Путеви загубљени у атару

Суботица – Иако је инвестиција у атарске путеве највећа у последњих неколико година, дошло је до спора између руководства Градске управе, као наручиоца посла и инвеститора и компаније „Војпут”, у својству извођача. Обе стране најављују да ће на суду потражити своја права.

Током октобра 2014. године Градска управа расписала је тендер за изградњу атарских путева, и то у укупној површини од 150.000 квадратних метара, у вредности од 88,6 милиона динара. Посао је добила компанија „Војпут” и чинило се да радови добро напредују, све док није дошао тренутак исплате.

Атарски путеви су нека врста прелазног решења између земљаног, изрованог пута којим је нарочито у време киша пролазак готово немогућ и асфалтне цесте.Најављени радови су, на неки начин, и порука становништву пре свега периферних делова града и приградских насеља да нису заборављени и да се и за њихове потребе издваја из градског буџета.

Међутим, у Градској управи, пре свега у Служби за пољопривреду, која је ресорно задужена за атарске путеве, али и сам градоначелник Јене Маглаи посумњали су у квалитет изведених радова. На примедбу „Војпута” да им радови нису исплаћени и да ће се обратити Привредном суду, градоначелник се огласио дужим саопштењем.

Први човек града каже да је одбио да прихвати извештај компаније о изведеним радовима у износу од 27,8 милиона динара, јер је имао у виду велики број примедаба месних заједница на квалитет изведених радова, као и на приоритетне трасе. Формирао је трочлану радну групу, а потом је ангажован и судски вештак како би се утврдиле чињенице. У њиховом извештају се „констатују и потврђују већ уочене неусаглашености између ситуираних радова и грађевинске књиге са фактичким стањем на терену”.

Ипак, у непосредном разговору представника града и компаније „Војпут” констатује се да постоје неспорно квалитетно изведени радови, попут Улице Раде Кончара у Бајмоку, док би за остале улице требало да се уради анализа цене због разлике у квалитету материјала дефинисаног уговором. „Војпуту” је оспорено да је користио гребани асфалт, уместо туцаника.

У разговору за „Политику” Душко Дражић, председник „Војпута” каже да град до сада ништа није платио, чак ни деонице за које сами тврде да су неспорне.

– Град и даље дугује компанији 36 милиона динара, као што дугује још 14 милиона динара за Улицу грожђа, где је половину трошкова сносила Република, а која је свој део платила у законском року – каже Дражић. Он сматра да је фирма постала жртва неодговарајуће комуникације између градских служби: Секретаријата за пољопривреду, Дирекције за изградњу града и месних заједница.

Према његовим речима, град је имао задатак да одреди улице где ће се радити атарски пут, а то је урађено траљаво. Дражић истиче да су готово дневно мењане локације на које су слати путари, да се догађало да их надзорни орган упути у једну улицу, па их опозове и пребаци на другу локацију, а онда опет врати у прву, да су мењани читави спискови улица по насељима, и да је то било потпуно ван контроле извођача.

На потребу боље координације, наводи Дражић, упозорио је и вештак кога је град ангажовао. Осим тога, материјал који је коришћен, а то је стругани асфалт, много боље везује подлогу него туцаник, те у компанији не прихватају примедбе за квалитет.

– Штета коју град наноси „Војпуту” није само финансијска. Никада се нико није жалио на квалитет и рокове. Градска власт угрожава нашу репутацију, али и пословни биланс за 2014. годину. Умањује нам бонитет фирме на наредним тендерима – каже Дражић.

А. Исаков