna trka u naoružanju tipa ABC (atomsko, biološko i hemijsko), primat preuzima takozvano oružje tipa D (digitalno), čije je glavno polje delovanja internet. Zahvaljujući podacima koje je obelodanio američki uzbunjivač Edvard Snouden vidi se da su veliki globalni igrači uveliko počeli pripreme za neki eventualni sukob u kojem će preimućstvo imati strana koja ima razvijenije digitalno oružje. U tom svetlu ispostavilo da je operacija masovnog nadgledanja i praćenja koje sprovodi NSA samo uvertira u jedan širi proces.

------------------------------------------------------------------------------

Kada su svet uzdrmala otkrića o neovlašćenom nadgledanju i praćenju koja sprovodi američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) činilo se da je razotkrivena celokupna špijunska mašinerija. Novi podaci koji su i ovog puta obelodanjeni zahvaljujući uzbunjivaču Edvardu Snoudenu pokazuju, međutim, da je to bila samo uvertira. Daleko ispod radara javnog mnjenja i bez ikakve efikasne kontrole globalna bitka za dominaciju na internetu je uveliko u toku.

Prema strogo poverljivim podacima NSA u koje je nemački nedeljnik „Špigl” imao uvid, američki obaveštajci su angažovali elitne odrede programera čija će uloga doći do izražaja u nekim budućim ratovima u kojima će internet igrati ključnu ulogu. Njihov zadatak će biti da posredstvom globalne mreže izvrše diverziju na neprijateljske kompjutere i preuzmu kontrolu nad njima. Na taj način mogla bi da se preuzme kontrola nad vitalnim polugama nekog društva, kao što su elektrane, snabdevanje vodom, fabrike, aerodromi ili tokovi novca.

„Špigl” ukazuje da su 20. vek obeležila oružja tipa ABC (atomsko, biološko i hemijsko), ali da je sada kucnuo čas u kojem će prednost imati ona strana koja ima razvijenije digitalno oružje, to jest tip D. Pažnja i novac koji se u najmoćnijim zemljama sveta ulažu u razvoj ovakve vrsta oružja u totalnoj su suprotnosti sa pravnom regulativom koja prati trku u ovakvom naoružanju. Drugim rečima, u nedostatku međunarodne kontrole, jačanje takozvanog D arsenala svima je prepušteno na savest.

Novoobjavljena dokumenta pokazuju da se iz perspektive američke vojne strategije program nadgledanja interneta posmatra kao „nulta faza”. Cilj nadgledanja je da detektuje slabosti u neprijateljskom sistemu.

U jednom dokumentu NSA koji obrađuje nemački nedeljnik eksplicitno se navodi da će „sledeći veliki rat biti vođen u sajber prostoru”.

Zbog toga američka vojska sprovodi masovnu akciju digitalnog naoružavanja za rat na mreži. NSA je procenila da će joj zarad unapređenja tehnika hakerskih napada u 2013. biti potrebno milijardu dolara.

Snoudenova dokumenta pokazuju da u ovom gerilskom onlajn ratu neće biti pravljena velika razlika između civila i vojnika. Doslovce svaki korisnik interneta može da postane potencijalna meta napada.

Slobodno vršljanje po podacima korisnika prikriveno je iza linije odbrane obaveštajaca koja se svodi na floskulu „uverljivo negiranje”. Glavni cilj pri svakom napadu je da se, ukoliko je to moguće, zametnu svi tragovi diverzije.

Kako je sazrevala posvećenost hakerskim jedinicama unutar NSA, svedoči Snoudenov dokument koji pokazuje da je ranije informatičko odeljenje bilo veoma neformalno, dok je danas „procedura mnogo sistematičnija”.

Reč je o Centru za operacije na daljinu, koji je glavni izvršilac tajnih operacija. Čak i pre nego što je NSA odlučila da uloži u proširenje i povećanje brojnosti ljudi u ovom centru, njihov moto nije ostavljao mnogo prostora za nagađanje o njihovoj misiji: „Vaši podaci su naši podaci, a vaša oprema je naša oprema.”

Osim izvođenja napada, zadatak jedinice je detektovanje sličnih napada iz inostranstva, njihovo analiziranje i, u najboljem slučaju, infiltriranje u njihov sistem. Ovakav oblik sajber kontraobaveštajnog rada smatra se najosetljivijim oblikom moderne špijunaže.

Nešto slično dogodilo se 2009. kada je NSA detektovala pokušaj upada u sistem američkog ministarstva odbrane. Eksperti agencije su ušli u trag kineskoj adresi sa koje je napad izvršen, a do kraja operacije uspeli su da u kineske sisteme ubace sopstvene programe za špijuniranje. Na taj način je praćeno kinesko izvlačenje informacija iz institucija poput Ujedinjenih nacija, a iste podatke su koristili i Amerikanci, a da nisu bili direktno umešani u diverziju.

Praksu da se druga obaveštajna služba pusti da obavi prljav posao upada u sistem neke institucije i da se njena otkrića potom preuzmu, obaveštajci iz NSA sprovode bez zazora na bilo kojoj zemlji. Otklon je napravljen jedino u slučaju zemalja članica obaveštajne alijanse „Pet očiju”, koju čine države sa engleskog govornog područja SAD, Velika Britanija, Kanada, Australija i Novi Zeland.

Usavršena tehnologija omogućava NSA da transformiše odbrambene tehnike u napadačke. Takav metod se naziva „obrnuti inženjering, prenamenovani softver” i uključuje takozvane mreže botova, koje čine svi kompjuteri u koje su ubačeni kontrolni virusi. Takvom „armijom zombija” moguće je upravljati sa distance i oni se koriste za grupne napade čiji je cilj da se parališe protivnik.

