И државу мучи јак долар

И државу Србију, баш као и презадужене грађане, муче курсне разлике. Због тога што је највећи део нашег јавног дуга у страној валути, наша државна дуговања већа су за чак пет одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега што привреда и грађани створе за годину дана.  Толики део националног колача однеле су курсне разлике.

Тако су на крају 2014. наша дуговања достигла 22,7 милијарди евра, односно 70,9 одсто БДП-а. Прерачунато по курсу из 2012. те обавезе су знатно мање око 65,9 одсто.

Ову рачуницу изнео је јуче министар финансија Душан Вујовић на конференцији за новинаре амбициозног назива „Право стање јавног дуга”. Министар је рекао да је због великих померања курсева валута на светском финансијском тржишту, поготово услед раста долара према евру, јавни дуг повећан. Новинарима су подељени графикони на којима су државна дуговања, прерачунато по курсу из 2012. године знатно мања. Трећина нашег јавног дуга је у доларима. Крајем 2012. један долар куповао се за око 85 динара. Данас је потребно много више – 107 динара за један долар.

Поставља се питање, међутим, колико смисла има прерачунавање дуга по курсу из 2012. године? Јер, и грађани који су се задужили у швајцарцима, по курсу из 2012, били би много мање дужни него данас. Примера ради, крајем 2012. године један швајцарац куповао се за око 94, а данас вреди око 116 динара.

Према његовим речима, враћање јавног дуга неће бити угрожено, јер држава има довољно пара на рачуну. Он је том приликом цитирао Бранка Дрчелића, директора Управе за јавни дуг, рекавши да „возимо великом брзином, али с петином резервоара”.

– Држава ће се убудуће више задуживати у динарима на финансијском тржишту, тако да ће учешће динарског дела јавног дуга бити повећано са садашњих 22 на 40 одсто јавног дуга – казао је министар Вујовић.

Ипак, задуживање у динарима је нешто скупље. Министар је јуче навео пример како је држава 3. фебруара емитовала седмогодишње дужничке папире у износу од 50 милијарди динара, уз камату од 12,34 одсто. Продато је 39 милијарди динара. План је иначе, да се скупи краткорочни кредити замене дугорочним обавезама, са знатно нижим каматним стопама.

– Кад сам 15. јула преузео Министарство финансија све процене међународних институција и појединих експерата указивале су да ћемо годину завршити са мањком у државној каси од око девет одсто. Ребалансом смо планирали да дефицит буде осам одсто. На крају био је 6,6 одсто БДП-а. Такође у јануару смо, уместо планираног минуса од пет, остварили вишак од 13 милијарди, чиме смо убедљиво премашили постављени циљ – казао је министар и додао да су приходи од августа за 7,7 одсто већи од плана. Томе је највише допринела боља наплата ПДВ-а (16,7 одсто већа).

Вујовић очекује већу цену за Телеком

Министар финансија Душан Вујовић оценио је јуче да би приликом продаје „Телекома Србије” могла бити понуђена за 40 до 50 одсто већа цена него приликом последњег неуспелог покушаја продаје те компаније, када је влада тражила 1,4 милијарде евра.

Вујовић је подсетио да је 5. фебруара расписан тендер за избор саветника за приватизацију „Телекома Србија”, што ће омогућити сагледавање шта се још може урадити на побољшању „Телекома” пре приватизације, поготово у увођењу нових технологија или структурних интервенција.

На питање да ли ће „Телеком” бити продат до краја године, Вујовић није желео да одговори, али је објаснио да ће се на основу предлога изабраног саветника тек одлучивати да ли ће се та компанија приватизовати, када и по којој цени. „Задржавамо право да не идемо у приватизацију ако не добијемо повољне услове, односно да идемо у приватизацију ако добијемо добре услове”, казао је он.

Према речима Вујовића, предност „Телекома” је то што та компанија има велико учешће на балканском тржишту и то подиже цену. Танјуг