Недокучива тајна Цинцара

Панчево –Цинцарског рода био је велики комедиограф Јован Стерија Поповић, али и прадеда по оцу Јована Јовановића Змаја као и деда Борислава Пекића и једна од баба Михајла Пупина. Цинцарин је био и Бранко Гавела, цинцарско порекло имају Стеван Сремац и Лаза Костић, Лазар Пачу и многи други.

Трагајући за сопственим пореклом и цинцарском прошлошћу, у историју овог за многе тајанственог народа, уронила је Панчевка Светлана Николин. Захваљујући скромној помоћи Фонда за информисање општине Панчево недавно је читав број часописа „21. век” посвећен документима до којих је Светлана Николин дошла. Иако је претраживању архива о Цинцарима у Панчеву и Војводини посветила пуну деценију, Светлана Николин каже да је тек дотакла врх онога што је још неистражено.

– Карактеристично за Цинцаре, или како их ја радије зовем, Аромуне, јесте да се лако уклапају у средину у којој живе. Захваљујући томе, често су заборављали порекло и језик којим су говорили њихови преци, па им је понекад чак нелагодно да причају о свом пореклу или то изричито одбијају. ,,Издају” их само презимена, мада су и она каткад промењена, каже нам аутор приче о Цинцарима.

Трагајући за коренима овог народа, чији језик зна још само мали број људи и који, каже Светлана Николин, највише подсећа на румунски, па га многи сматрају варијантом овог језика, са супругом је превела књигу Веиса и Топсона ,,Балкански номади” и ових је дана нуди неком од наших издавача.

– Цинцарски Јерусалим, Мека и Пијемонт је Москопоље, на планини Опар у данашњој Албанији. У време када је Атина имала 30.000 житеља Москопоље је имало 60.000 становника. Град, најлепши и највећи који су изградили Цинцари, Ромени, Романи, Аромани или Аромуни, како их још зову, разрушен је у неколико похода, крајем 18. и почетком 19. века, вели наш саговорник.

Много пикантерија из живота панчевачких Цинцара изнела је у свом есеју Светлана Николин. Наше читаоце ће интересовати податак да је Михаило Пупин просио Јелисавету, из познате цинцарске панчевачке фамилије Хадија, али га је она одбила. Исту судбину доживео је и песник Јован Дучић, који је био заљубљен у Софију Веригу, такође члана велике цинцарске породице из Панчева. Ту су и приче о панчевачким фамилијама Киш, Мано Зиси, Мандрино, Михајловић, Ока, Зега, Зако.

– Многи житељи Панчева цинцарског рода изгубили су сећање на своје порекло, јер цинцарске заједнице никада нису биле затворене. Управо зато многи више не памте Цинцаре у породичном стаблу. Мој ће их есеј можда на то подсетити – каже нам Светлана Николин.