Haški sud okončao rat Srba i Hrvata

Od našeg specijalnog izveštača

Hag –U Hrvatskoj je bilo etničkog čišćenja i zločina, ali ne i genocida, presudio je Međunarodni sud pravde, odlučujući po tužbi Hrvatske i protivtužbi Srbije, u kojima su se dve države međusobno optuživale za genocid počinjenod 1991. do 1995. godine.

Posle većanja dugog deset meseci, najviša sudska instanca u svetu donela je odluku kojom se odbijaju međusobne tužbe Hrvatske i Srbije. Ovakvom presudom juče u Hagu niko nije bio iznenađen, što su potvrdili i ministri pravde Srbije i Hrvatske, Nikola Selaković i Orsat Miljenić, koji su prisustvovali izricanju presude. U prvim reakcijama nasudsku odluku, oni su, međutim, izneli potpuno oprečne ocene i tumačenja suštine presude. I dok Beograd, prema rečima ministra Selakovića, „ima razloga da ne bude nezadovoljan”, jer je sud utvrdio da Srbija nije počinila genocid, dotle je zvanični Zagreb, kako je rekao Miljenić, nezadovoljan odbijanjem tužbe. Prema njegovom tumačenju, sud je samo potvrdio ono što Zagreb stalno tvrdi –da je „na Hrvatsku izvršena agresija”, te da je ona bila organizovana iz Srbije.

Sudije Međunarodnog suda pravde 

Sud je juče usvojio i onaj deo srpskog protivtužbenog zahteva u kome je Beograd tražio da ne odgovara za dela počinjena pre 27. aprila 1992. godine, kada je SRJ nastala kao država (Srbija je njena pravna naslednica). MSP je, naime, konstatovao da se država koja je tek postala potpisnik konvencije ne može retroaktivno smatrati odgovornom za genocid.Hrvatska je, da podsetimo, pretežni deo svoje tužbe zasnovala na navodnim zločinima protiv hrvatskog stanovništva u Vukovaru 1991. godine.

Odbijanje hrvatske tužbe sudsko veće je izglasalo sa 15 glasova „za” i dva „protiv”(usprotivili su se hrvatski ad hok sudija Budislav Vukas i brazilski sudija Kansado Trinidade). Istovremeno, srpska protivtužba odbačena jejednoglasno, a za takvu odluku glasao je i ad hok sudija iz Beograda Milenko Kreća.

Govoreći o tome zašto su odlučili da odbace hrvatsku tužbu, predsednik suda Peter Tomka je rekao da nema dokaza da su srpske jedinice počinile genocid jer njihov cilj nije bilo fizičko uništenje nego proterivanje hrvatskih građana sa dela teritorije, čime se, kako je rekao, složio sa onim dočega je došao Haški tribunal.

Ministar pravde Srbije Nikola Selaković i ministar pravosuđa Hrvatske Orsat Miljević u Međunarodnom sudu pravde u Hagu, uoči izricanja presude.

Sud je konstatovao da su na hrvatskoj teritoriji, u istočnoj Slavoniji, Dalmaciji i Lici, JNA i srpske snage počinile veliki broj ubistava i zlostavljanja, ali, kako su zaključile sudije,hrvatski advokati tokom procesa u martu prošle godine nisu uspeli da dokažu da je to bio genocid.

„JNA i srpske snage nisu ubile hrvatske vojnike koji su bili zarobljeni. Pomoću poređenja zarobljenih sa konačnim brojem žrtava, možemo videti da li su JNA i srpske snage htele da iskoriste priliku za uništavanje grupe. Hrvatska nije uspela da dokaže da je iskorišćena prilika da se unište pripadnici zaštićene grupe”, rekao je Tomka i dodao dasamim tim Hrvatska nije dokazala da su srpske snage počinile genocid onako kako je on definisan Konvencijom o genocidu.

Zgrada Međunarodnog suda pravde u Hagu

Ova presuda MSP, kao što se i očekivalo, u mnogim delovima se poziva na odluke i stavove Haškog tribunala.Tako je Tomka podsetio da tužilaštvo Tribunala nije optužilo nikoga za genocid protiv hrvatskog stanovništva u toku rata od 1991. do 1995. godine. Kako je rekao, nibivši predsednik SRJ Slobodan Milošević nije pred Haškim tribunalom bio optužen za genocid u Hrvatskoj, već za onaj u Bosni i Hercegovini.

Sud je prihvatio i argumentaciju Srbije koja je isticanatokom javne rasprave prošle godine, pa je i on zauzeo stanovište da su mnoga svedočenja koja je Hrvatska iznela pred sud manjkava, amnogi policijski zapisnici predati sudu bez potpisa od strane lica koja su davala izjave.

„Čini se da su u nekim svedočenjima izjave čak i prepričane izjave svedoka”, konstatuje se u presudi.

Obrazlažući zašto su odbili srpsku protivtužbu, Tomka je rekao da Beograd nije dokazaopostojanje genocida niti namere o genocidu za vreme i pre operacije „Oluja”.

„Nije dokazano da je genocid počinjen za vreme i pre operacije ’Oluja’ protiv srpskog stanovništva u Hrvatskoj”, rekao je Tomka i zato „Hrvatska ne može da bude proglašena krivom za zaveru da se počini genocid”.

Sud smatra da čak i da se dokaže da je postojala namera hrvatskih lidera da se istera srpsko stanovništvo sa teritorije Hrvatske, nema dokaza da je Zagreb imao za cilj fizičko uništenje stanovništva.

„Zbog toga sud u potpunosti odbacuje tužbu Srbije”, rekao je Tomka.

U ovom delu presude sud je prihvatio argumentaciju Hrvatskekoja se pozivala na oslobađajuću presudu Haškog tribunala Ante Gotovini. Tako je konstatovano da nije utvrđeno da je bilo nezakonitog, neselektivnog i namernog granatiranja gradova u Kninskoj Krajini. To nije dokazano ni Brionskim transkriptom, koji je Srbija isticala kao ključni dokaz da je postojala genocidna namera, niti izjavama svedoka.

Sud je zaključio da je znatan deo Srba „pobegao” iz Krajine, što je bila direktna posledica hrvatskog granatiranja, a Brionski transkript, kako je rečeno, pokazuje da je hrvatsko vođstvo bilo svesno da će egzodus uslediti, pa ga je čak donekle i smatralo poželjnim. Međutim, „čak i da je dokazana namera da se Srbi proteraju”, to nije dovoljno da se dokaže „genocidna namera” hrvatskog vođstva da uništi Srbe kao etničku grupu.

