Đinđićevi saradnici: Srbija bi bila drugačija da je živ

BEOGRAD - Srbija bi sada bila potpuno drugačija da je Zoran Đinđić živ, a zemlja nije dovoljno iskoristila šansu koju je imala njegovom političkom vizijom i snagom, ocenili su danas učesnici skupa „Politički testament Zorana Đinđića”, povodom 12. godina od smrti ubijenog premijera. Bliski saradanici Zorana Đinđića govorili su o njegovom naučnom i političkom radu, ali su podsetili i na to da je reč o političkom ubistvu, a da njegova pozadina još nije razotkrivena.

Lider Nove stranke (NS) i Đinđićev naslednik na mestu premijera Zoran Živković smatra se u istrazi o političkoj pozadini ubistva nije odmaklo tokom poslednjih 10 godinma, i da za to ne postoji politička volja. Prema njegovim rečima, nema poolitičke volje kod onih koji su na vlasti bili od 2004. pa do danas, jer se oni takve istrage plaše iz svojih ličnih, političkih ili kriminalnih razloga.

„Inspiratore treba tržiti u klanu Miloševića, to nije samo porodica Milošević, već i poražene snage 5. oktobra i razne neshvaćene demokratske strane, razni klanovi iz vojne bezbednosti, državne bezbednosti, i klasičan kriminalni milje”, kazao je Živković.

Živković je istakao da bi Srbija da je Dinđić živ bila članica Evropske unije, sa rešenim pitanjem Kosova i jasnom ekonomskom politikom.

 Član Đinđićeve vlade i univerzitetski profesor Žarko Korać istakao je da je „politički testament Zorana Đinđića ostao nepročitan i neshvaćen”.

„Zanimljivo je to da on ima veću podršku danas, nego dok je bio živ”, istakao je Korać i podsetio da je dok je bio premijer Đinđić smatran najvećim državnim neprijateljem.

Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić istrakla je da je Đinđić veliku pažnju pridavao i vladavini prava, a ne samo ekonomiji. Prema njenim rečima, za Đinđića je najvažnije bilo da narod razume to što je on govorio, o važnosti svakog segmenta društva, pa je u tom kontekstu pomenula i njegovu izjavu „da se i Ustav maže na hleb”.

Skup u pres centru Udruženju novinara Srbije organizovala je Nova stranka.