Grčka se neće slepo povinovati EU

Od našeg dopisnika

Atina – Prva zvanična poseta iz Evrope novoj grčkoj vladi pokazala je da sa Atinom neće biti lako i da će morati da se pregovara na drugačiji način nego dosad. Susret premijera Aleksisa Ciprasa sa predsednikom Evropskog parlament Martinom Šulcom bio je prilika da se pojasni koncept koga će se, kada je reč o daljim odnosima sa evropskim poveriocima, držati levičarska vlada.

Premijer Cipras je precizirao da namera Atine nije donošenje jednostranih odluka, već traganje za finansijskim rešenjima koja su prihvatljiva za Grčku. To znači da Grčka neće odustati od svojih obaveza kada je reč o vraćanju dugova, da ostaje otvorena za svaku vrstu pregovora, ali da se ubuduće neće slepo povinovati EU.

„Četiri godine narod je stradao zbog neuspešnog program, plaćajući zbog nedopustivih odnosa finansijske oligarhije i prethodnog režima koji ih je štitio. Želim da znate da je ova vlada spremna da prekine takvu praksu”, izjavio je premijer Cipras i naglasio da vlada planira radikalne reforme, produktivnu rekonstrukciju i borbu za rast privrede bez drastičnih mera štednje.

Predsednik Evropskog parlamenta koji iz Atine putuje direktno u Berlin naglašava zadovoljstvo razgovorima u Atini, gde je, kako je rekao na pres-konferenciji, Ciprasova vlada pokazala spremnost da o pitanjima finansiranja razgovara sa partnerima, bez donošenja jednostranih rešenja. Iako je naglasio da ima još mnogo pitanja  o kojima treba razgovarati, Šulc je podvukao da je u Grčku došao zato što „veruje u evropsku politiku i smatra da treba razgovarati jedan sa drugim, a ne – govoriti jedan o drugom”. Sledeći gost za pregovaračkim stolom u Atini je predsednik Evrogrupe Jerun Dejselblum, sa kojim će razgovori sigurno biti mnogo konkretniji, mada on tvrdi da je u Atini „ne da bi pregovarao, već da bi se bliže upoznao s novom vladom”.

Veliku zabrinutost stranih investitora izazvao je inače stav grčke vlade da će obustaviti proces privatizacije i preispitati već ranije zaključene ugovore u toj sferi. Zaustavljanje privatizacije luka Pirej i Solun stvorilo bi ozbiljan problem u odnosima sa Pekingom. Kinesko ministarstvo ekonomije je, kako prenosi ovdašnja štampa, izrazilo nadu i uputilo molbu novoj grčkoj vladi da „zaštiti prava i legitimne interese kineskih kompanija u Grčkoj”.

Problem obustave privatizacije odnosi se i na grčke elektrane, gde je, prema odluci prethodne vlade, 30 odsto trebalo da bude prodato privatnim grupacijama u sklopu plana o liberalizaciji grčkog energetskog tržišta.

Ciprasova vlada je obećala da će privatizaciju državne imovine zaustaviti zato što je prethodna vlada pristala na prodaju državnih aktiva u zamenu za dobijanje međunarodnog paketa pomoći.

U prvoj reakciji Moskva poručuje da će, ukoliko nova vlada bude anulirala dogovor o privatizaciji grčke železnice, zajedno sa Atinom tragati za novim oblicima saradnje u ovoj sferi i da će obostrano prihvatljivo rešenje biti nađeno.

Inače, grčke banke su trenutno u nezavidnom položaju jer je njihova likvidnost ozbiljno ugrožena. Prema poslednjim podacima, za desetak dana iz banaka je povučeno preko 14 milijardi evra štednje, ali se očekuje da će uporedo sa prvim potezima nove vlade početi da se vraća i poverenje štediša, bar onog imućnijeg dela.

Veliku pažnju izazvala je najava zamenika ministra za administrativne reforme koji tvrdi da će za mesec dana na posao biti vraćeno od 2.500 do 3.500 nezakonito otpuštenih državnih službenika. Jorgos Kutragalos u izjavi za TV Skaj tvrdi da ima dovoljno novca za ovakvu odluku i da nema razloga za brigu.

Inače, prva odluka koju je doneo novi ministar Janis Varufakis odnosi se na čistačice, koje već mesecima u šatorima u centru grada štrajkuju zbog odluke prethodne vlade da budu prvi državni službenici koji će biti otpušteni. One su ga dočekale sa suzama i zagrljajima kada im je, posetivši ih, saopštio da se ponovo vraćaju na svoja radna mesta.

Još jedan gest nove vlade o kome se priča jeste odluka da se ispred zgrade parlamenta kod Spomenika neznanom vojniku na Trgu Sintagma ukloni metalna ograda koja je dosad, prilikom masovnih manifestacija, sprečavala demonstrante da priđu bliže zgradi.