Ko će naslediti Ban Ki Muna

Iako će na­red­ni ge­ne­ral­ni se­kre­tar Uje­di­nje­nih na­ci­ja bi­ti bi­ran tek sle­de­će go­di­ne, u me­đu­na­rod­noj jav­no­sti uve­li­ko je kre­nu­lo me­dij­sko nad­me­ta­nje. Prem­da ni­je do­ne­se­na od­lu­ka da će ko­rej­skog di­plo­ma­tu Ban Ki Mu­na na­sle­di­ti kan­di­dat iz gru­pe is­toč­no­e­vrop­skih ze­ma­lja, u me­di­ji­ma već ne manj­ka po­ten­ci­jal­nih kan­di­da­ta iz ovog re­gi­o­na. Osim to­ga, po­mi­nje se i da bi pr­vi put u 70 go­di­na po­sto­ja­nja svet­ske or­ga­ni­za­ci­je tre­ba­lo da na nje­no če­lo do­đe že­na po­sle osam mu­ška­ra­ca ko­ji su oba­vlja­li tu funk­ci­ju. Pi­ta­nje že­ne na če­lu UN po­kre­nu­to je i na jed­nom pri­vat­nom rad­nom ruč­ku pred­stav­ni­ka pet stal­nih čla­ni­ca Sa­ve­ta bez­bed­no­sti UN, ko­je mo­gu ve­tom da blo­ki­ra­ju sva­kog kan­di­da­ta.

Ame­rič­ka agen­ci­ja AP iz­ve­sti­la je da je je­dan evrop­ski am­ba­sa­dor pri UN re­kao da Ban Ki Mu­na tre­ba da na­sle­di „mu­ška­rac od zna­ča­ja i s ve­li­kim ve­šti­na­ma”, do­dav­ši po­tom „ili že­na”. Biv­ši po­moć­nik ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra UN Ra­meš Ta­ku­ra u autor­skom tek­stu is­ti­če pak da bi „kri­tič­ni za­da­tak” u 2015. tre­ba­lo da bu­de re­for­ma me­to­de iz­bo­ra ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra UN, kao i ro­ko­vi i uslo­vi nje­go­vog man­da­ta.

                                                                   *    *    *    *

Man­dat Ban Ki Mu­na na me­stu ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Uje­di­nje­nih na­ci­ja is­ti­če 31. de­cem­bra 2016, a ve­li­ki broj is­ku­snih po­sma­tra­ča je pri­li­kom nje­go­vog iz­bo­ra 2006. iz­neo de­lom ne­tr­pe­ljiv stav o to­me da se ma­lo mo­že oče­ki­va­ti od svet­ske or­ga­ni­za­ci­je (za nje­go­vog man­da­ta). Me­đu­tim, uklju­ču­ju­ći in­sti­tu­ci­o­nal­na ogra­ni­če­nja, u su­šti­ni nje­gov uči­nak i ni­je ta­ko loš: pre­u­zeo je ini­ci­ja­ti­vu o pi­ta­nji­ma kao što su kli­mat­ske pro­me­ne, po­li­ti­ka „od­go­vor­nost da se za­šti­ti” i raz­voj agen­de ko­ja će pro­is­te­ći iz Mi­le­ni­jum­skih ci­lje­va raz­vo­ja ko­ji is­ti­ču ove go­di­ne.

Ge­ne­ral­ni se­kre­tar mo­ra da ima in­te­gri­tet, ne­za­vi­snost, ali i spo­sob­nost i vo­lju da po­sta­vi ko­lek­tiv­ni in­te­res UN iz­nad po­je­di­nač­nih in­te­re­sa ze­ma­lja čla­ni­ca; da po­ka­že spo­sob­nost upra­vlja­nja i di­plo­mat­sku ve­šti­nu dok pod­no­si iz­ve­štaj svet­skoj jav­no­sti; da zna ka­da da pre­u­zme ini­ci­ja­ti­vu ka­ko bi na­te­rao na re­ša­va­nje od­re­đe­nog pi­ta­nja, ali i ka­da je po­želj­no da se po­vu­če; da zna ka­da je neo­p­hod­no bi­ti hra­bar a ka­da je pre­po­ruč­lji­vo bi­ti dis­kre­tan, kao i da zna ka­da pri­vr­že­nost ci­lje­vi­ma UN mo­ra bi­ti uskla­đe­na sa ose­ća­jem za me­ru i hu­mor. On mo­ra da ima ve­li­ke zah­te­ve i oče­ki­va­nja od or­ga­ni­za­ci­je, čak i pre­ko nje­nih mo­guć­no­sti.