„Navodi srpske strane ne dokazuju postojanje specifične namere koja karakteriše genocid. Samo etničko čišćenje ne čini genocid. Genocid je namera da se fizički istrebi grupa ljudi, a ne samo da se proteraju”, obrazložio je Tomka stavsudskog veća.

Na presudu suda pravde nema žalbe, a kako su najavile obe strane, zasad se ne razmišlja o pokretanju revizije postupka jer bi to značilo da se moraju priložiti neki novi dokazi koje strane nisu iznele do sada.

Jelena Cerovina

----------------------------------------

U koliziji sa presudom o Srebrenici

Banjaluka – Uprkos razočarenjujavnosti Republike Srpske zbog toga što u Hagu nije dokazan genocid u slučaju proterivanja srpskog stanovništva iz Hrvatske 1995. godine tokom akcija „Bljesak” i „Oluja”, neke konstatacije iz obrazloženja presude nametnule su nove dileme u vezi sa pojedinim prethodnim presudama koje se odnose na Srebrenicu.

Predsednik suda Peter Tomka naveo je kako delo etničkog čišćenja može biti deo genocidnog plana, ali samo ukoliko postoji namera da se fizički uništi ciljna grupa. Stoga u Republici Srpskoj pitaju da li bi ovo sudsko veće i u slučaju ranije tužbe, koju je BiH podnela protiv Srbije, a kojom je utvrđeno da Srbija nije sprečila genocid u Srebrenici, možda zauzelo drugačiji stav, imajući u vidu činjenicu, koju su juče potvrdili gotovo svi pravnici, da je kriterijum za dokazivanje genocida znatno pooštren u odnosu na pre desetak godina.

– I neke presude u vezi sa Srebrenicomprotiv pojedinaca u Hagu na izvestan način možda su u koliziji sa ovim stavom. U Srebrenici, osim još neutvrđenog broja žrtava, nije bilo ubijanja žena i dece, na šta se godinama ukazuje iz RS, ali se ta argumentacija ne uvažava prilikom dokazivanja da namera nije bilo uništenje jedne etničke grupe – navode pravnici iz Republike Srpske.

Političari i zvaničnici RS generalno smatraju da se Hrvatima progledalo kroz prste, budući da je proterivanje tolikog broja srpskih civila trebalo okvalifikovati kao genocid.

– Presuda je takva kakva jeste, ne može se promeniti, moraće da se poštuje, ali ostaje gorčina i obaveza da se ne zaboravi šta se zaista desilo – navode oni.

– Hrvati su nezadovoljni i to ne skrivaju. Njima nije cilj nerešen rezultat, kao što je, izgleda, to slučaj kod pojedinaca u Beogradu. Republika Srpska, verovatno, bolje pamti nesreće sunarodnika koji su na traktorima isterani iz Hrvatske, pa nisu zadovoljni „nerešenim rezultatom” – komentari su građana koji su se mogli čuti na ulicama ali i pročitati na društvenim mrežama.

Vitomir Popović, dekan Pravnog fakulteta u Banjaluci, kaže kako srpski narod nema nijedan razlog da bude zadovoljan ovakvom presudom Međunarodnog suda u Hagu.

– Za razliku od Srbije, Hrvatska je u „Bljesku” i „Oluji” etnički očistila više od 300.000 Srba. To se prema međunarodnom pravu kvalifikuje kao genocid. Bila je to ciljana namera za istrebljenje jednog naroda. Ne zaboravimo da je ovo drugi po redu genocid koji je Hrvatska počinila nad Srbima i to posle neviđenih stratišta u kompleksu logora Jasenovac i drugih logora u NDH – naveo je Popović.

M. Kremenović 

---------------------------------------------------- 

Stra­ni me­di­ji: Uža­sni rat­ni po­ho­di, ali ne i ge­no­cid

Za­pad­ne agen­ci­je iz­ve­sti­le su ju­če, pod ozna­kom „hit­no”, da je Me­đu­na­rod­ni sud prav­de pre­su­dio da ni Hr­vat­ska ni Sr­bi­ja ni­su po­či­ni­le ge­no­cid to­kom ra­ta od 1991. do 1995. go­di­ne, pre­no­si Tan­jug.

Aso­ši­je­ted pres (AP) oce­nju­je da bi pre­su­da mo­gla da do­pri­ne­se da dve su­sed­ne ze­mlje osta­ve za so­bom du­go­traj­ne ani­mo­zi­te­te.

Ne­mač­ki me­di­ji su na­ve­li da je od­lu­kom su­da sta­vlje­na tač­ka na 16 go­di­na dug pro­ces u ko­jem su se Hr­vat­ska i Sr­bi­ja me­đu­sob­no op­tu­ži­va­le za zlo­či­ne po­či­nje­ne to­kom gra­đan­skog ra­ta po­sle ras­pa­da biv­še Ju­go­sla­vi­je 1991.  go­di­ne.

Agen­ci­je su iz­ve­sti­le da je se­dam­na­e­sto­čla­ni sud­ski pa­nel oce­nio da su sna­ge obe­ju stra­na či­ni­le zlo­či­ne, ali da ni­je po­či­njen ge­no­cid.

Roj­ters je is­ta­kao da su su­di­je od­ba­ci­le hr­vat­sku tu­žbu, s 15 gla­so­va „za” i dva „pro­tiv”, a srp­sku tu­žbu jed­no­gla­sno, što, ka­ko pri­me­ću­je bri­tan­ska agen­ci­ja, zna­či da je čak i ad hok su­di­ja iz Sr­bi­je gla­sao pro­tiv.

„Po­sto­ja­li su uža­sni rat­ni po­ho­di, ali ne i ge­no­cid – do tog za­ključ­ka o gra­đan­skom ra­tu u Sr­bi­ji i Hr­vat­skoj do­šao je MSP”, pre­ne­la je te­le­vi­zi­ja ARD, pod­se­ća­ju­ći na do­ga­đa­je od pre vi­še od 20 go­di­na iz vre­me­na ras­pa­da SFRJ.

