Читаонице тесне за студенте

Пре званичног почетка рада Универзитетске библиотеке у Булевару краља Александра у осам часова, већ данима уназад, формира се дугачка колона оних који желе да заузму место у читаоници. Као један од основних разлога за гужве запослени у Универзитетској библиотеци, пре свега, наводе актуелан испитни рок.

Они не искључују могућност да реновирање Народне библиотеке може да има утицај на повећан број људи. Али, склонији су тврдњи да се студенти радо одлучују за њихове услуге како због богатог фонда стручне литературе, тако и због комфорне радне атмосфере.

У оквиру Универзитетске библиотеке раде две студентске читаонице са око 200 места. Професорска читаоница је на спрату и намењена је искључиво наставницима Универзитета и другим научним и културним радницима.

Вукосава Лалић, дугогодишњи руководилац Одељења фондова – монографских и серијских публикација реткости и посетне библиотеке за народну књижевност, у први план истиче чињеницу да капацитети које они поседују не могу да задовоље потребе седамдесет хиљада студената Београдског универзитета. Проблем са недовољним радним простором запослени у библиотеци понекад решавају издавањем

„столова за специјалне прилике” који се налазе у холу испред читаонице.

 – Тачно је да се испред нашег улаза рано ујутру формирају редови студената. Један од главних разлога су одлични услови за рад. Учионице су сређене, грејање је боље. Имамо и интернет-центар чије је коришћење сваког дана по пола сата бесплатно за уписане кориснике библиотеке. Постоји могућност фотокопирања или скенирања потребног материјала. Тишина и максимална концентрисаност се не доводе у питање као и стваралаштво – говори Вукосава Лалић. Она наглашава да студентске гужве и „борба за столицу” нису никаква реткост, а испитне рокове означава као додатни фактор за већи интензитет посета њиховој установи. 

Правилником о корисницима одређено је ко може да постане члан Универзитетске библиотеке. За све будуће кориснике потребна је лична карта и фотографија у боји. Студенти, незапослени и пензионери спадају у категорију која за годишње чланство плаћа петсто динара. Они могу да изнесу две књиге из библиотеке на месец дана, а за то време могу да читају три књиге у библиотеци. Последипломци и докторанти плаћају осамсто динара и нешто су привилегованији. Наиме, они могу да изнесу пет књига на два месеца и да користе пет публикација у читаоници. Запослени на факултету, пак, за исту цену могу да изнесу десет књига на три месеца и да користе десет публикација у читаоници.

Вукослава Лалић истиче да је једино у њиховој библиотеци поред аутоматског задржан и стари „реверски” начин евидентирања књига.

– Упоредо са компјутеризацијом и аутоматским начином евиденције издатих књига, ми смо наставили да негујемо и стару праксу која подразумева попуњавање реверског документа. То нам омогућава да у сваком моменту пратимо „кретање” књига и имамо тачан податак где се налазе. Реверс се попуњава у библиотеци, време чекања на издавање књиге је најдуже пола сата. А у случају невраћања књига и покретања судског спора, поседујемо материјални доказ – каже Лалић. 

Међутим, не могу се све књиге изнети из Универзитетске библиотеке. Део књижевног фонда који се односи на трезорске публикације, рукописе докторских теза и магистарских радова могуће је прегледати само на лицу места. Исто правило односи се и на књиге штампане пре 1920. године, вредне речнике, енциклопедије, атласе, као и књиге које поседују вредне илустрације.