Због Суторине БиХ остаје без помоћи САД

Од нашег дописника

Сарајево – Угледни амерички конгресмен и председавајући Парламентарне скупштине НАТО-а Мајкл Тарнер упутио је Представничком дому Конгреса САД на усвајање закон о обустављању помоћи Сједињених Америчких Држава Босни и Херцеговини због отварања спора о Суторини, сазнаје „Дневни аваз”.

Тарнер је, наводи сарајевски лист, након што је пре неколико дана писмено упозорио бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића да ће затражити санкције за БиХ уколико та земља не одустане од спора с Црном Гором око Суторине, „урадио оно што је и обећао”.

Из кабинета америчког конгресмена потврђено је да се предложеним законом тражи „ограничавање помоћи БиХ све док она не прихвати границе које су установљене Арбитражном комисијом за бившу Југославију, такозваном Бадинтеровом комисијом”.

У писму Изетбеговићу које је упутио 25. фебруара Тарнер наводи, између осталог, да „поштује вољу и ауторитет Парламентарне скупштине БиХ”, али да сматра да недавни покушај да се поткопа договорени споразум о границама није у интересу ни Црне Горе, ни БиХ, а ни целог региона. Нагласио је како је забринут да резолуција од децембра прошле године, којом се оспорава договорено, „не представља ништа друго него покушај стварања територијалног спора којим би се зауставиле интеграције у евроатлантске институције, као што је НАТО”.

Дописник Ал Џазире из Вашингтона Ивица Пуљић пре два дана је известио како му је извор из Конгреса, који је желео да остане анониман, потврдио да је претња о обустави помоћи БиХ – излобирана.

„Све је то излобирано. Тарнер је копредседник црногорског клуба у Конгресу, а истовремено је члан босанског клуба. Верујем да не жели видети никакве граничне спорове зато што жели видети обе земље у НАТО-у. Углавном, ово је озбиљан притисак”, казао је извор из Конгреса.

Конгресмену Тарнеру је, сматра Пуљић, јако важно, као особи која председава Скупштини НАТО-а, да се питања граница код земаља које су кандидати за улазак у НАТО уопште не потежу, јер је „водећи услов за НАТО неповредива, суверена граница око које нема никаквих спорова”.

Питање статуса Суторине отворила је група сарајевских интелектуалаца након што је најављено потписивање уговора о државној граници између БиХ и Црне Горе, који је у новембру прошле године утврдио Савет министара БиХ. Кампања о враћању тог приобалног насеља у састав БиХ, које је у уговору дефинисано као црногорска територија, још траје.

Међутим, у Сарајеву нема јединственог става према томе, што је потврдила и недавна јавна расправа о прелогу резолуције посланика СДП-а Дениса Бећировића којом он тражи да Парламент БиХ припремљени уговор о граници са Црном Гором прогласи „неприхватљивим и штетним за БиХ”.

Угледни сарајевски политиколог Златко Хаџидедић један је од многих који сматрају да је отварање приче о Суторини, на начин на који је то урађено, непотребно и опасно за БиХ.

„Они који су покренули питање повратка Суторине, што је немогуће да се деси, нису ни свесни опасности коју могу проузроковати по БиХ. Овом причом доводи се у питање независност БиХ, њене границе се беспотребно љуљају”, изјавио је Хаџидедић за агенцију Патрија.

Он тврди да би БиХ повратком Суторине изгубила Неум, који је добила управо због тога што је имала право на један излаз на море, те да даљим форсирањем приче о враћању тог насеља „можемо само створити предуслове да се разговара о променама граница БиХ на неким другим местима”. Хаџидедић каже да су бесмислене тврдње да Суторина деценијама не припада Црној Гори и да БиХ није званично никад одустала од Суторине.

„Први пут овог излаза на море одрекли смо се прихватањем Устава 1974. године, други пут прихватањем мишљења Бадинтерове комисије 1992. и трећи пут потписивањем Дејтонског мировног споразума 1995. године”, подсећа он и закључује да је „веома важно да Парламент БиХ 11. марта верификује границу између БиХ и Црне Горе и да ово питање не иде пред међународни суд”.