Ra­dio Doj­če ve­le oce­nju­je da „pro­tiv­reč­no­sti” me­đu­na­rod­ne prav­de u Ha­gu ne tre­ba da skre­nu pa­žnju sa či­nje­ni­ce da su se, čak i ako ni­je bi­lo ge­no­ci­da, de­si­li naj­te­ži zlo­či­ni i da to ni­je bi­lo slu­čaj­no. „Za njih je do­sad od­go­va­ra­la sa­mo gru­pi­ca pri­pad­ni­ka ta­da­šnjih eli­ta. I tu ne­ma prav­de”, za­klju­ču­je Doj­če ve­le u tek­stu ob­ja­vlje­nom u ru­bri­ci „Lič­ni stav”.

AP i Roj­ters su pre­ne­li i da je pred­sed­nik MSP Pe­tr Tom­ka po­zvao Be­o­grad i Za­greb da za­jed­no sa­ra­đu­ju ra­di pru­ža­nja od­go­va­ra­ju­će re­pa­ra­ci­je žr­tva­ma zlo­či­na, što će, ka­ko je re­kao, do­pri­ne­ti učvr­šći­va­nju mi­ra i sta­bil­no­sti u re­gi­o­nu.

AFP i Doj­če ve­le pod­se­ća­ju i da je MSP od 1946, ka­da je for­mi­ran, sve­ga jed­nom pre­su­dio da je po­či­njen ge­no­cid, i to se od­no­si na pre­su­du iz 2007. go­di­ne o ge­no­ci­du u Sre­bre­ni­ci. „Ge­no­cid je je­dan od naj­te­žih me­đu­na­rod­nih zlo­či­na, ali je ta­ko­đe i naj­te­ži za do­ka­zi­va­nje”, pri­me­ću­je fran­cu­ska agen­ci­ja.

Bi-Bi-Si, na či­jem je veb-saj­tu iz­ve­štaj o iz­ri­ca­nju pre­su­de bio jed­na od glav­nih ve­sti, pri­me­tio je da su Sr­bi­ja i Hr­vat­ska pro­te­klih go­di­na po­bolj­ša­le od­no­se, ali da je oslo­ba­đa­ju­ća pre­su­da pred Ha­škim tri­bu­na­lom hr­vat­skom ge­ne­ra­lu An­te Go­to­vi­ni, ko­ji je ko­man­do­vao „Olu­jom”, ogor­či­la Be­o­grad.

Ra­dio Slo­bod­na Evro­pa is­ta­kao je da su tu­žba i pro­tiv­tu­žba, ko­je su, pre­ma mi­šlje­nju struč­nja­ka, ima­le ma­le iz­gle­de na uspeh, uglav­nom bi­le ka­rak­te­ri­sa­ne kao „po­li­ti­kant­ske, od ko­jih naj­ve­će ko­ri­sti ima­ju ma­hom stra­ne advo­kat­ske kan­ce­la­ri­je, unajm­lje­ne za nji­ho­vo pod­no­še­nje i ar­gu­men­to­va­nje”.

Elek­tron­ski me­di­ji su u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni kao udar­nu vest ja­vi­li da je MSP u Ha­gu u ce­lo­sti od­bio tu­žbu Hr­vat­ske i pro­tiv­tu­žbu Sr­bi­je za ge­no­cid i ti­me okon­čao spor iz­me­đu dve ze­mlje dug vi­še od 15 go­di­na.

B. B.

-----------------------------------------

Va­ra­di: Sig­nal za otre­žnja­va­nje

Pro­fe­sor me­đu­na­rod­nog pra­va Ti­bor Va­ra­di iz­ja­vio je da su prav­ni ti­mo­vi Hr­vat­ske i Sr­bi­je bi­li sve­sni da će Me­đu­na­rod­ni sud prav­de od­ba­ci­ti me­đu­sob­ne tu­žbe za ge­no­cid.

Va­ra­di je za ra­dio Slo­bod­na Evro­pa re­kao da je sud kon­sta­to­vao da su u ra­tu po­či­nje­ni mno­gi zlo­či­ni, ali da oni ne „do­sti­žu prag ge­no­ci­da”. „Zbog to­ga je sud sa vr­lo ube­dlji­vom ve­ći­nom od­bio ka­ko tu­žbu ta­ko i pro­tiv­tu­žbu. I ti­mo­vi obe dr­ža­ve su ma­nje-vi­še bi­li sve­sni da će ta­kva od­lu­ka bi­ti do­ne­ta”, re­kao je Va­ra­di.

Va­ra­di je, pre­ma Be­ti, is­ta­kao zna­čaj utvr­đi­va­nja po­je­di­nač­ne od­go­vor­no­sti da bi bi­la za­do­vo­lje­na prav­da žr­ta­va, ali i do­dao da je to po­sao dr­ža­va.

„Ov­de je bi­la reč o ne­čem dru­gom, da li će pr­vi put u isto­ri­ji jed­na dr­ža­va bi­ti osu­đe­na za ge­no­cid. Jer ni­kad ni Ne­mač­ka ni­je bi­la osu­đe­na za ge­no­cid, već sa­mo po­je­din­ci. Ovo su­đe­nje ni­je bi­lo po­vod da se utvr­di pu­na isti­na o to­me šta se do­ga­đa­lo, već da se jed­na ili dru­ga dr­ža­va osu­di za ge­no­cid”, re­kao je Va­ra­di.

Oce­nio je da će ju­če­ra­šnja pre­su­da bi­ti „sig­nal za otre­žnja­va­nje” i da će se ume­sto na­sta­vlja­nja su­ko­ba oko to­ga „ko­ji na­rod je he­roj, a ko­ji zlo­či­nac” ići ka to­me da se utvr­di šta se de­si­lo i na jed­noj i na dru­goj stra­ni. 

-----------------------------------------

To­ma Fi­la: Pre­su­da ne­će do­ne­ti ni­šta do­bro

Pod­go­ri­ca – „Ova pre­su­da će do­pri­ne­ti po­gor­ša­nju od­no­sa Sr­bi­je i Hr­vat­ske”, oce­nio je be­o­grad­ski advo­kat To­ma Fi­la iz­ja­vi za pod­go­rič­ki por­tal „Ana­li­ti­ka”.

Ka­zao je da je pre­su­da oče­ki­va­na, a sma­tra da „kad se ko­pa po sta­rim ra­na­ma, to ne mo­že da iza­đe na do­bro”.

„Ni­ko ni­je za­do­vo­ljan tom pre­su­dom, pre sve­ga, ni­su za­do­volj­ni na­ro­di. Oni su oče­ki­va­li da us­pe­ju u ne­če­mu u če­mu ni­ko nor­ma­lan ni­je oče­ki­vao da će us­pe­ti”, re­kao je Fi­la.

