Investitori slute raspad evrozone

Evropska visoka politika i sirotinja na njenim ulicama ovih dana ozbiljno se sudaraju u Patrasu, međunarodnoj luci na krajnjem zapadu Peloponeza. Evropska prestonica kulture 2006. godine, Patras je danas grad sa oko 160.000 stanovnika, u kome 38 odsto žitelja živi ispod UN granice siromaštva, dok je stopa nezaposlenosti rekordnih 29 odsto.

U potrazi za hranom, poslom i smeštajem, grčka mladež bez radne knjižice, sredovečni siromasi i sve veći broj beskućnika, u Patrasu se odavno nevoljno mimoilaze sa hiljadama ilegalnih imigranata koji na svaki način gledaju da se odatle ukrcaju na brodove i otplove put negostoprimljivog Zapada. Sukobi domaćih i uljeza, okršaji među gangovima imigranata iz različitih krajeva sveta i policijske racije redovna su pojava u „grčkoj kapiji ka Zapadu”.

U međuvremenu, egzistencijalno beznađe domaćeg življa u Patrasu i zagonetni broja nepozvanih dođoša iz Pakistana, Somalije, Sirije, Avganistana, Eritreje...deo su „južnjačkog bremena” koje sve više izaziva zlovolju Brisela i zabrinutost spoljnih investitora.

„Grčka je zemlja koja je u poslednjih šest godina doživela lom socijalne kohezije zbog antikriznog recepta Brisela”, upozorio je premijer Aleksis Cipras ove sedmice najavljujući predlog prvog zakona nove vlade o rešavanju tekuće humanitarne krize u zemlji koja ima gotovo jednak broj nezaposlenih (1,2 miliona) i imigranata(prijavljenih i neprijavljenih oko 1,1 milion).

Prema predlogu novog zakona protiv „humanitarne krize”, Atina će stanovništvu koje je ostalo bez električne energije zbog neplaćenih računa besplatno vratiti priključak i obezbediti džabe struju (300 kilovat-časova) do kraja godine. Vlada u Atini najavljuje da će dotirati kiriju najsiromašnijima do kraja ove,a možda i tokom 2016. godine. Istovremeno, nekadašnja kolevka zapadne civilizacije a danas zemlja sa 28,8 odsto dece koja žive ispod granice siromaštva, planira da suzbije glad oko 300.000 ljudi izdavanjem kupona za hranu.

Kvalitetniji život naroda ugnjetenog dosadašnjim briselskim receptom grčkih reformi „najvažnija je dužnost vlade”, objavio je Cipras.

Iza patriotske objave Ciprasa ostaju dileme. Šta ako EU i ECB na duže staze ne budu zadovoljni predlogom reformi koje će koliko iduće sedmice ministar Janis Varufakis predstaviti? Hoće li Grčka novac za preživljavanje i otplatu dugova potražiti negde druge? I gde? Ali i šta je dalja sudbina oko pola miliona ilegalnih imigranata u zemlji neizvesnih finansija do kraja proleća?

„EU bi trebalo da ima pravedniju raspodelu imigranata i lica koja zahtevaju azil”, upozorio je Dimitris Avramopulos, evropski komesar za migracije.

Neizvestan odgovor na ove dileme umnogome brine međunarodne investitore, otkriva Sentix Euro Break up Index. Čak 38 odsto finansijera anketiranih početkom marta veruje da će se evrozona u današnjem obliku rastočiti u sledećih 12 meseci, i to uprkos nedavno skrpljenom kompromisu Atine i Brisela. Samo mesec dana ranije raspad evrozone zbog rastuće društvene i finansijske krize prognoziralo je 24,3 odsto međunarodnih investitora.