Prvo sporazum, pa nezavisnost

Vašington, Brisel i Priština još nisu odredili tačan datum proglašenja „koordinirane nezavisnosti” južne srpske pokrajine, iako Kosovski filharmonijski orkestar za tu priliku već uvežbava Betovenovu „Odu radosti”.

Diplomatski izvor „Politike” iz države članice EU tvrdi da bi Brisel voleo da je pre proglašenja kosovske nezavisnosti sa Beogradom potpisao neki sporazum, pa makar to bio i prelazni politički sporazum koji su ministri Unije ponudili Srbiji pred drugi krug predsedničkih izbora.

Ali ako taj plan propadne, odnosno ako Vojislav Koštunica osujeti potpisivanje ovog, ili Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (evropski komesar Oli Ren je preksinoć nagovestio da će se založiti da SSP bude potpisan već 18. februara, mada bi njegova ratifikacija morala da sačeka izručenje Ratka Mladića Hagu) to ne znači da će Brisel i Vašington odustati od podrške kosovskoj nezavisnosti.

Sjedinjene Države još nisu dale konačno zeleno svetlo za ovaj plan, ali u Prištini se obavljaju poslednje pripreme da do proglašenja nezavisnosti dođe u nedelju, 17. februara. Istovremeno bi vlada „nove kosovske države” uputila poziv misiji EU da dođe na Kosovo.

Od prethodnog američko-evropskog plana – da generalni sekretar UN pozove misiju EU da zameni Unmik – odustalo se zbog oštrog ruskog suprotstavljanja. Sada je jasno da Ban Ki Mun neće hteti da pruži „pravnu osnovu” za dolazak misije, pa će poziv kosovskih Albanaca morati da posluži u tu svrhu. Brisel računa s tim da će Beograd na proglašenje nezavisnosti reagovati zahtevom za hitnu sednicu Saveta bezbednosti, koji će Moskva podržati, ali je pitanje da li će biti vremena da Rusija nešto učini pre nego što jedan broj zemalja počne da priznaje nezavisnost dela srpske teritorije.

Žurba dolazi otuda što Rusi 1. marta preuzimaju predsedavanje Savetom bezbednosti, pa Zapad strahuje da bi Moskva mogla da bude efikasna u sprečavanju zapadnog plana. Funkcioner ruskog Ministarstva inostranih poslova Aleksandar Bocan Harčenko juče je izjavio da Rezolucija 1244, koja nije ispunjena, ne daje nikakve osnove za slanje misije EU i ocenio da bi to bio „potez bez presedana, kada se proizvoljno menja forma međunarodnog prisustva”.

Rusija zaustavila Ban Ki Muna

Ruski diplomata je podsetio da je Rusija već saopštavala svoj stav tim povodom i da „sada vodi dijalog sa evropskim partnerima”. „Postoji Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN i mirovni principi, koji ne predviđaju tako proizvoljno ponašanje sa međunarodnim prisustvom”, rekao je Bocan Harčenko, dodajući da je „nejasno kako će se ostvarivati mandat misije EU i kako će ona sarađivati sa misijom UN na Kosovu”.

On je agenciji Itar-Tas izjavio da je Rusija najozbiljnije zabrinuta zbog mogućeg skorog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije i ponovio da proces određivanja statusa Kosova mora da bude pod kontrolom Saveta bezbednosti UN.

Ruski diplomata je ukazao na izjave predstavnika Prištine, niza zapadnih zemalja i pripreme Evropske unije da mimo UN uputi svoju misiju na Kosovo”. On je dodao da je Moskva „učvrstila svoje uverenje da su se ključne zemlje Zapada opredelile za kosovsku nezavisnost, drugu varijantu ne vide i u najskorije vreme će se saglasiti sa proglašenjem nezavisnosti pokrajine”.

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić juče je rekao da će ministri DSS-a i NS-a učiniti sve da se kriza vlade reši, „ali ne po cenu integriteta i suvereniteta zemlje”. „Ako se i dalje bude insistiralo na potpisivanju Političkog sporazuma sa EU, onda ovoj vladi nema budućnosti”, rekao je Samardžić.

Ponovivši da se Srbija protivi slanju evropske misije na Kosmet bez adekvatnog pravnog osnova, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić juče je Bi-Bi-Siju rekao da to ipak ne dovodi u pitanje angažman EU u Srbiji. Pitanje određivanja budućeg statusa Kosmeta i pitanje evropske integracije Srbije on je označio kao dva razdvojena procesa „koja idu na dva paralelna koloseka”. „Mi moramo da se borimo za ostvarenje naših nacionalnih interesa na oba koloseka, bez presecanja tih koloseka, i prema tome nastavljamo da činimo apsolutno sve što je u našoj pravnoj, političkoj, diplomatskoj moći da se izborimo za očuvanje suvereniteta i teritorijalne celovitosti naše zemlje”, zaključio je Jeremić.

Međutim, juče je predsednik kosovske skupštine Jakup Krasnići, posle sastanka sa šefom mađarske kancelarije u Prištini Zoltanom Imecom, najavio da će nezavisnost Kosova biti proglašena u februaru, nezavisno od toga da li će odluka o slanju misije 18. februara biti doneta ili ne.