Be­ta

-----------------------------------------

Pu­po­vac: Is­ko­ri­sti­ti pri­li­ku za po­bolj­ša­nje od­no­sa

Za­greb – Mi­lo­rad Pu­po­vac, li­der Srp­skog na­rod­nog vi­je­ća i na­rod­ni po­sla­nik u hr­vat­skom Sa­bo­ru, oce­nio je ju­če u Za­gre­bu da po­sle od­lu­ke Me­đu­na­rod­nog su­da prav­de, ko­ji je od­ba­cio tu­žbu Hr­vat­ske i pro­tiv­tu­žbu Sr­bi­je za ge­no­cid, ovo pi­ta­nje vi­še ne bi tre­ba­lo da ome­ta od­no­se dve dr­ža­ve.  

„Dve dr­ža­ve su po­tro­ši­le ve­li­ki no­vac i vre­me. Ume­sto da su­de za zlo­či­ne ko­ji su po­či­nje­ni, što je ovaj sud po­tvr­dio, i ume­sto da su­de za et­nič­ko či­šće­nje i da gra­de po­li­tič­ke od­no­se ka­ko bi omo­gu­ći­li po­vra­tak iz­be­gli­ca i ob­no­vu po­ve­re­nja, dr­ža­ve su se usme­ri­le na su­đe­nja pred Me­đu­na­rod­nim su­dom prav­de na šte­tu vla­sti­tih gra­đa­na i na sta­bil­nost vla­sti­tih prav­nih po­re­da­ka”, re­kao je Pu­po­vac za Tan­jug.

On je do­dao da ni­je si­gu­ran da će dve dr­ža­ve is­ko­ri­sti­ti ovu od­lu­ku kao osno­vu za po­bolj­ša­nje od­no­sa. „Po­bolj­ša­nje bi tre­ba­lo da uklju­či i su­đe­nja za rat­ne zlo­či­ne, su­đe­nja za et­nič­ko či­šće­nje, su­o­ča­va­nje sa od­go­vor­no­šću po­li­ti­ka u Hr­vat­skoj i Sr­bi­ji za ono što se do­go­di­lo u me­đu­sob­nim od­no­si­ma”, is­ta­kao je li­der Srp­skog na­rod­nog vi­je­ća.

-----------------------------------------

Am­ne­sti in­ter­ne­še­nal tra­ži is­tra­gu svih zlo­či­na

Lon­don – Me­đu­na­rod­na or­ga­ni­za­ci­ja Am­ne­sti in­ter­ne­še­nal sa­op­šti­la je da Sr­bi­ja i Hr­vat­ska, po­što je Me­đu­na­rod­ni sud prav­de od­ba­cio nji­ho­ve me­đu­sob­ne tu­žbe za ge­no­cid, mo­ra­ju da is­tra­že sve osum­nji­če­ne za rat­ne zlo­či­ne i obez­be­de prav­du za žr­tve. AI na­vo­di, pre­no­si Be­ta, da je pri­o­ri­tet utvr­đi­va­nje prav­de za žr­tve sek­su­al­nog na­si­lja po­što su u obe ze­mlje po­seb­no one ima­le pro­ble­me u za­do­vo­lja­va­nju prav­de. Do­da­je se i da je „skan­dal” što i 20 go­di­na po­sle su­ko­ba ni­je re­še­no pi­ta­nje ne­sta­lih.

Di­rek­tor AI za Evro­pu i cen­tral­nu Azi­ju Džon Dal­hu­i­sen re­kao je da to što sud ni­je mo­gao da utvr­di „neo­p­hod­nu na­me­ru” za ge­no­cid u slu­ča­ju obe stra­ne „ne me­nja či­nje­ni­cu, ka­ko je sam sud pri­znao, da su zlo­či­ne pro­tiv čo­več­no­sti i rat­ne zlo­či­ne či­ni­li po­je­din­ci s obe stra­ne”.

-----------------------------------------

Hrvatska desnica razočarana ishodom

S dnev­nog re­da ko­nač­no ski­nut bri­on­ski sa­sta­nak i tran­skrip­ti, na­ve­la je Ja­dran­ka Ko­sor

Za­greb, Osi­jek – Pre­su­du Me­đu­na­rod­nog su­da prav­de, ko­ji je od­bio hr­vat­sku tu­žbu pro­tiv Sr­bi­je za ge­no­cid, osu­di­le su Hr­vat­ska stran­ka pra­va (HSP), Hr­vat­ska se­ljač­ka stran­ka (HSS) i Hr­vat­ska kon­zer­va­tiv­na stran­ka (HKS).

Pred­sed­nik HSP-a Da­ni­el Srb je na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re u Osi­je­ku oce­nio da je u ce­lom pro­ce­su ote­ža­va­ju­ća okol­nost za Hr­vat­sku bi­la či­nje­ni­ca da su po­li­tič­ke struk­tu­re ko­je su do­sad bi­le na vla­sti, od­la­ze­ći pred­sed­nik Ivo Jo­si­po­vić i mi­ni­star­ka spolj­nih po­slo­va Ve­sna Pu­sić, bi­le oso­be ko­je su se za­la­ga­le da Hr­vat­ska po­vu­če tu­žbu.

Za HSS je pre­su­da raz­o­ča­ra­va­ju­ća „iako mo­žda i oče­ki­va­na, s ob­zi­rom na to da isto te­lo ni­ka­da u svo­joj isto­ri­ji ni­je osu­di­lo ni­jed­nu dr­ža­vu za ge­no­cid”. U sa­op­šte­nju HKS-a se „po­seb­no iz­ra­ža­va ža­lje­nje što žr­tve Vu­ko­va­ra i Ška­br­nje ni­su do­bi­le prav­nu sa­tis­fak­ci­ju za zlo­či­ne ko­ji su nad nji­ma po­či­nje­ni”, pi­še agen­ci­ja Hi­na, a pre­no­si Tan­jug.

Biv­ša pre­mi­jer­ka Ja­dran­ka Ko­sor je, ka­ko pre­no­si hr­vat­ski por­tal In­deks, za TV No­va ka­za­la da se na­da­la da će pre­su­da bi­ti dru­ga­či­ja: „Ipak, bu­du­ći da sam prav­ni­ca i po­li­ti­čar­ka, ja znam ka­ko je du­ga­čak put od pra­va do prav­de. Me­ni lič­no sme­ta po­ziv su­da da se Hr­vat­ska i Sr­bi­ja do­go­vo­re oko ne­sta­lih oso­ba. Mi odav­no, od po­čet­ka go­vo­ri­mo da je ključ o ne­sta­li­ma u ar­hi­vi­ma Ju­go­sla­ven­ske na­rod­ne ar­mi­je.”

