I državu muči jak dolar

I državu Srbiju, baš kao i prezadužene građane, muče kursne razlike. Zbog toga što je najveći deo našeg javnog duga u stranoj valuti, naša državna dugovanja veća su za čak pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što privreda i građani stvore za godinu dana.  Toliki deo nacionalnog kolača odnele su kursne razlike.

Tako su na kraju 2014. naša dugovanja dostigla 22,7 milijardi evra, odnosno 70,9 odsto BDP-a. Preračunato po kursu iz 2012. te obaveze su znatno manje oko 65,9 odsto.

Ovu računicu izneo je juče ministar finansija Dušan Vujović na konferenciji za novinare ambicioznog naziva „Pravo stanje javnog duga”. Ministar je rekao da je zbog velikih pomeranja kurseva valuta na svetskom finansijskom tržištu, pogotovo usled rasta dolara prema evru, javni dug povećan. Novinarima su podeljeni grafikoni na kojima su državna dugovanja, preračunato po kursu iz 2012. godine znatno manja. Trećina našeg javnog duga je u dolarima. Krajem 2012. jedan dolar kupovao se za oko 85 dinara. Danas je potrebno mnogo više – 107 dinara za jedan dolar.

Postavlja se pitanje, međutim, koliko smisla ima preračunavanje duga po kursu iz 2012. godine? Jer, i građani koji su se zadužili u švajcarcima, po kursu iz 2012, bili bi mnogo manje dužni nego danas. Primera radi, krajem 2012. godine jedan švajcarac kupovao se za oko 94, a danas vredi oko 116 dinara.

Prema njegovim rečima, vraćanje javnog duga neće biti ugroženo, jer država ima dovoljno para na računu. On je tom prilikom citirao Branka Drčelića, direktora Uprave za javni dug, rekavši da „vozimo velikom brzinom, ali s petinom rezervoara”.

– Država će se ubuduće više zaduživati u dinarima na finansijskom tržištu, tako da će učešće dinarskog dela javnog duga biti povećano sa sadašnjih 22 na 40 odsto javnog duga – kazao je ministar Vujović.

Ipak, zaduživanje u dinarima je nešto skuplje. Ministar je juče naveo primer kako je država 3. februara emitovala sedmogodišnje dužničke papire u iznosu od 50 milijardi dinara, uz kamatu od 12,34 odsto. Prodato je 39 milijardi dinara. Plan je inače, da se skupi kratkoročni krediti zamene dugoročnim obavezama, sa znatno nižim kamatnim stopama.

– Kad sam 15. jula preuzeo Ministarstvo finansija sve procene međunarodnih institucija i pojedinih eksperata ukazivale su da ćemo godinu završiti sa manjkom u državnoj kasi od oko devet odsto. Rebalansom smo planirali da deficit bude osam odsto. Na kraju bio je 6,6 odsto BDP-a. Takođe u januaru smo, umesto planiranog minusa od pet, ostvarili višak od 13 milijardi, čime smo ubedljivo premašili postavljeni cilj – kazao je ministar i dodao da su prihodi od avgusta za 7,7 odsto veći od plana. Tome je najviše doprinela bolja naplata PDV-a (16,7 odsto veća).

Vujović očekuje veću cenu za Telekom

Ministar finansija Dušan Vujović ocenio je juče da bi prilikom prodaje „Telekoma Srbije” mogla biti ponuđena za 40 do 50 odsto veća cena nego prilikom poslednjeg neuspelog pokušaja prodaje te kompanije, kada je vlada tražila 1,4 milijarde evra.

Vujović je podsetio da je 5. februara raspisan tender za izbor savetnika za privatizaciju „Telekoma Srbija”, što će omogućiti sagledavanje šta se još može uraditi na poboljšanju „Telekoma” pre privatizacije, pogotovo u uvođenju novih tehnologija ili strukturnih intervencija.

Na pitanje da li će „Telekom” biti prodat do kraja godine, Vujović nije želeo da odgovori, ali je objasnio da će se na osnovu predloga izabranog savetnika tek odlučivati da li će se ta kompanija privatizovati, kada i po kojoj ceni. „Zadržavamo pravo da ne idemo u privatizaciju ako ne dobijemo povoljne uslove, odnosno da idemo u privatizaciju ako dobijemo dobre uslove”, kazao je on.

Prema rečima Vujovića, prednost „Telekoma” je to što ta kompanija ima veliko učešće na balkanskom tržištu i to podiže cenu. Tanjug