Како се паметно задуживати

Док је просечни приватни дуг становника Србије један од најмањих у Европи (836 евра), дотле се јавни дуг наше државе приближава критичној тачки. Ипак, са нешто испод 70 одсто учешћа јавног дуга (од 23 милијарде евра) у БДП још увек смо далеко од висине грчког дуга (175 одсто БДП). Оно што је код Грка повољније јесте рочност њиховог дуга (16,5 година, наспрам око седам година код нас, за шта могу да захвале ‘пакетима помоћи’ ЕУ) те знатно ниже камате, што Сириза (очекивано) избегава да помиње у напорима за опрост дела дуга.

Највећи део дуга становништва Србије чине стамбени кредити, од којих је нешто мање од трећине у швајцарским францима. Када су у питању швајцарци ту су камате биле стимулативне за зајмопримце, јер су у просеку за око 1,5 процентних поена биле ниже у односу на стамбене кредите индексиране у еврима. Истина је да су 2008. камате на евре због рекордно високог ЕУРИБОР-а биле девет одсто, али то је била само кратка епизода. Међутим, оно што се могло очекивати (на основу теорије паритета каматних стопе) јесте да ће франак јачати. Наравно, ни највећи песимисти нису очекивали овакав раст (са 1,6 франака за евро на изједначавање две монете). Ако је за утеху, проблем стамбених кредита у швајцарцима теже је погодио земље региона, посебно Румунију и Хрватску.

Међутим, права је срећа што није било стамбених кредита у динарима. Једна банка их је пре неколико година понудила са каматом скоро троструко већом од оне на кредите у еврима. Нисам сигуран да се неко преварио да узме такав кредит, јер би ноћна мора са швајцарцима за 22.000 Срба била ништа у поређењу са кредитним оптерећењем ‘несрећника’ населих на причу о сигурном задуживању у домаћој валути.

Парадокс је да су најјефтинији кредити индексирани у еврима. Како банке валутни ризик преносе на дужника, а сам валутни ризик подразумева и могућност врло лошег кретања динара према евру (динар ипак поступно и благо слаби према монети еврозоне), показало се да су они који су узимали краткорочно, и посебно средњорочне, динарске кредите доста лоше пролазили. Разлика у каматама је толико велика да само у случају значајног и константног пада динара онај ко је узео кредит индексиран у еврима може лошије проћи. На пример тренутно су ефективне камате (на годишњем нивоу) на петогодишње готовинске кредите у динарима од најмање 16 одсто, а често преко 20 одсто, у просеку двоструко веће него камате у еврима. То што банке динарске кредите често везују за референтну камату Народне банке Србије или шестомесечни БЕЛИБОР (ради периодичног усклађивања рата кредита) није од претеране помоћи, јер би у случају снажнијег пада динара НБС посегнула за повећањем камата ради одбране валуте.

Јасно је да банкарски експерти далеко боље познају кретање валута и камата него обичан грађанин коме може лако да се прода прича о јефтином кредиту. Дакле, грађани бежите од динарских кредита, јер ово нису осамдесете када је инфлација радила за вас. Можда је једина срећна околност за нашу земљу да се она релативно касно појавила на финансијском тржишту због изолације деведесетих, тако да наши грађани нису стигли да се задуже као што се то десило комшијама у Хрватској, Мађарској или Словенији, који су од пет до десет пута више задужени у просеку.

Институт за европске студије