Zbog Sutorine BiH ostaje bez pomoći SAD

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Ugledni američki kongresmen i predsedavajući Parlamentarne skupštine NATO-a Majkl Tarner uputio je Predstavničkom domu Kongresa SAD na usvajanje zakon o obustavljanju pomoći Sjedinjenih Američkih Država Bosni i Hercegovini zbog otvaranja spora o Sutorini, saznaje „Dnevni avaz”.

Tarner je, navodi sarajevski list, nakon što je pre nekoliko dana pismeno upozorio bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića da će zatražiti sankcije za BiH ukoliko ta zemlja ne odustane od spora s Crnom Gorom oko Sutorine, „uradio ono što je i obećao”.

Iz kabineta američkog kongresmena potvrđeno je da se predloženim zakonom traži „ograničavanje pomoći BiH sve dok ona ne prihvati granice koje su ustanovljene Arbitražnom komisijom za bivšu Jugoslaviju, takozvanom Badinterovom komisijom”.

U pismu Izetbegoviću koje je uputio 25. februara Tarner navodi, između ostalog, da „poštuje volju i autoritet Parlamentarne skupštine BiH”, ali da smatra da nedavni pokušaj da se potkopa dogovoreni sporazum o granicama nije u interesu ni Crne Gore, ni BiH, a ni celog regiona. Naglasio je kako je zabrinut da rezolucija od decembra prošle godine, kojom se osporava dogovoreno, „ne predstavlja ništa drugo nego pokušaj stvaranja teritorijalnog spora kojim bi se zaustavile integracije u evroatlantske institucije, kao što je NATO”.

Dopisnik Al Džazire iz Vašingtona Ivica Puljić pre dva dana je izvestio kako mu je izvor iz Kongresa, koji je želeo da ostane anoniman, potvrdio da je pretnja o obustavi pomoći BiH – izlobirana.

„Sve je to izlobirano. Tarner je kopredsednik crnogorskog kluba u Kongresu, a istovremeno je član bosanskog kluba. Verujem da ne želi videti nikakve granične sporove zato što želi videti obe zemlje u NATO-u. Uglavnom, ovo je ozbiljan pritisak”, kazao je izvor iz Kongresa.

Kongresmenu Tarneru je, smatra Puljić, jako važno, kao osobi koja predsedava Skupštini NATO-a, da se pitanja granica kod zemalja koje su kandidati za ulazak u NATO uopšte ne potežu, jer je „vodeći uslov za NATO nepovrediva, suverena granica oko koje nema nikakvih sporova”.

Pitanje statusa Sutorine otvorila je grupa sarajevskih intelektualaca nakon što je najavljeno potpisivanje ugovora o državnoj granici između BiH i Crne Gore, koji je u novembru prošle godine utvrdio Savet ministara BiH. Kampanja o vraćanju tog priobalnog naselja u sastav BiH, koje je u ugovoru definisano kao crnogorska teritorija, još traje.

Međutim, u Sarajevu nema jedinstvenog stava prema tome, što je potvrdila i nedavna javna rasprava o prelogu rezolucije poslanika SDP-a Denisa Bećirovića kojom on traži da Parlament BiH pripremljeni ugovor o granici sa Crnom Gorom proglasi „neprihvatljivim i štetnim za BiH”.

Ugledni sarajevski politikolog Zlatko Hadžidedić jedan je od mnogih koji smatraju da je otvaranje priče o Sutorini, na način na koji je to urađeno, nepotrebno i opasno za BiH.

„Oni koji su pokrenuli pitanje povratka Sutorine, što je nemoguće da se desi, nisu ni svesni opasnosti koju mogu prouzrokovati po BiH. Ovom pričom dovodi se u pitanje nezavisnost BiH, njene granice se bespotrebno ljuljaju”, izjavio je Hadžidedić za agenciju Patrija.

On tvrdi da bi BiH povratkom Sutorine izgubila Neum, koji je dobila upravo zbog toga što je imala pravo na jedan izlaz na more, te da daljim forsiranjem priče o vraćanju tog naselja „možemo samo stvoriti preduslove da se razgovara o promenama granica BiH na nekim drugim mestima”. Hadžidedić kaže da su besmislene tvrdnje da Sutorina decenijama ne pripada Crnoj Gori i da BiH nije zvanično nikad odustala od Sutorine.

„Prvi put ovog izlaza na more odrekli smo se prihvatanjem Ustava 1974. godine, drugi put prihvatanjem mišljenja Badinterove komisije 1992. i treći put potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine”, podseća on i zaključuje da je „veoma važno da Parlament BiH 11. marta verifikuje granicu između BiH i Crne Gore i da ovo pitanje ne ide pred međunarodni sud”.