Ona sma­tra da je sa­da ko­nač­no za­u­vek s dnev­nog re­da ski­nut bri­on­ski sa­sta­nak i tran­skrip­ti: „Neo­spor­na je či­nje­ni­ca da smo vo­di­li od­bram­be­ni rat. Ima­mo pra­vo sla­vi­ti svoj Dan po­be­de.”

B. B.

-----------------------------------------

Pre­su­da otva­ra vra­ta za re­ša­va­nje otvo­re­nih pi­ta­nja

Po­li­tič­ka jav­nost, pred­stav­ni­ci ne­vla­di­nog sek­to­ra i ana­li­ti­ča­ri u Sr­bi­ji uka­za­li su da pre­su­da Me­đu­na­rod­nog su­da prav­de u Ha­gu otva­ra vra­ta da se istin­ski poč­ne sa re­ša­va­njem otvo­re­nih pi­ta­nja.

Ta­ko je pre­sed­nik skup­štin­skog od­bo­ra za di­ja­spo­ru i Sr­be u re­gi­o­nu Jan­ko Ve­se­li­no­vić oce­nio da je do­šlo vre­me da se istin­ski poč­ne sa re­ša­va­njem mno­go­broj­nih otvo­re­nih pi­ta­nja ko­ja se ti­ču Sr­ba iz­be­glih i prog­na­nih iz Hr­vat­ske, pre sve­ga nji­ho­vog po­vrat­ka i vra­ća­nja od­u­ze­te imo­vi­ne i sta­no­va.

Tre­ba po­če­ti i re­ša­va­nje pi­ta­nja pen­zi­ja i mno­gih dru­gih sta­tu­snih i ma­njin­skih pra­va, upo­tre­be je­zi­ka i pi­sma, na­vo­di se u sa­op­šte­nju.

Pred­sed­ni­ca Hel­sin­škog od­bo­ra za ljud­ska pra­va So­nja Bi­ser­ko, ko­ja je pro­šle go­di­ne sve­do­či­la kao ve­štak Hr­vat­ske za ras­pad Ju­go­sla­vi­je to­kom glav­ne ras­pra­ve po tu­žbi zva­nič­nog Za­gre­ba pro­tiv Sr­bi­je zbog ge­no­ci­da na­vod­no po­či­nje­nog nad hr­vat­skim ci­vi­li­ma to­kom ra­ta u toj re­pu­bli­ci 1991. go­di­ne, oce­ni­la je da od­lu­ku MSP tre­ba tu­ma­či­ti u sve­tlu smi­ri­va­nja na­pe­to­sti u re­gi­o­nu i po­mi­re­nja. „Sa­da je na obe­ma stra­na­ma ka­ko će in­ter­pre­ti­ra­ti tu­žbu i u kom sve­tlu će je pred­sta­vi­ti”, ka­za­la je So­nja Bi­ser­ko agen­ci­ji Be­ta, iz­ra­ziv­ši na­du da pre­su­da ne­će bi­ti iz­vor no­vih ne­spo­ra­zu­ma i po­gre­šnih tu­ma­če­nja. Pre­su­da u Ha­gu je re­lak­si­ra­ju­ća za ceo re­gi­on i do­pri­ne­će to­me da se smi­re stra­sti, sta­vi prst na če­lo i vi­di šta su obe dr­ža­ve či­ni­le i ko­li­ko tu ima od­go­vor­no­sti, iz­ja­vio je pred­sed­nik Ko­mi­te­ta prav­ni­ka za ljud­ska pra­va Mi­lan An­to­ni­je­vić.

A di­rek­tor be­o­grad­skog cen­tra za ljud­ska pra­va Ve­sna Pe­tro­vić oce­ni­la je da je pre­su­da oče­ki­va­na, ali to ne zna­či da dve ze­mlje tre­ba da od­u­sta­nu od pro­ce­su­i­ra­nja po­je­di­na­ca od­go­vor­nih za rat­ne zlo­či­ne u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji.

Fond za hu­ma­ni­tar­no pra­vo i hr­vat­ska Ini­ci­ja­ti­va mla­dih za ljud­ska pra­va oce­ni­li su da in­sti­tu­ci­je Hr­vat­ske i Sr­bi­je ja­snim i kon­kret­nim in­sti­tu­ci­o­nal­nim me­ra­ma tre­ba da obez­be­de uslo­ve u ko­ji­ma će do­ći do po­mi­re­nja dva na­ro­da, na te­me­lju prav­de i isti­ne.

„Či­nje­nič­ni i prav­ni za­ključ­ci Me­đu­na­rod­nog su­da prav­de po­vod su i oba­ve­za da in­sti­tu­ci­je obe dr­ža­ve pre­u­zmu isto­rij­sku od­go­vor­nost za su­o­ča­va­nje sa zlo­či­ni­ma po­či­nje­nim od sna­ga pod nji­ho­vom kon­tro­lom,” sa­op­šti­le su te ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je u re­a­go­va­nju na od­lu­ku su­da, a pre­neo Tan­jug.

B. Č.

-----------------------------------------

DSS: Hr­vat­ska vi­še ne­ma pra­vo da sla­vi „Olu­ju”

Na­kon pre­su­de Me­đu­na­rod­nog su­da prav­de Hr­vat­ska vi­še ne­ma ni­ka­kvo mo­ral­no pra­vo da sla­vi go­di­šnji­cu „Olu­je” kao dr­žav­ni pra­znik, iz­ja­vi­la je pred­sed­ni­ca De­mo­krat­ske stran­ke Sr­bi­je San­da Ra­ško­vić Ivić, is­ti­ču­ći da je „Olu­ja” okva­li­fi­ko­va­na kao ak­ci­ja ko­ja je kao pla­ni­ra­ni i že­lje­ni cilj ima­la pro­te­ri­va­nje Sr­ba iz Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske, pre­no­si Fo­net.

