Kad je bolnica žedna, RFZO šalje masno pečenje

Kragujevac – Klinički centar Kragujevac je važan deo našeg zdravstvenog sistema, budući da je reč o bolnici sa više od 2.000 zaposlenih ka kojoj gravitira oko 2,5 miliona potencijalnih pacijenata iz centralne Srbije. Zato, ako u ovoj zdravstvenoj ustanovi postoje ozbiljni problemi, jasno je da nešto ne štima u čitavom sistemu, kaže direktor KC Kragujevac Nebojša Arsenijević, koji je na tu funkciju imenovan septembra 2012.

Prema njegovom mišljenju, „trougao našeg zdravstvenog sistema – bolnica, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Ministarstvo zdravlja – počiva na paradoksu”, koji se, kako kaže, može opisati ovom metaforom: „Kada ste žedni (bolnica), oni vam (RFZO) pošalju masno pečenje, a kada ste gladni, donesu vam vodu”.

– Šta drugo da kažem ako nam RFZO jedne godine, na primer, odredi 150 miliona dinara za hemodijalizu, i na toj proceni uporno insistira, a mi smo im rekli da nam ne treba više od 90 miliona. Kada se, na kraju, ispostavi da je naša računica bila tačna, to ništa ne znači, mi višak novca moramo da im vratimo, ne možemo da ga potrošimo na nešto drugo, pošto su u pitanju namenska sredstva. Ili, kažu nam ove godine ćete imati 200 pacijenata sa infarktom. Ako imamo manje, oni nam, opet, traže povraćaj novca, a ako imamo više, ne priznaju nam fakture. I onda taj „višak pacijenata” moramo da lečimo o sopstvenom trošku, ali kako kad vam lekove i gazu niko ne da džabe. Tako se samo generišu dugovi. Onako kako radi zdravstveni fond, nama se ne isplati ni da štedimo, ni da lečimo više pacijenata – navodi Arsenijević.

Da naš zdravstveni sistem ne funkcioniše dobro, svedoče i nedavno objavljeni podaci Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa – Euro Health Consumer Index (EHCI), prema kojima je srpsko zdravstvo, od ukupno 37 rangiranih evropskih država, 2014. zauzelo tek 33. mesto.

– Ne postoji nijedna ekonomija na svetu koja može da stvori onoliko novca koliko može da potroši jedan zdravstveni sistem, ali kod nas se sve pretvorilo u birokratiju. Svakog dana popunjavamo nekakve liste šta nam sve treba, a zbog žalbi ponuđača koji uvek štite samo svoj poslovni interes, tender za nabavku magnetne rezonance, koja nam je preko potrebna, ne može da se okonča već godinu dana. Razumem potrebu države da suzbije korupciju i kontroliše tokove novce, ali smo zbog toga došli u situaciju da trpe pacijenti. A ako zdravstveni sistem ne posmatramo iz vizure pacijenta, onda taj sistem nije dobar – smatra direktor KC „Kragujevac”.

– Nama u ovom trenutku fale 492 medicinske sestre, jedna sestra se brine o čak 45 pacijenata, a njima je, posle smanjenja, plata spala na 29.000 dinara. Na plastičnoj hirurgiji imamo samo dvoje hirurga, pa je na tom odeljenju nemoguće organizovati dežurstva– kaže Arsenijević.

Razgovor za „Politiku” završavamo pričom o neravnomernoj „raspodeli moći” između prestonice i ostatka Srbije, koju naš sagovornik potkrepljuje sledećim podatkom: Beograd ima 14 magnetnih rezonanci i 16 skenera, a Kragujevac jednu rezonancu i jedan skener.

-------------------------------------------------------------

Smanjene liste čekanja

Nekada su se operacije kuka u KC „Kragujevac” zakazivale na pet, pa i na deset godina, a sada se na tu intervenciju čeka najviše dve godine. Na operaciju katarakte i ugradnju sočiva nekada se čekalo i po tri godine, sada ne duže od godinu dana. Na zračenje se sada ne čeka više od 30 dana, a nekada je to bilo po pet ili šest meseci. Pregled na magnetnoj rezonanci zakazuje se u roku od najviše dva meseca, a nekada je to bilo šest meseci.