Posledice pada vlade

Visoki funkcioner DSS-a u Vladi Srbije za „Politiku” kaže da je Vašingtonu i pojedinim zemljama EU možda u interesu da u Srbiji bude nestabilna politička situacija. „Amerikancima se žuri da proguraju nezavisnost Kosova. Već se najavljuje da bi 16. februara Priština mogla da jednostrano proglasi nezavisnost, 17. da pozove misiju EU, a dan kasnije bi Savet ministara EU mogao da donese odluku o njenom slanju”, kaže ovaj funkcioner i zaključuje da, ukoliko bi se odigrao takav scenario, a Srbija u međuvremenu ostane bez vlade, ne bi bilo adekvatne reakcije pošto tehnička vlada nema težinu.

Izvor „Politike” iz DSS-a tvrdi da dodatnu zabrinutost zbog krize vlade prouzrokuje i činjenica da, ukoliko dođe do raspada vladajuće koalicije, pitanje legalnosti misije EU na Kosmetu neće imati ko da pokrene u međunarodnim institucijama – UN, OEBS-u, Savetu Evrope. „Osim toga, ako padne vlada, najverovatnije time pada u vodu i primena akcionog plana za Kosmet u slučaju proglašenja nezavisnosti. U tom slučaju stupa na snagu privremeno finansiranje, što bi dodatno otežalo pomoć Srbima, koji bi u slučaju proglašenja nezavisnosti mogli masovnije da napuštaju Kosmet”, kaže ovaj funkcioner.

Na jučerašnjoj konferenciji za novinare ministar Samardžić je, na pitanje o mogućnostima Vlade Srbije da u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti zauzme jedinstven stav i aktivira primenu akcionih planova koje je vlada donela za tu situaciju, odgovorio da ne očekuje nikakve probleme. „Jedinstven stav vlade po tom pitanju je već donet, a saopštićemo ga kada bude trebalo. Kada su u pitanju akcioni planovi, njih su donosila sama ministarstva, a ne verujem da bi pojedini ministri odustali od primene planova koje su vladi sami predložili. Inače, akcioni planovi će biti aktivirani u trenutku kada skupština Kosova formalno proglasi nezavisnost, a ne kada misija EU dođe na Kosovo”, rekao je Samardžić.

Biljana Mitrinović

---------------------------------------------------

Stigao Solanin izaslanik

Sinoć je u hitnu posetu Beogradu doputovao savetnik Havijera Solane Štefan Lene, a prema saznanjima „Politike” njegova poruka državnom vrhu Srbije glasi da EU želi stabilnu vlast u Beogradu. To protivreči spekulacijama našeg izvora iz vrha DSS-a da bi Briselu odgovaralo i da Srbija ostane bez izvršne vlasti u trenucima dok se rešava status Kosova.

S. R.  

----------------------------------------------------

Francuski general na čelu Euleksa

Prištinska „Koha ditore” objavila je juče zvanični dokument EU o uspostavljanju misije Euleks, koji se poziva na Rezoluciju 1244. U početku, u misiji će biti 1.800 službenika, a imaće mandat od 28 meseci. Za prvih 16 meseci planiran je budžet od 205 miliona evra, a kasnije će on biti niži.

Prema ranijim informacijama iz Brisela, na čelu misije Evropske unije na Kosmetu (Euleks) biće francuski general Iv de Kermabon, bivši komandant Kfora, dok će njegov zamenik biti Britanac Roj Riv koji sada vodi pripremni tim EU u Prištini. Prema dokumentima EU, aktivnostima Zapada u pokrajini koordiniraće Holanđanin Piter Fejt, koji će biti „međunarodni civilni predstavnik” i specijalni predstavnik EU.

S. R.

---------------------------------------------------------

Kipar: Misija nema veze sa nezavisnošću

London – Kiparska ministarka inostranih poslova Erato Kozaku Markulis izjavila je da misija EU na Kosovu nema nikakve veze sa nezavisnošću te pokrajine i da su to potpuno odvojena pitanja. „Učinili smo sve što smo mogli da terminologija u usvojenim dokumentima ne prejudicira status Kosova”, rekla je Markulisova za srpsku redakciju britanskog radija Bi-Bi-Si.

Kipar je na sastanku ambasadora zemalja EU u ponedeljak, 4. februara, bio „konstruktivno uzdržan” kada je odobren pravni osnov te misije, a ta zemlja se inače protivi nezavisnosti Kosova. Markulisova je rekla i da nije moguće da generalni sekretar UN Ban Ki Mun svojom izjavom odobri misiju EU. „Postarali smo se da se to ne dogodi, jer smatramo da generalni sekretar ne može da preuzme ulogu Saveta bezbednosti. U usvojenom dokumentu EU polazi se od toga da Rezolucija 1244 daje osnovu za slanje misije na Kosovo što, po nama, nije tačno i zato smo se uzdržali”, rekla je ona.

Beta