Nedokučiva tajna Cincara

Pančevo –Cincarskog roda bio je veliki komediograf Jovan Sterija Popović, ali i pradeda po ocu Jovana Jovanovića Zmaja kao i deda Borislava Pekića i jedna od baba Mihajla Pupina. Cincarin je bio i Branko Gavela, cincarsko poreklo imaju Stevan Sremac i Laza Kostić, Lazar Paču i mnogi drugi.

Tragajući za sopstvenim poreklom i cincarskom prošlošću, u istoriju ovog za mnoge tajanstvenog naroda, uronila je Pančevka Svetlana Nikolin. Zahvaljujući skromnoj pomoći Fonda za informisanje opštine Pančevo nedavno je čitav broj časopisa „21. vek” posvećen dokumentima do kojih je Svetlana Nikolin došla. Iako je pretraživanju arhiva o Cincarima u Pančevu i Vojvodini posvetila punu deceniju, Svetlana Nikolin kaže da je tek dotakla vrh onoga što je još neistraženo.

– Karakteristično za Cincare, ili kako ih ja radije zovem, Aromune, jeste da se lako uklapaju u sredinu u kojoj žive. Zahvaljujući tome, često su zaboravljali poreklo i jezik kojim su govorili njihovi preci, pa im je ponekad čak nelagodno da pričaju o svom poreklu ili to izričito odbijaju. ,,Izdaju” ih samo prezimena, mada su i ona katkad promenjena, kaže nam autor priče o Cincarima.

Tragajući za korenima ovog naroda, čiji jezik zna još samo mali broj ljudi i koji, kaže Svetlana Nikolin, najviše podseća na rumunski, pa ga mnogi smatraju varijantom ovog jezika, sa suprugom je prevela knjigu Veisa i Topsona ,,Balkanski nomadi” i ovih je dana nudi nekom od naših izdavača.

– Cincarski Jerusalim, Meka i Pijemont je Moskopolje, na planini Opar u današnjoj Albaniji. U vreme kada je Atina imala 30.000 žitelja Moskopolje je imalo 60.000 stanovnika. Grad, najlepši i najveći koji su izgradili Cincari, Romeni, Romani, Aromani ili Aromuni, kako ih još zovu, razrušen je u nekoliko pohoda, krajem 18. i početkom 19. veka, veli naš sagovornik.

Mnogo pikanterija iz života pančevačkih Cincara iznela je u svom eseju Svetlana Nikolin. Naše čitaoce će interesovati podatak da je Mihailo Pupin prosio Jelisavetu, iz poznate cincarske pančevačke familije Hadija, ali ga je ona odbila. Istu sudbinu doživeo je i pesnik Jovan Dučić, koji je bio zaljubljen u Sofiju Verigu, takođe člana velike cincarske porodice iz Pančeva. Tu su i priče o pančevačkim familijama Kiš, Mano Zisi, Mandrino, Mihajlović, Oka, Zega, Zako.

– Mnogi žitelji Pančeva cincarskog roda izgubili su sećanje na svoje poreklo, jer cincarske zajednice nikada nisu bile zatvorene. Upravo zato mnogi više ne pamte Cincare u porodičnom stablu. Moj će ih esej možda na to podsetiti – kaže nam Svetlana Nikolin.