D. Vukotić

------------------------------------------------------------------------------

Snouden još može da šokira javnost

Do pre godinu i po dana priča o stvarnom Velikom bratu koji posmatra koga god poželi bila je teorija zavere, tvrdnja koju su mogli da iznose samo alternativni sajtovi, da bi posle izlaska Edvarda Snoudena u javnost, orvelovske metode američkih službi postale opštepriznate, mejnstrim, referenca za tumačenje sveta.

Nekadašnji saradnik obaveštajnog miljea otkrio je nekolicini novinara da Nacionalna bezbednosna agencija (NSA), zadužena za špijuniranje telefonskih razgovora i komunikacije na internetu, uhodi milione ljudi širom planete. Snouden je na svoje računare snimio stranice i stranice dokaza da NSA otvara mejlove i prati ko koga poziva čak i kada je taj „neko” nemačka kancelarka Angela Merkel ili brazilska predsednica Dilma Rusef.

Agentima to polazi za rukom uz pomoć sudskog naloga, koji na saradnju primorava „Majkrosoft” ili „Epl”, ali i uz pomoć računarskih mahera u njihovim redovima koji se priključuju na optičke kablove digitalnih kompanija i povlače podatke o korisnicima interneta.

Uzbunjivač je postao poznat u leto 2013, kada su u „Gardijanu” i „Vašington postu” objavljeni prvi tekstovi na osnovu njegovih materijala. Reporteri i danas u njegovoj sajber beležnici pronalaze priče o NSA, uključujući i novu, o američkim pripremama za budući informatički rat protiv drugih država.

I mnoge druge priče štampane u međuvremenu – o tome da najveća većina uhođenih Amerikanaca nema nikakve veze sa terorizmom, da sestrinska britanska služba čita elektronsku prepisku novinara redakcija od „Njujork tajmsa” do Bi-Bi-Sija, da su Kinezi ukrali dizajn američkog borbenog aviona – došla je iz istog izvora.

Kada je rešio da obelodani da Vašington krši privatnost svojih i tuđih građana, Snouden je pobegao od američkih vlasti, koje ga traže zbog „izdaje” i „špijunaže”, i zatražio azil u Rusiji, što je pokrenulo raspravu o tome da je sve vreme radio za Ruse, a možda i za neke druge, Kineze, najverovatnije. Najpoznatiji uzbunjivač odbacio je optužbe tvrdeći da je materijal u celini predao novinarima pre nego što je 2013. iz Hongkonga prešao u Moskvu, ne zadržavajući ništa kod sebe, što znači da ništa ne može da preda strancima, čak i da hoće.

Njegov drugi argument je da ga vlada tereti za nepostojeći delikt – ugrožavanje bezbednosti. On smatra da istinom nije ugrozio, već pospešio sigurnost građana, pokazujući da ih vlada uhodi. Usledilo je preispitivanje „voajerskih” sklonosti NSA, što bi trebalo da doprinese dijalogu o demokratiji i pravima građana.

Edvard Snouden prošle godine tokom intervjua za En-Bi-Si (slika Snouden u prelomu subota) (Foto Beta)

Vlada je obećala da više neće prisluškivati evropske lidere. U nebranom grožđu našla se ne samo administracija, koja je morala da objašnjava Merkelovoj zašto je prisluškuje, već i Silicijumska dolina, koju su korisnici počeli da zapitkuju kako štiti tajnost njihovih podataka ako mejlove prosleđuje bezbednjacima.

Kao direktna posledica Snoudenovih otkrića nastupio je trend šifrovanje podataka, pri čemu kompanije od „Fejsbuka” do „Gugla” tvrde da ni same nemaju lozinku za otvaranje mejlova korisnika, pa samim tim ne mogu ni da je proslede prestoničkim žbirima.

Jedno od najvećih saznanja je da i pored masovnog nadgledanja, zapadne vlade ne uspevaju da spreče terorističke napade. Samo nekoliko meseci pre nego što je svet saznao za praksu NSA, dvojica muslimana aktivirala su eksploziv na maratonu u Bostonu. Slična praksa nije pomogla Francuzima da zaštite redakciju „Šarli ebdoa” od ataka dvojice osvetnika koji su pobili 12 ljudi zbog karikatura proroka Muhameda. Više hiljada ljudi odlazi iz SAD i EU na sirijsko ratište i vraća se odande, na šta tajne službe ostaju neme, iako redovno češljaju prepisku građana.

Snouden je nedavno izjavio da masakr u Parizu dokazuje da je masovna kontrola nedelotvorna. Dalje, kaže on, NSA je u bazi držala braću Carnajev, koji su izvrši bombaški napad u Bostonu, ali da su podaci o teroristima bili prekriveni hrpom beskorisnog materijala o Amerikancima bez i najtanje spone sa kriminalom.

Snouden je oduvek tvrdio da je njegov motiv da pokaže da „sistem ne funkcioniše” i da se bori za demokratiju, što mu je posredno priznato kada su novinari kojima je on predao materijal ovenčani najvećim priznanjem, Pulicerovom nagradom.

Povodom novog saznanja o pripremama za svetski informatički rat, Snouden je kazao da se svetske špijunske agencije, uključujući NSA, trude da osiguraju pravni vakuum u sferi interneta. Veštiji špijun sada uhodi rivala i čita njegove poverljive spise, ali Snouden zaključuju da i ova međunarodna sfera, kao i sve druge, ipak treba da se reguliše, to jest da „moramo da stvorimo nove međunarodne standarde ponašanja”.

U međuvremenu, javnost, vlade i pojedini lideri treba da se pripreme na nove, možda još šokantnije detalje koje će novinari pronaći na Snoudenovim diskovima, a veruje se da taj „bunar” još dugo neće biti iscrpljen.

J. Stevanović