Хало, Куба, овде Америка

Између Кубе и Америке поново је успостављена директна телефонска линија. Америчке агенције пребукиране су грађанима који чекају да отпутују у Кубу као у било који други крај света. Тимови обадве државе убрзано припремају отварање амбасада, ради се прековремено како би све било спремно за историјско званично руковање америчког и кубанског председника – после више од пола века прекинутих веза.

Постоји само један забран на Куби са ког Вашингтон не скида ембарго. Америчка војна база Гвантанамо, у којој 122 затвореника без пресуде и суђења још не знају своју судбину, неће по свему судећи бити обухваћена овим наглим отопљавањем односа. О томе је јавно пре два дана говорио Хуан Мендес, истраживач из агенције Уједињених нација за испитивање нелегалних тортура над затвореницима широм света. Од 2012, како преноси лондонски „Гардијан”, Мендес чека на дозволу да посети америчке затворе и разговара са затвореницима, али му је најзад речено да то неће бити могуће.

Својевремено му је понуђено да посети залив Гвантанамо и амерички затвор на Куби, али под условима на које ниједан озбиљни истраживач не би пристао. Не би му био дозвољен разговор са затвореницима и могао би да обиђе само одређене делове затворских просторија, по избору управе. На такве услове није могао да пристане, тражио је да му се омогући слободнији режим како би могао да се сам увери у поштовање или кршење људских права. За такав обилазак још није добио зелено светло од Вашингтона.

Директна телефонска линија, са друге стране, унела је радост међу Кубанце и Американце. Колико год то звучало невероватно у 21. веку, грађани са обе стране овог хладноратовског бедема моћи ће тек од сада да разговарају са својим суседима онако како се то одавно ради у целом свету, преко телефона. До сада су се телефонски разговори Кубанаца и Американаца могли обављати само преко посредника – преко треће земље – и били су баснословно скупи. Директна линија између две земље, која је била прекидана и обнављана још од шездесетих година прошлог века, сада је напокон званично и трајно успостављена.

То је уједно и први споразум потписан између кубанских и америчких компанија после децембарске најаве о обнављању дипломатских односа. „Мајами хералд”, лист из Флориде, где живи највећи број кубанских исељеника, открива да су преговори између телефонских компанија о успостављању директних линија почели и пре него што је званично објављено да ће се односи одмрзнути.

Следећи велики догађај требало би да се деси већ у априлу, када се у Панами одржава самит америчких држава, на коме би се и званично сусрели Барак Обама и Раул Кастро. То ће бити могуће, тврде извори из Хаване и Вашингтона, само ако се претходно отворе амбасаде у обема земљама.

Неповерење још није превазиђено, али се разговара, рекла је недавно Хосефина Видал, шефица кубанске делегације која преговара са Американцима. Верујемо да можемо да изградимо цивилизоване односе, да заједнички радимо на пословима од обостраног интереса, док поштујемо међусобне разлике, додала је Видалова говорећи за Еј-Би-Си њуз.

Боља веза између Кубе и Америке учиниће да се Латинска Америка у целини приближи северном суседу, оцена је многих аналитичара. Цео овај процес могли би да покваре догађаји у Венецуели и одлука Вашингтона да уведе санкције појединим високим функционерима из Каракаса. Хавана је оштро реаговала на овакав потез Вашингтона и подржала власт у Венецуели, са којом гаји веома блиске односе. На крају крајева, Каракас је испоручујући Куби јефтину нафту у замену за њене лекаре омогућио грађанима изолованог острва да преживе амерички ембарго. Сада се Куба солидарише са Венецуелом.