-----------------------------------------

Pu­hov­ski: Sr­bi­ja pro­šla lo­ši­je

Hr­vat­ska NVO „Do­ku­men­ta” na­vo­di da je, pre­ma jav­no ob­ja­vlje­nim po­da­ci­ma, Hr­vat­ska po­tro­ši­la 28 mi­li­o­na ku­na, a Sr­bi­ja oko šest mi­li­o­na

Po­vo­dom ob­ja­vlji­va­nja pre­su­da u Me­đu­na­rod­nom su­du prav­de ogla­si­le su se i broj­ne ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je i ana­li­ti­ča­ri u re­gi­o­nu. Po­li­tič­ki ana­li­ti­čar Žar­ko Pu­hov­ski oce­nio je da je od­lu­ka MSP-a bi­la oče­ki­va­na,

„Već vi­še od šest go­di­na go­vo­rim da je ta­kva od­lu­ka ma­nje-vi­še je­di­na ko­ja se mo­gla oče­ki­va­ti i ni­sam bio ni iz da­le­ka je­di­ni ko­ji je to tvr­dio”, re­kao je Pu­hov­ski Tan­ju­gu.

Za agen­ci­ju Be­ta on je iz­ja­vio da je „u osno­vi ta­ko da je Hr­vat­ska do­ži­ve­la ve­ći ne­u­speh, jer je ona po­kre­nu­la tu­žbu, ali je Sr­bi­ja pro­šla lo­ši­je, jer je Sud pri­hva­tio vi­še ele­me­na­ta hr­vat­ske tu­žbe, ne­go srp­ske pro­tiv­tu­žbe”.

Hr­vat­ski Cen­tar za su­o­ča­va­nje s pro­šlo­šću „Do­ku­men­ta” sa­op­štio je da je va­žno usme­ri­ti ener­gi­ju u raz­vi­ja­nje bi­la­te­ral­nih pro­ce­sa, ali i da tre­ba da­lje is­tra­ži­ti sve rat­ne zlo­či­ne.

Ova ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja na­vo­di da je, pre­ma jav­no ob­ja­vlje­nim po­da­ci­ma, Hr­vat­ska po­tro­ši­la 28 mi­li­o­na ku­na, a Sr­bi­ja oko šest mi­li­o­na. Di­rek­tor­ka „Do­ku­me­na­ta” Ve­sna Ter­še­lić je u iz­ja­vi Tan­ju­gu oce­ni­la da bi bi­lo ko­ri­sni­je da su obe dr­ža­ve no­vac ko­ji su po­tro­ši­le za me­đu­sob­ne tu­žbe da­le u fond za ci­vil­ne žr­tve ra­ta. Ona sma­tra da bi ova pre­su­da MSP-a mo­gla bi­ti do­dat­ni pod­sti­caj za us­po­sta­vlja­nje po­ve­re­nja i nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa, jer na tom pla­nu ni­je uči­nje­no ni pri­bli­žno do­volj­no.

-----------------------------------------

Lja­jić: Od po­čet­ka bi­lo ja­sno da će tu­žbe bi­ti od­ba­če­ne

Pot­pred­sed­nik Vla­de Sr­bi­je Ra­sim Lja­jić iz­ja­vio je da je od­lu­ka Me­đu­na­rod­nog su­da prav­de u Ha­gu oče­ki­va­na, jer je od po­čet­ka bi­lo ja­sno da će uza­jam­ne tu­žbe Hr­vat­ske i Sr­bi­je bi­ti od­ba­če­ne, na­vo­de­ći da je jav­nost u Hr­vat­skoj bi­la sprem­na na dru­ga­či­ji is­hod, dok je prav­na struč­na jav­nost bi­la uve­re­na u ovaj is­hod sud­skog po­stup­ka.

On je za B 92 ka­zao da je zbog to­ga Sr­bi­ja in­si­sti­ra­la da se do­đe do van­sud­skog do­go­vo­ra, to jest po­li­tič­kog do­go­vo­ra dve stra­ne, ali da mu se či­ni da u Hr­vat­skoj ni­ko ni­je smeo da pre­u­zme tu vr­stu po­li­tič­kog ri­zi­ka i da uđe u avan­tu­ru ko­ja bi mo­gla da ga ko­šta u smi­slu po­dr­ške bi­rač­kog te­la.

Lja­jić ne oče­ku­je da će pre­su­da Me­đu­na­rod­nog su­da prav­de u po­li­tič­kom smi­slu ima­ti ne­ki po­se­ban zna­čaj ka­da je reč o raz­vo­ju i una­pre­đe­nju tih od­no­sa. „Ne ve­ru­jem da će pre­su­da uti­ca­ti otre­žnju­ju­će iz pro­stog raz­lo­ga, jer na­kon pred­sed­nič­kih iz­bo­ra bi­će i par­la­men­tar­ni iz­bo­ie u Hr­vat­skoj, Prak­tič­no, vi­di­mo na­sta­vak pred­iz­bor­ne kam­pa­nje ko­ja će tra­ja­ti ce­lu go­di­nu”, ka­že Lja­jić, a pre­no­si Tan­jug.

Oce­nio je da će pro­ces po­mi­re­nja bi­ti du­go­ro­čan i te­žak i da će tra­ja­ti go­di­na­ma i de­ce­ni­ja­ma.

-----------------------------------------

Hr­vat­ski vrh ne­za­do­vo­ljan, ali uva­ža­va pre­su­du

Ko­lin­da Gra­bar-Ki­ta­ro­vić: Ja­sno je ko je bio agre­sor, a ko žr­tva

Za­greb – No­vo­i­za­bra­na pred­sed­ni­ca Hr­vat­ske Ko­lin­da Gra­bar-Ki­ta­ro­vić ni­je za­do­volj­na pre­su­dom Me­đu­na­rod­nog su­da prav­de u Ha­gu ko­jom se od­ba­cu­je tu­žba Hr­vat­ske za ge­no­cid pro­tiv Sr­bi­je, ali je uva­ža­va. „Iz obra­zlo­že­nja pre­su­de ja­sno je ko je bio agre­sor, a ko žr­tva”, na­vo­di se u sa­op­šte­nju Ko­lin­de Gra­bar-Ki­ta­ro­vić, pre­no­si Tan­jug agen­ci­ju Hi­na.

Sud je utvr­dio da su na te­ri­to­ri­ji Hr­vat­ske po­či­nje­ni te­ški zlo­či­ni, ve­li­ka kr­še­nja ljud­skih pra­va i me­đu­na­rod­nog hu­ma­ni­tar­nog pra­va, ko­je su po­či­ni­le srp­ske sna­ge i JNA, ali da obim tih zlo­či­na ni­je do­vo­ljan da se zlo­čin pro­gla­si ge­no­ci­dom, na­vo­di ona.

