Čitaonice tesne za studente

Pre zvaničnog početka rada Univerzitetske biblioteke u Bulevaru kralja Aleksandra u osam časova, već danima unazad, formira se dugačka kolona onih koji žele da zauzmu mesto u čitaonici. Kao jedan od osnovnih razloga za gužve zaposleni u Univerzitetskoj biblioteci, pre svega, navode aktuelan ispitni rok.

Oni ne isključuju mogućnost da renoviranje Narodne biblioteke može da ima uticaj na povećan broj ljudi. Ali, skloniji su tvrdnji da se studenti rado odlučuju za njihove usluge kako zbog bogatog fonda stručne literature, tako i zbog komforne radne atmosfere.

U okviru Univerzitetske biblioteke rade dve studentske čitaonice sa oko 200 mesta. Profesorska čitaonica je na spratu i namenjena je isključivo nastavnicima Univerziteta i drugim naučnim i kulturnim radnicima.

Vukosava Lalić, dugogodišnji rukovodilac Odeljenja fondova – monografskih i serijskih publikacija retkosti i posetne biblioteke za narodnu književnost, u prvi plan ističe činjenicu da kapaciteti koje oni poseduju ne mogu da zadovolje potrebe sedamdeset hiljada studenata Beogradskog univerziteta. Problem sa nedovoljnim radnim prostorom zaposleni u biblioteci ponekad rešavaju izdavanjem

„stolova za specijalne prilike” koji se nalaze u holu ispred čitaonice.

 – Tačno je da se ispred našeg ulaza rano ujutru formiraju redovi studenata. Jedan od glavnih razloga su odlični uslovi za rad. Učionice su sređene, grejanje je bolje. Imamo i internet-centar čije je korišćenje svakog dana po pola sata besplatno za upisane korisnike biblioteke. Postoji mogućnost fotokopiranja ili skeniranja potrebnog materijala. Tišina i maksimalna koncentrisanost se ne dovode u pitanje kao i stvaralaštvo – govori Vukosava Lalić. Ona naglašava da studentske gužve i „borba za stolicu” nisu nikakva retkost, a ispitne rokove označava kao dodatni faktor za veći intenzitet poseta njihovoj ustanovi. 

Pravilnikom o korisnicima određeno je ko može da postane član Univerzitetske biblioteke. Za sve buduće korisnike potrebna je lična karta i fotografija u boji. Studenti, nezaposleni i penzioneri spadaju u kategoriju koja za godišnje članstvo plaća petsto dinara. Oni mogu da iznesu dve knjige iz biblioteke na mesec dana, a za to vreme mogu da čitaju tri knjige u biblioteci. Poslediplomci i doktoranti plaćaju osamsto dinara i nešto su privilegovaniji. Naime, oni mogu da iznesu pet knjiga na dva meseca i da koriste pet publikacija u čitaonici. Zaposleni na fakultetu, pak, za istu cenu mogu da iznesu deset knjiga na tri meseca i da koriste deset publikacija u čitaonici.

Vukoslava Lalić ističe da je jedino u njihovoj biblioteci pored automatskog zadržan i stari „reverski” način evidentiranja knjiga.

– Uporedo sa kompjuterizacijom i automatskim načinom evidencije izdatih knjiga, mi smo nastavili da negujemo i staru praksu koja podrazumeva popunjavanje reverskog dokumenta. To nam omogućava da u svakom momentu pratimo „kretanje” knjiga i imamo tačan podatak gde se nalaze. Revers se popunjava u biblioteci, vreme čekanja na izdavanje knjige je najduže pola sata. A u slučaju nevraćanja knjiga i pokretanja sudskog spora, posedujemo materijalni dokaz – kaže Lalić. 

Međutim, ne mogu se sve knjige izneti iz Univerzitetske biblioteke. Deo književnog fonda koji se odnosi na trezorske publikacije, rukopise doktorskih teza i magistarskih radova moguće je pregledati samo na licu mesta. Isto pravilo odnosi se i na knjige štampane pre 1920. godine, vredne rečnike, enciklopedije, atlase, kao i knjige koje poseduju vredne ilustracije.