Ka­bi­net ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra je me­ša­vi­na po­li­tič­ke, di­plo­mat­ske i me­đu­na­rod­ne ci­vil­ne slu­žbe. Glas je svet­ske sa­ve­sti i per­so­ni­fi­ka­ci­ja me­đu­na­rod­nog in­te­re­sa, sa ka­pa­ci­te­tom da uti­če na do­ga­đa­je, ali ne i da ih kon­tro­li­še. Ge­ne­ral­ni se­kre­tar mo­ra ima­ti po­dr­šku svih vla­da, ali im ni­šta ne du­gu­je. Mo­ra da za­dr­ži ame­rič­ko po­ve­re­nje dok de­mon­stra­tiv­no po­ka­zu­je ne­za­vi­snost od Va­šing­to­na. Opi­sa­ti šta je po­treb­no zna­či ob­ja­sni­ti ono što je Nor­ve­ža­nin Tri­gve Li, pr­vi ge­ne­ral­ni se­kre­tar UN, opi­sao kao „naj­ne­mo­guć­ni­ji po­sao na sve­tu”.

Dok su ne­ki stva­ra­o­ci Po­ve­lje UN že­le­li da uma­nje ulo­gu ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra na tra­di­ci­o­nal­ni mo­del apo­li­tič­nog li­de­ra ci­vil­ne slu­žbe, po­slu­šnog i pu­nog po­što­va­nja pre­ma po­li­tič­kim li­de­ri­ma, dru­gi su se za­la­ga­li za do­sta ja­sni­ju i ak­tiv­ni­ju po­li­tič­ku ulo­gu. Na kra­ju su se obe ver­zi­je na­šle u Po­ve­lji, ma­da ne eg­zi­sti­ra­ju obe ta­ko la­ko. Sta­tus, auto­ri­tet i moć ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra do­la­ze pr­ven­stve­no iz Po­ve­lje UN, ali ta­ko­đe ne­mi­nov­no za­vi­se i od spo­sob­no­sti i ka­rak­te­ra slu­žbe­ni­ka, kao i od sta­nja od­no­sa me­đu ve­li­kim si­la­ma. Po­li­tič­ka ulo­ga ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra le­ži u in­ter­ak­ci­ji iz­me­đu Po­ve­lje i mo­ći, lič­nih oso­bi­na i po­li­tič­ke jed­na­či­ne me­đu ze­mlja­ma čla­ni­ca­ma.

Naj­va­žni­ji iza­zov za ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra je­ste ka­ko da bu­de li­der: mo­ra ima­ti ne­do­sti­žnu spo­sob­nost da dru­ge spo­ji emo­ci­o­nal­no i in­te­lek­tu­al­no u va­žni­jem in­te­re­su – ko­ji na­di­la­zi nji­ho­ve po­je­di­nač­ne. Li­der­stvo pod­ra­zu­me­va da mo­ra da ar­ti­ku­li­še hra­bru i ple­me­ni­tu vi­zi­ju me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce i da us­po­sta­vi za dr­ža­ve i po­je­din­ce stan­dar­de po­na­ša­nja, ob­ja­šnja­va­ju­ći za­što je to va­žno i in­spi­ri­šu­ći ili ube­đu­ju­ći sve da usvo­je do­go­vo­re­ne ci­lje­ve kao svo­je.

