Halo, Kuba, ovde Amerika

Između Kube i Amerike ponovo je uspostavljena direktna telefonska linija. Američke agencije prebukirane su građanima koji čekaju da otputuju u Kubu kao u bilo koji drugi kraj sveta. Timovi obadve države ubrzano pripremaju otvaranje ambasada, radi se prekovremeno kako bi sve bilo spremno za istorijsko zvanično rukovanje američkog i kubanskog predsednika – posle više od pola veka prekinutih veza.

Postoji samo jedan zabran na Kubi sa kog Vašington ne skida embargo. Američka vojna baza Gvantanamo, u kojoj 122 zatvorenika bez presude i suđenja još ne znaju svoju sudbinu, neće po svemu sudeći biti obuhvaćena ovim naglim otopljavanjem odnosa. O tome je javno pre dva dana govorio Huan Mendes, istraživač iz agencije Ujedinjenih nacija za ispitivanje nelegalnih tortura nad zatvorenicima širom sveta. Od 2012, kako prenosi londonski „Gardijan”, Mendes čeka na dozvolu da poseti američke zatvore i razgovara sa zatvorenicima, ali mu je najzad rečeno da to neće biti moguće.

Svojevremeno mu je ponuđeno da poseti zaliv Gvantanamo i američki zatvor na Kubi, ali pod uslovima na koje nijedan ozbiljni istraživač ne bi pristao. Ne bi mu bio dozvoljen razgovor sa zatvorenicima i mogao bi da obiđe samo određene delove zatvorskih prostorija, po izboru uprave. Na takve uslove nije mogao da pristane, tražio je da mu se omogući slobodniji režim kako bi mogao da se sam uveri u poštovanje ili kršenje ljudskih prava. Za takav obilazak još nije dobio zeleno svetlo od Vašingtona.

Direktna telefonska linija, sa druge strane, unela je radost među Kubance i Amerikance. Koliko god to zvučalo neverovatno u 21. veku, građani sa obe strane ovog hladnoratovskog bedema moći će tek od sada da razgovaraju sa svojim susedima onako kako se to odavno radi u celom svetu, preko telefona. Do sada su se telefonski razgovori Kubanaca i Amerikanaca mogli obavljati samo preko posrednika – preko treće zemlje – i bili su basnoslovno skupi. Direktna linija između dve zemlje, koja je bila prekidana i obnavljana još od šezdesetih godina prošlog veka, sada je napokon zvanično i trajno uspostavljena.

To je ujedno i prvi sporazum potpisan između kubanskih i američkih kompanija posle decembarske najave o obnavljanju diplomatskih odnosa. „Majami herald”, list iz Floride, gde živi najveći broj kubanskih iseljenika, otkriva da su pregovori između telefonskih kompanija o uspostavljanju direktnih linija počeli i pre nego što je zvanično objavljeno da će se odnosi odmrznuti.

Sledeći veliki događaj trebalo bi da se desi već u aprilu, kada se u Panami održava samit američkih država, na kome bi se i zvanično susreli Barak Obama i Raul Kastro. To će biti moguće, tvrde izvori iz Havane i Vašingtona, samo ako se prethodno otvore ambasade u obema zemljama.

Nepoverenje još nije prevaziđeno, ali se razgovara, rekla je nedavno Hosefina Vidal, šefica kubanske delegacije koja pregovara sa Amerikancima. Verujemo da možemo da izgradimo civilizovane odnose, da zajednički radimo na poslovima od obostranog interesa, dok poštujemo međusobne razlike, dodala je Vidalova govoreći za Ej-Bi-Si njuz.

Bolja veza između Kube i Amerike učiniće da se Latinska Amerika u celini približi severnom susedu, ocena je mnogih analitičara. Ceo ovaj proces mogli bi da pokvare događaji u Venecueli i odluka Vašingtona da uvede sankcije pojedinim visokim funkcionerima iz Karakasa. Havana je oštro reagovala na ovakav potez Vašingtona i podržala vlast u Venecueli, sa kojom gaji veoma bliske odnose. Na kraju krajeva, Karakas je isporučujući Kubi jeftinu naftu u zamenu za njene lekare omogućio građanima izolovanog ostrva da prežive američki embargo. Sada se Kuba solidariše sa Venecuelom.