Putevi zagubljeni u ataru

Subotica – Iako je investicija u atarske puteve najveća u poslednjih nekoliko godina, došlo je do spora između rukovodstva Gradske uprave, kao naručioca posla i investitora i kompanije „Vojput”, u svojstvu izvođača. Obe strane najavljuju da će na sudu potražiti svoja prava.

Tokom oktobra 2014. godine Gradska uprava raspisala je tender za izgradnju atarskih puteva, i to u ukupnoj površini od 150.000 kvadratnih metara, u vrednosti od 88,6 miliona dinara. Posao je dobila kompanija „Vojput” i činilo se da radovi dobro napreduju, sve dok nije došao trenutak isplate.

Atarski putevi su neka vrsta prelaznog rešenja između zemljanog, izrovanog puta kojim je naročito u vreme kiša prolazak gotovo nemoguć i asfaltne ceste.Najavljeni radovi su, na neki način, i poruka stanovništvu pre svega perifernih delova grada i prigradskih naselja da nisu zaboravljeni i da se i za njihove potrebe izdvaja iz gradskog budžeta.

Međutim, u Gradskoj upravi, pre svega u Službi za poljoprivredu, koja je resorno zadužena za atarske puteve, ali i sam gradonačelnik Jene Maglai posumnjali su u kvalitet izvedenih radova. Na primedbu „Vojputa” da im radovi nisu isplaćeni i da će se obratiti Privrednom sudu, gradonačelnik se oglasio dužim saopštenjem.

Prvi čovek grada kaže da je odbio da prihvati izveštaj kompanije o izvedenim radovima u iznosu od 27,8 miliona dinara, jer je imao u vidu veliki broj primedaba mesnih zajednica na kvalitet izvedenih radova, kao i na prioritetne trase. Formirao je tročlanu radnu grupu, a potom je angažovan i sudski veštak kako bi se utvrdile činjenice. U njihovom izveštaju se „konstatuju i potvrđuju već uočene neusaglašenosti između situiranih radova i građevinske knjige sa faktičkim stanjem na terenu”.

Ipak, u neposrednom razgovoru predstavnika grada i kompanije „Vojput” konstatuje se da postoje nesporno kvalitetno izvedeni radovi, poput Ulice Rade Končara u Bajmoku, dok bi za ostale ulice trebalo da se uradi analiza cene zbog razlike u kvalitetu materijala definisanog ugovorom. „Vojputu” je osporeno da je koristio grebani asfalt, umesto tucanika.

U razgovoru za „Politiku” Duško Dražić, predsednik „Vojputa” kaže da grad do sada ništa nije platio, čak ni deonice za koje sami tvrde da su nesporne.

– Grad i dalje duguje kompaniji 36 miliona dinara, kao što duguje još 14 miliona dinara za Ulicu grožđa, gde je polovinu troškova snosila Republika, a koja je svoj deo platila u zakonskom roku – kaže Dražić. On smatra da je firma postala žrtva neodgovarajuće komunikacije između gradskih službi: Sekretarijata za poljoprivredu, Direkcije za izgradnju grada i mesnih zajednica.

Prema njegovim rečima, grad je imao zadatak da odredi ulice gde će se raditi atarski put, a to je urađeno traljavo. Dražić ističe da su gotovo dnevno menjane lokacije na koje su slati putari, da se događalo da ih nadzorni organ uputi u jednu ulicu, pa ih opozove i prebaci na drugu lokaciju, a onda opet vrati u prvu, da su menjani čitavi spiskovi ulica po naseljima, i da je to bilo potpuno van kontrole izvođača.

Na potrebu bolje koordinacije, navodi Dražić, upozorio je i veštak koga je grad angažovao. Osim toga, materijal koji je korišćen, a to je strugani asfalt, mnogo bolje vezuje podlogu nego tucanik, te u kompaniji ne prihvataju primedbe za kvalitet.

– Šteta koju grad nanosi „Vojputu” nije samo finansijska. Nikada se niko nije žalio na kvalitet i rokove. Gradska vlast ugrožava našu reputaciju, ali i poslovni bilans za 2014. godinu. Umanjuje nam bonitet firme na narednim tenderima – kaže Dražić.

A. Isakov