Re­for­ma iz­bor­nog pro­ce­sa

Gla­sa­nje o Ban Ki Mu­no­vom na­sled­ni­ku ve­ro­vat­no se ne­će do­go­di­ti pre no­vem­bra sle­de­će go­di­ne, iako ne­for­mal­ne run­de gla­sa­nja mo­gu da poč­nu sre­di­nom sle­de­će go­di­ne. Ali pre­li­mi­nar­no lo­bi­ra­nje i ra­no ob­ja­vlji­va­nje kan­di­da­ta već je po­če­lo. Dok će 2015. obe­le­ži­ti dis­kret­no „gle­da­nje u pa­sulj” i opi­pa­va­nje glo­bal­nog pul­sa ob­ja­vlji­va­njem kan­di­da­ta, oče­ki­va­nih ali i onih iza sce­ne, va­žni­ji po­sao ove go­di­ne tre­ba­lo bi da bu­de re­for­ma me­to­da iz­bo­ra ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra, uslo­va i du­ži­ne nje­go­vog man­da­ta.

Gla­sač­ki pro­ces na­gla­sak sta­vlja na naj­lju­ba­zni­jeg i naj­ma­nje agre­siv­nog, ne i na naj­sna­žni­jeg i naj­e­fi­ka­sni­jeg kan­di­da­ta. Pro­ces od­re­đu­je i re­zul­ta­te: iz­bor sla­bog li­de­ra omo­gu­ća­va da ga pet stal­nih čla­ni­ca Sa­ve­ta bez­bed­no­sti UN ko­ri­ste kao žr­tve­nog jar­ca (Ko­fi Anan je ko­ri­stio ovu ša­lu) ko­ji je kriv za lo­še re­zul­ta­te. 

Po­ve­lja UN sa­dr­ži sa­mo jed­nu krat­ku re­če­ni­cu o iz­bo­ru – „ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra ime­nu­je Ge­ne­ral­na skup­šti­na na pred­log Sa­ve­ta bez­bed­no­sti”. Ni­ka­da se ne bi re­klo da iz do­sa­da­šnje prak­se iz­bo­ra glav­nu reč pri iz­bo­ru ima Ge­ne­ral­na skup­šti­na, a ne Sa­vet bez­bed­no­sti.

Na svom pr­vom za­se­da­nju Ge­ne­ral­na skup­šti­na je usvo­ji­la re­zo­lu­ci­ju ko­ja je od­re­di­la da se ge­ne­ral­ni se­kre­tar bi­ra ta­ko što joj Sa­vet bez­bed­no­sti ša­lje ime jed­nog kan­di­da­ta, ko­jeg SB raz­ma­tra na za­tvo­re­nim sa­stan­ci­ma i bi­ra taj­nim gla­sa­njem. Neo­p­hod­na je ve­ći­na – de­vet od ukup­no 15 čla­no­va SB – uklju­ču­ju­ći sa­gla­snost pet stal­nih čla­ni­ca. Ta­ko je iz­bor ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra pred­met dr­ža­va ko­je ima­ju pra­vo ve­ta u SB.

U te­o­ri­ji, Ge­ne­ral­na skup­šti­na mo­gla bi da po­vra­ti rav­no­prav­nu ulo­gu uki­da­njem svo­je re­zo­lu­ci­je. U prak­si to bi tre­ba­lo da ura­di i da tra­ži naj­ma­nje tri a naj­vi­še pet kan­di­da­ta, kao i da ge­ne­ral­ni se­kre­tar bu­de po­što­van od iz­vr­šnog te­la (Sa­ve­ta bez­bed­no­sti), na­ro­či­to od pet stal­nih čla­ni­ca.

Još jed­nom du­go­go­di­šnjom re­form­skom ini­ci­ja­ti­vom zah­te­va se pro­du­že­nje man­da­ta na se­dam go­di­na, ka­ko bi se omo­gu­ći­la sta­bil­nost i spre­či­la mo­guć­nost da ge­ne­ral­ni se­kre­tar u svo­jim od­lu­ka­ma/ak­ci­ja­ma bu­de pod uti­ca­jem ra­ču­ni­ce ka­ko da osvo­ji i dru­gi man­dat.

Za­to bi ove dve ključ­ne pro­me­ne (raz­ma­tra­nje ne­ko­li­ko kan­di­da­ta u GS i je­dan du­ži man­dat) mo­gla da iz­vr­ši Ge­ne­ral­na skup­šti­na, bez iz­me­na i do­pu­na Po­ve­lje UN.

