Fidel Kastro ne veruje Amerikancima

Fidel Kastro najzad je podržao otopljavanje odnosa između Vašingtona i Havane, založivši se za „saradnju i prijateljstvo sa svim narodima sveta pa i sa političkim protivnicima”. U saopštenju stavljenom na sajt „Granme”, zvaničnog medija Kubanske komunističke partije, vođa kubanske revolucije dodaje da „ne veruje politici SAD” i da „sa njima nije razgovarao”, ali da to ne znači da odbacuje mirno razrešenje sukoba.

Stav Fidela Kastra(88) o zbližavanju Havane i Kube iščekivan je sa velikim nestrpljenjem i radoznalošću. Spekulisalo se zašto se vođa revolucije ne oglašava, nagađalo se da je njegova bolest uznapredovala da više nije pri svesti ili da se ne slaže sa odlukom svoga mlađeg brata Raula Kastra da otpočne pregovore sa Vašingtonom, da uspostavi diplomatske odnose, prekinute još 1961. godine kada je zaveden i ekonomski embargo prema Kubi.

Otkako je zbog bolesti prepustio vlast bratu Raulu Kastru, Fidel Kastro je uobičajio da objavljuje u „Granmi” svoja razmišljanja o aktuelnim kubanskim i međunarodnim pitanjima. Primao je povremeno i pojedine državnike, a tamošnji zvanični mediji objavljivali su fotografije sa tih susreta, koje su potom preštampavali svetski mediji. Dešavalo se da se Fidel ne oglasi po nekoliko meseci, i tada su ponovo oživljavale glasine da više nije živ.

Poslednja Kastrova razmišljanja posvećena kineskim investicijama u Latinskoj Americi „Granma” je objavila 22. februara prošle godine, uz zajedničku fotografiju Fidela Kastra sa Si Đinpingom koji je tih dana boravio u zvaničnoj poseti Kubi. U javnosti se Fidel Kastro poslednji put pojavio 8. januara prošle godine kada je došao na otvaranje jedne izložbe u Havani. Poslednja fotografija Fidela Kastra objavljena je sa Nikolasom Madurom, pre šest meseci, kada je predsednik Venecuele boravio u Kubi.

U međuvremenu, Raul Kastro i Barak Obama su 17. decembra istovremeno objavili vest o razmeni zatvorenika, odluci da Kuba i SAD uspostave diplomatske odnose, koji su prekinuti pre više od pola veka, i da otpočnu pregovore oko ukidanja embarga.

Od tada se sa još većom pažnjom iščekivalo šta će o tome reći Fidel Kastro. Njegovo saopštenje je objavljeno tri dana pošto je završena prva runda dvodnevnih pregovora između zvanične Havane i Vašingtona.

Početnim pregovorima, koji bi trebalo da dovedu do normalizacije odnosa, Vašington nije bio naročito zadovoljan. SAD su umirivale protivnike otopljenja sa Kubom rečima da će uspostavljanjem bližih odnosa doprineti da obični Kubanci osete veće slobode i da promene na ostrvu budu brže i opipljivije. Ali pomoćnica državnog sekretara SAD Roberta Džejkobson, koja je predvodila američku delegaciju, nije mogla da proceni da li će nova američka politika prema Kubi u tom smislu biti delotvorna.

Havana tvrdi da neće podlegati nikakvim pritiscima i da neće dozvoliti mešanje u unutrašnje stvari Kube niti dozvoliti da se ugroze dostignuća revolucije.

Kuba nikad nije popuštala pred pritiscima, rekla je Hosefina Vidal, najviši diplomata za odnose sa SAD u kubanskom ministarstvu spoljnih poslova.

Protivnika otopljavanja ima napretek i na jednoj i na drugoj strani. U Havani kruti pobornici izvornih principa komunističkog sistema ne pristaju na ustupke „imperijalistima”, dok u Vašingtonu republikanci, koji imaju većinu u Kongresu, zameraju Obami da će uspostavljanjem diplomatskih odnosa sa Kubom dati za pravo braći Kastro da „nastave sa gušenjem sloboda i ljudskih prava”.

Prema pisanju kubanskih medija, zaista se na dvodnevnom sastanku debatovalo o (ne)poštovanju ljudskih prava. Kubanci su od Amerikanaca tražili da objasne dokle će bez suđenja sprovoditi torturu nad zatvorenicima u američkoj vojnoj bazi u Gvantanamu i zašto policajci učestalo ubijaju crnce u SAD.

Američka delegacija, sa druge strane, pritiska da se na Kubi osetnije napreduje u pogledu poštovanja ljudskih prava i slobode mišljenja. Vašington se nadao da će na Kubu poslati svog ambasadora pre aprila, kada će se na samitu obe Amerike sresti Obama i Raul Kastro. Da li će se samo pozdraviti ili će duže razgovarati i ugovoriti nove poslove, to zavisi od napretka u diplomatskim pregovorima.

U svakom slučaju, Fidel Kastro ostaje kod kuće, a na sedmi samit Organizacija američkih država u Panamu leti njegov brat Raul. I mada su u zapadnim medijima česta nagađanja o tome da Raul žuri sa reformama, dok ih Fidel koči, poznavaoci prilika na Kubi to demantuju. Nijednu značajnu odluku mlađi brat ne donosi bez konsultacija sa „komandantom”, što je naziv koji se koristi za Fidela Kastra –iako već punih osam godina on zvanično ne komanduje nego samo razmišlja.