Kako se pametno zaduživati

Dok je prosečni privatni dug stanovnika Srbije jedan od najmanjih u Evropi (836 evra), dotle se javni dug naše države približava kritičnoj tački. Ipak, sa nešto ispod 70 odsto učešća javnog duga (od 23 milijarde evra) u BDP još uvek smo daleko od visine grčkog duga (175 odsto BDP). Ono što je kod Grka povoljnije jeste ročnost njihovog duga (16,5 godina, naspram oko sedam godina kod nas, za šta mogu da zahvale ‘paketima pomoći’ EU) te znatno niže kamate, što Siriza (očekivano) izbegava da pominje u naporima za oprost dela duga.

Najveći deo duga stanovništva Srbije čine stambeni krediti, od kojih je nešto manje od trećine u švajcarskim francima. Kada su u pitanju švajcarci tu su kamate bile stimulativne za zajmoprimce, jer su u proseku za oko 1,5 procentnih poena bile niže u odnosu na stambene kredite indeksirane u evrima. Istina je da su 2008. kamate na evre zbog rekordno visokog EURIBOR-a bile devet odsto, ali to je bila samo kratka epizoda. Međutim, ono što se moglo očekivati (na osnovu teorije pariteta kamatnih stope) jeste da će franak jačati. Naravno, ni najveći pesimisti nisu očekivali ovakav rast (sa 1,6 franaka za evro na izjednačavanje dve monete). Ako je za utehu, problem stambenih kredita u švajcarcima teže je pogodio zemlje regiona, posebno Rumuniju i Hrvatsku.

Međutim, prava je sreća što nije bilo stambenih kredita u dinarima. Jedna banka ih je pre nekoliko godina ponudila sa kamatom skoro trostruko većom od one na kredite u evrima. Nisam siguran da se neko prevario da uzme takav kredit, jer bi noćna mora sa švajcarcima za 22.000 Srba bila ništa u poređenju sa kreditnim opterećenjem ‘nesrećnika’ naselih na priču o sigurnom zaduživanju u domaćoj valuti.

Paradoks je da su najjeftiniji krediti indeksirani u evrima. Kako banke valutni rizik prenose na dužnika, a sam valutni rizik podrazumeva i mogućnost vrlo lošeg kretanja dinara prema evru (dinar ipak postupno i blago slabi prema moneti evrozone), pokazalo se da su oni koji su uzimali kratkoročno, i posebno srednjoročne, dinarske kredite dosta loše prolazili. Razlika u kamatama je toliko velika da samo u slučaju značajnog i konstantnog pada dinara onaj ko je uzeo kredit indeksiran u evrima može lošije proći. Na primer trenutno su efektivne kamate (na godišnjem nivou) na petogodišnje gotovinske kredite u dinarima od najmanje 16 odsto, a često preko 20 odsto, u proseku dvostruko veće nego kamate u evrima. To što banke dinarske kredite često vezuju za referentnu kamatu Narodne banke Srbije ili šestomesečni BELIBOR (radi periodičnog usklađivanja rata kredita) nije od preterane pomoći, jer bi u slučaju snažnijeg pada dinara NBS posegnula za povećanjem kamata radi odbrane valute.

Jasno je da bankarski eksperti daleko bolje poznaju kretanje valuta i kamata nego običan građanin kome može lako da se proda priča o jeftinom kreditu. Dakle, građani bežite od dinarskih kredita, jer ovo nisu osamdesete kada je inflacija radila za vas. Možda je jedina srećna okolnost za našu zemlju da se ona relativno kasno pojavila na finansijskom tržištu zbog izolacije devedesetih, tako da naši građani nisu stigli da se zaduže kao što se to desilo komšijama u Hrvatskoj, Mađarskoj ili Sloveniji, koji su od pet do deset puta više zaduženi u proseku.

Institut za evropske studije