Ge­ne­ral­na skup­šti­na je u re­zo­lu­ci­ji do­ne­toj 2006. da­la do­dat­ne smer­ni­ce za iz­bor ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra, do­da­ju­ći kao kri­te­ri­ju­me rod­nu rav­no­prav­nost i re­gi­o­nal­nu ro­ta­ci­ju. Na osno­vu to­ga kan­di­dat sa naj­bo­ljim šan­sa­ma tre­ba­lo bi da bu­de že­na iz is­toč­ne Evro­pe. Ni­jed­na že­na, a ta­ko­đe ni­jed­na oso­ba iz is­toč­ne Evro­pe do da­nas ni­su iza­bra­ni.

Mo­gu­ći kan­di­da­ti

Je­dan od već pro­gla­še­nih kan­di­da­ta je­ste Iri­na Bo­ko­va, ge­ne­ral­na di­rek­tor­ka Une­ska i biv­ša mi­ni­star­ka spolj­nih po­slo­va Bu­gar­ske. Me­đu nji­ma je i pro­fe­sor me­đu­na­rod­nog pra­va Da­ni­lo Tirk, biv­ši po­moć­nik ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra UN i biv­ši pred­sed­nik Slo­ve­ni­je. Tirk je od 1992. do 2000. bio am­ba­sa­dor Slo­ve­ni­je pri UN, uklju­ču­ju­ći i dve go­di­ne pro­ve­de­ne u Sa­ve­tu bez­bed­no­sti (1998–1999).

Mo­gu­ći a jed­na­ko kre­di­bil­ni kan­di­dat, iako je iz ju­žne Evro­pe, je­ste ko­me­sar UN za iz­be­gli­ce i biv­ši pre­mi­jer Por­tu­ga­li­je An­to­nio Gu­te­reš.

Ta­ko­đe tu su i dva pot­pu­no raz­li­či­ta biv­ša pre­mi­je­ra ko­ji su za­in­te­re­so­va­ni za ovaj po­sao: He­len Klark sa No­vog Ze­lan­da, ko­ja je ad­mi­ni­stra­tor UNDP-a od 2009, i Ke­vin Rad iz Austra­li­je. Sple­tom okol­no­sti, pre­ma po­li­tič­koj ge­o­gra­fi­ji sve­ta UN, ove dve ze­mlje pri­pa­da­ju gru­pi Za­pad­na Evro­pa i osta­li, na ko­ju je na osno­vu re­gi­o­nal­ne ro­ta­ci­je red da ima kan­di­da­ta. Osta­vlja­ju­ći po stra­ni nji­ho­ve kva­li­fi­ka­ci­je, is­ku­stvo i ugled, upit­no je ko­li­ko su Evro­plja­ni sprem­ni da pre­pu­ste (No­vo­ze­lan­đan­ki ili Austra­li­jan­cu) me­sto ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra bu­du­ći da da­ju svog kan­di­da­ta za naj­va­žni­ju di­plo­mat­sku po­zi­ci­ju na sve­tu jed­nom u 40 go­di­na.

Mno­gi po­sma­tra­či do­ga­đa­ja u UN oce­ni­li su Da­ga Ha­mar­šel­da i Ko­fi­ja Ana­na za dva naj­bo­lja ge­ne­ral­na se­kre­ta­ra. Glav­ni iza­zov sa ko­jim su se obo­ji­ca su­o­či­la, sa pro­men­lji­vim uspe­hom, je­ste ka­ko da kom­bi­nu­ju je­din­stve­ni le­gi­ti­mi­tet i me­đu­na­rod­ni auto­ri­tet UN sa glo­bal­nim do­stig­nu­ći­ma i mo­ći ve­li­ke si­le. Da su pet stal­nih čla­ni­ca SB zna­le ka­ko će se ova dvo­ji­ca po­na­ša­ti, te­ško da bi ih iza­bra­le.