-----------------------------------------

Mi­la­no­vić: Ne od­u­sta­je­mo od pi­ta­nja ne­sta­lih i po­vrat­ka kul­tur­nog bla­ga

Za­greb – Hr­vat­ski pre­mi­jer Zo­ran Mi­la­no­vić ka­že da u vla­di ni­su za­do­volj­ni od­bi­ja­njem hr­vat­ske tu­žbe, ali su za­do­volj­ni od­bi­ja­njem srp­ske, pre­no­si Tan­jug.

„Hr­vat­ska tu­žba je na­ža­lost od­bi­je­na. Ni­je utvr­đen ge­no­cid, ali utvr­đe­no je da je bi­lo zlo­či­na i žr­ta­va. Od­lu­ku mo­ra­mo po­što­va­ti, žal­be ne­ma. Ni­smo za­do­volj­ni od­lu­kom su­da, ali na ci­vi­li­zo­van na­čin je pri­hva­ta­mo”, re­kao je pre­mi­jer.

On je na­veo da je pro­šlo vi­še od 20 go­di­na od rat­nih stra­da­nja i da je Hr­vat­ska čla­ni­ca Evrop­ske uni­je i da sa­da mo­že da gra­di svo­ju bu­duć­nost u tom sme­ru. „Ipak, ne od­u­sta­je­mo od pi­ta­nja ne­sta­lih i po­vrat­ka kul­tur­nog bla­ga. To je naš dug pre­ma na­ro­du i dr­ža­vi i mo­ral­na oba­ve­za ko­ja če­ka sva­ku vla­du,”

-----------------------------------------

Jo­si­po­vić: Hr­vat­ska ni­je na­sta­la na zlo­či­nu i ge­no­ci­du

Za­greb – Od­la­ze­ći pred­sed­nik Hr­vat­ske Ivo Jo­si­po­vić, ko­ji je uče­stvo­vao u pi­sa­nju tu­žbe pro­tiv Sr­bi­je za ge­no­cid, iz­ja­vio je da ni­je za­do­vo­ljan ko­nač­nim is­ho­dom, ali da sma­tra da se dr­ža­va pod­no­še­njem tu­žbe ipak odu­ži­la žr­tva­ma. „Do­bi­li smo opo­me­nu o stra­šnim zlo­či­ni­ma ko­ji su se do­go­di­li na ovim pro­sto­ri­ma. Pi­ta­nje je da li oni pod­ra­zu­me­va­ju ge­no­cid, a sud je za­u­zeo ovaj kon­zer­va­tiv­ni stav i po­di­gao le­stvi­cu za ge­no­cid ve­o­ma vi­so­ko”, re­kao je Jo­si­po­vić za TV No­va, pre­no­si Fo­net.

-----------------------------------------

Ve­sna Pu­sić: Dr­ža­ve du­žne da gle­da­ju u bu­duć­nost

Za­greb – Mi­ni­star­ka spolj­nih po­slo­va Hr­vat­ske Ve­sna Pu­sić iz­ja­vi­la je da pre­su­da Me­đu­na­rod­nog su­da prav­de ne zna­či da ni­je bi­lo zlo­či­na i oce­ni­la da je va­žno to što je sud kon­sta­to­vao po­tre­bu utvr­đi­va­nja sud­bi­ne ne­sta­lih. „Na­dam se da će ko­le­ge u Sr­bi­ji u skla­du s uput­stvi­ma su­da pri­o­nu­ti na taj za­da­tak ko­ji ima svo­ju naj­dra­ma­tič­ni­ju ljud­sku di­men­zi­ju”, re­kla je Pu­si­će­va na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re u Za­gre­bu, pre­no­si Be­ta.

-----------------------------------------

Se­la­ko­vić: Sud opo­vr­gao tvrd­nju da su Sr­bi na­pu­sti­li Hr­vat­sku na po­ziv Be­o­gra­da

Hag – Mi­ni­star prav­de Ni­ko­la Se­la­ko­vić oce­nio je ju­če u Ha­gu da Sr­bi­ja ne­ma raz­lo­ga da bu­de ne­za­do­volj­na, is­ta­kav­ši da je pr­vi put kon­sta­to­va­no pred jed­nim me­đu­na­rod­nim su­dom da su iz­vr­še­ni zlo­či­ni to­kom ope­ra­ci­je „Olu­ja”. „Za­vr­še­na je jed­na stra­ni­ca u Me­đu­na­rod­nom su­du prav­de ka­da su u pi­ta­nju epi­lo­zi o do­ga­đa­ji­ma na pod­ruč­ju biv­še Ju­go­sla­vi­je. U po­stup­ku ko­ji je vo­đen po tu­žbi Hr­vat­ske pro­tiv Sr­bi­je i pro­tiv­tu­žbi Sr­bi­je pro­tiv Hr­vat­ske mo­že­mo re­ći da se ma­nje-vi­še do­go­di­lo ono što smo oče­ki­va­li. Do­šlo je do od­bi­ja­ju­ćih pre­su­da. Taj re­zul­tat je na­iz­gled ne­re­šen, ali ne­ma­mo raz­lo­ga da bu­de­mo ne­za­do­volj­ni”, re­kao je Se­la­ko­vić za Tan­jug.

Ka­ko je re­kao, sud je, od­lu­ču­ju­ći po tu­žbi Hr­vat­ske pro­tiv Sr­bi­je, utvr­dio da ni­je bi­lo ge­no­ci­da od stra­ne Sr­bi­je. „I to je raz­log za na­še za­do­volj­stvo i to je ono što je is­pu­ni­lo na­še oče­ki­va­nje”, re­kao je srp­ski mi­ni­star.

On je uka­zao da je sud, ka­da je reč o pro­tiv­tu­žbi, ta­ko­đe utvr­dio iden­tič­nu či­nje­ni­cu, ali uz ne­što što ta­ko­đe tre­ba da bu­de raz­log za na­še ve­li­ko za­do­volj­stvo. „Pr­vi put je Me­đu­na­rod­ni sud prav­de opo­vr­gao tvrd­nju ko­ja je stal­no iz­no­še­na od hr­vat­ske stra­ne, tvrd­nju ko­ja se pro­vla­či­la i kroz Me­đu­na­rod­ni kri­vič­ni tri­bu­nal za biv­šu Ju­go­sla­vi­ju, a to je da su kra­ji­ški Sr­bi, ci­ti­ram, ’na­pu­sti­li Hr­vat­sku na po­ziv ru­ko­vod­stva Sr­bi­je’. Sud je iz­re­kao da je od­la­zak Sr­ba iz Hr­vat­ske po­sle­di­ca voj­ne ak­ci­ja ’Olu­ja’, ko­ja je bi­la na­mer­no or­ga­ni­zo­va­na od  hr­vat­skog voj­no-po­li­tič­kog ru­ko­vod­stva i čak upo­tre­bio iz­raz – ’di­za­je­rabl’, da­kle že­lje­ni od­la­zak Sr­ba iz Hr­vat­ske”, re­kao je mi­ni­star.

Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, pr­vi put se „Olu­ja” u me­đu­na­rod­nim prav­nim in­stan­ca­ma kva­li­fi­ku­je kao voj­na ak­ci­ja Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske usme­re­na na od­la­zak kra­ji­ških Sr­ba sa nje­ne te­ri­to­ri­je.

-----------------------------------------

Džu­da: Gu­blje­nje vre­me­na

Lon­don – Pre­su­da Me­đu­na­rod­nog su­da prav­de ko­jom se od­ba­cu­ju uza­jam­ne tu­žbe Hr­vat­ske i Sr­bi­je za ge­no­cid po­ka­zu­je da je ceo slu­čaj bio pot­pu­no gu­blje­nje vre­me­na i ne­po­treb­no tro­še­nje nov­ca, oce­nio je bri­tan­ski struč­njak za Bal­kan Tim Džu­da, pre­no­si Be­ta.

„Ja­sno je bi­lo da je to bi­lo pot­pu­no idi­ot­ski od sa­mog po­čet­ka, svi su zna­li to. To je pot­pu­no gu­blje­nje vre­me­na”, re­kao je Džu­da ko­men­ta­ri­šu­ći za bri­tan­ski Bi-Bi-Si pre­su­du.

Džu­da je iz­ra­zio uve­re­nje da će sa­da bar ne­ko­li­ko lju­di re­ći da su Hr­va­ti po­tro­ši­li 3,2 mi­li­o­na evra, Sr­bi 800.000 evra za ovaj slu­čaj, a ni­su baš u si­tu­a­ci­ji da sa­da ta­ko ne­po­treb­no tro­še no­vac.

On je do­dao da je ti­pič­no za sve u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji da ve­ru­ju da su svi dru­gi kri­vi za zlo­či­ne, sa­mo ne nji­ho­vi li­de­ri.

-----------------------------------------

MSP: oba­ve­za je da se svi od­go­vor­ni za zlo­či­ne ot­kri­ju i ka­zne

Mi­ni­star­stvo spolj­nih po­slo­va Sr­bi­je sa­op­šti­lo je po­vo­dom pre­su­de Me­đu­na­rod­nog su­da prav­de u Ha­gu da i Hr­vat­ska i Sr­bi­ja tre­ba da ulo­že na­po­re u re­ša­va­nje sud­bi­ne ne­sta­lih.

Ka­ko su ob­ja­sni­li, Me­đu­na­rod­ni sud prav­de od­ba­cio je obe tu­žbe za ge­no­cid, ali je kon­sta­to­vao da su nad „kra­ji­škim Sr­bi­ma iz­vr­še­ni zlo­či­ni”, kao i da je na­me­ra hr­vat­skog ru­ko­vod­stva bi­la da Sr­bi bu­du „pro­te­ra­ni iz Kra­ji­ne”. „Sud­ska ras­pra­va o zlo­či­ni­ma opo­me­na je svi­ma da ta­ko ne­što ne sme da se po­no­vi, a oba­ve­za ko­ja pro­iz­i­la­zi iz to­ga je da se svi od­go­vor­ni za zlo­či­ne ot­kri­ju i ka­zne”, do­da­lo je mi­ni­star­stvo.

Be­ta

-----------------------------------------

Ta­dić: Pred­sed­ni­ci Sr­bi­je i Hr­vat­ske tre­ba da da se iz­vi­ne za zlo­či­ne

Li­der So­ci­jal­de­mo­krat­ske stran­ke Bo­ris Ta­dić iz­ja­vio je da je pre­su­da Me­đu­na­rod­nog su­da prav­de do­bra osno­va za „ce­men­ti­ra­nje mi­ra” u re­gi­o­nu i po­zvao pred­sed­ni­ke Sr­bi­je i Hr­vat­ske da se iz­vi­ne za uči­nje­ne zlo­či­ne. „Ako sam ja to ura­dio i ka­da ni­je po­sto­ja­la pre­su­da, a uči­nio sam to jer je bi­lo rat­nih zlo­či­na, sa­da oni ima­ju prav­ni osnov da na­sta­ve po­li­ti­ku po­mi­re­nja”, re­kao je Ta­dić za agen­ci­ju Be­ta.

-----------------------------------------

Lin­ta: Do­ka­za­ni zlo­či­ni u „Olu­ji”

Pred­sed­nik Ko­a­li­ci­je udru­že­nja iz­be­gli­ca Mi­o­drag Lin­ta oce­nju­je da je naš prav­ni tim či­nje­nič­no do­ka­zao da je ak­ci­ja „Olu­ja” bi­la zlo­či­nač­ka ak­ci­ja či­ji je cilj bio ne sa­mo pro­te­ri­va­nje već i uni­šte­nje kra­ji­ških Sr­ba. Ma­sov­ni zlo­či­ni ko­ji su se de­si­li ne sa­mo to­kom i po­sle ak­ci­je „Olu­ja” već i to­kom i po­sle osta­lih hr­vat­skih ak­ci­ja i u hr­vat­skim gra­do­vi­ma, bi­li su deo je­din­stve­nog pla­na hr­vat­skog ru­ko­vod­stva da se Sr­bi uni­šte kao na­rod, is­ti­če on, a pre­no­si Tan­jug.

Pred­sed­nik Ko­a­li­ci­je udru­že­nja iz­be­gli­ca sma­tra da je do­bro što je Me­đu­na­rod­ni sud prav­de od­ba­cio u ce­lo­sti hr­vat­sku tu­žbu pro­tiv Sr­bi­je za ge­no­cid i što je utvr­dio da je hr­vat­ska stra­na iz­vr­ši­la et­nič­ko či­šće­nje kra­ji­ških Sr­ba i po­či­ni­la ma­sov­ne zlo­či­ne nad Sr­bi­ma.