Strah od primirenih cena

U januaru ove godine statistika je opet zabeležila deflaciju od 0,2 odsto. Od januara 2014. godine do danas cene su u Srbiji čak šest puta bile ispod nule. Zato je, prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija u januaru 2015. iznosila svega 0,1 odsto. Gotovo da niko ne pamti da je bila manja u ovo doba godine.

Budući da su toliko dugo cene išle „u rikverc” jasno je i zašto Narodna banka nije postigla inflacioni cilj od četiri, plus/minus 1,5 odsto. Podaci pokazuju da je inflacija skliznula ispod cilja već u martu prošle godine i da je već jedanaest meseci van onoga što je cilj monetarne politike centralne banke.

Niska inflacija, međutim, nije uvek razlog za slavlje, već i za brigu, jer ukazuje da nam je privredna aktivnost slaba što se, uostalom i vidi iz toga da se za 2014. godinu očekuje pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko dva odsto.

Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, kaže da je dobro kad imamo nisku inflaciju. Prošlogodišnji rast cena od samo 1,7 odsto, što je najmanje od kada se inflacija kod nas meri, pogurao je Srbiju na listi zemalja rangiranih po konkurentnosti i ekonomskim slobodama, kaže ovaj ekonomista. Ali, nije dobro kad je godišnja inflacija visoka i kad je nestabilna – jedne godine niska, a sledeće visoka.

– Za privredu nije dobro ni kad je inflacija oko nule – kaže Arsić – Zato takozvanoj nultoj inflaciji ne teže ni najrazvijenije zemlje, a pogotovu ne teže deflaciji, jer je ona posledica recesije i dodatno je pojačava.

Deflacija je posledica niske tražnje, ali i dodatno podstiče njen pad.

– Kad nema inflacije, ili kad je deflacija, novac više vredi, ljudi odlažu kupovinu, jer računaju da će sutra moći više da kupe „za iste pare”, a ne isplati im se ni da ga ulažu na štednju, jer su kamate niske.

A kad se deflacija desi, šta se preduzima?

– Kad se inflacija približi nuli, centralne banke pribegavaju ekspanzivnoj monetarnoj politici. U tom slučaju one smanjuju referentnu kamatnu stopu, ubrizgavaju novac tako što kupuju državne i korporativne obveznice. Tako bi i NBS sada morala da smanji referentnu kamatnu stopu, što bi preko rasta kursa dovelo do povećanja inflacije na tri do četiri odsto na godišnjem nivou, što je za naše prilike prava mera. Uostalom, to je i cilj Narodne banke.

Predstavnici Narodne banke su prošlog četvrtka izjavili da će se inflacija vratiti „u ciljani koridor”, pre svega zbog očekivanog povećanja cene struje po završetku sezone grejanja. Arsić, međutim, smatra da to neće biti dovoljno, tako da će sadašnja referentna kamatna stopa od osam odsto morati naniže.

Protiv deflacije i recesije u „evrozoni” Evropska centralna banka (ECB), prviputodpostojanja, odlučilajedaodmarta 2015. godine do septembra 2016. upumpava mesečno po 60 milijardi evra, što je ukupno između 1,2 i 1,4 biliona evra. To može biti od koristi i srpskoj ekonomiji. Izvesno je da će ova mera ECB, sračunata da podstakne posustalu evropsku privredu, dovesti do masovnog uvećanja likvidnosti i smanjivanja kamata na bankarske kredite, smatra ekonomista Boško Živković, saradnik časopisa „Makroekonomske analize i trendovi” Ekonomskog instituta. Srbija može da očekuje smanjivanje troškova refinansiranja javnog duga, niže kamate na obveznice koje bude emitovala, kao i pad vrednosti evra u odnosu na dolar.