Upra­vo će ve­šti­ne i ka­rak­ter­ne oso­bi­ne po­treb­ne za do­la­zak u fo­te­lju na svet­skom di­plo­mat­skom vr­hu obez­be­di­ti da naj­bo­lji kan­di­da­ti bu­du za­u­sta­vlje­ni ve­tom stal­nih čla­ni­ca SB. So­li­dar­nost, em­pa­ti­ja, in­te­gri­tet, pri­stoj­nost, mo­ral­ni kom­pas i in­te­lekt re­či su ko­je de­fi­ni­šu do­brog i efi­ka­snog ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra ko­ji go­vo­ri kao sa­vest čo­ve­čan­stva usred di­plo­mat­skog ko­ška­nja ve­li­kih si­la. Dok ne vi­di­mo lju­de po­put Ha­mar­šel­da i Ana­na, UN je da­le­ko od po­vrat­ka vi­si­na­ma uti­ca­ja ko­ji je po­stig­nut za vre­me nji­ho­vog man­da­ta.

Ra­meš Ta­kur*

* Autor je bivši pomoćnik generalnog sekretara UN i aktuelni profesor na Australijskom nacionalnom univerzitetu. Ovaj autorski tekst je na engleskom jeziku izvorno objavio „MUNPlanet”, a „Politika” ga ekskluzivno prenosi na srpskom jeziku.

------------------------------------------------------

Pusićeva bez podrške predsednice

Vesna  Pusić (Foto Rade Krstinić)

Nakon što je prva potpredsednica Vlade Hrvatske i šefica diplomatije javno najavila svoju kandidaturu za mesto generalnog sekretara UN, prema oceni portala „direktno.hr”, dobar deo hrvatske javnosti ostao je šokiran i zatečen. Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović zvanično je prokomentarisala da ne zna ništa o tome, dok je nedeljnik „Globus” preneo nezvanično saznanje da je za predsednicu samokandidovanje Pusićeve neočekivan i promašen potez.

„To je ucena i to je sasvim neprihvatljivo. Ne može Vesna Pusić javno najaviti kandidaturu, a da pre toga nije dobila eksplicitnu podršku Kolinde Grabar Kitarović. A nije ju dobila”, rekao je, prema pisanju „Globusa”, bliski saradnik Kolinde Grabar Kitarović.

Analitičar Davor Gjenero skeptičan je zbog činjenice da se uopšte počelo i raspravljati o Pusićevoj kao genseku UN, jer odluka da će kandidat biti iz zemalja istočne Evrope još nije donesena.

„Osim toga, istočna Evropa – kakva je bila – više i ne postoji, a Hrvatsku i Rusiju danas ništa ne veže. Hrvatska pripada Mediteranu i srednjoj Evropi, a srednja Evropa je ne tako davno dala glavnog sekretara – Kurta Valdhajma. Zato mislim da Vesna Pusić nema velike šanse da postane generalni sekretar UN”, kaže on i dodaje da u uslovima zaoštravanja odnosa zbog Ukrajine, generalni sekretar UN neće biti izabran iz zemalja istočne Evrope. „Najveće izgleda iz tog dela Evrope objektivno ima Irina Bokova, aktuelna direktorka Uneska i bivša ministarka spoljnih poslova Bugarske.”

On dodaje da će o zvaničnoj kandidaturi Pusićeve morati da odluči ne samo vlada već i predsednica, ali i dve najjače političke stranke.

N. R.

------------------------------------------------------

Dug zalet Vuka Jeremića

Vuk Jeremić (Foto Tanjug)

Me­đu pr­vi­ma za ko­je se spe­ku­li­sa­lo da će po­ku­ša­ti da za­me­ne Ban Ki Mu­na, još na je­sen 2013. go­di­ne, spo­me­nut je i Vuk Je­re­mić, ali nje­go­va kan­di­da­tu­ra za po­zi­ci­ju ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Uje­di­nje­nih na­ci­ja do da­nas ni­je ozva­ni­če­na.

U jed­nom tre­nut­ku i Roj­ters ga je ozna­čio kao naj­o­zbilj­ni­jeg pre­ten­den­ta na vrh UN, pod­se­ća­ju­ći na to da je imao po­dr­šku Ru­si­je i Ki­ne ka­da je iz­gla­san za pred­se­da­va­ju­ćeg Ge­ne­ral­ne skup­šti­ne, kao i da je „po­sve­ćen, stra­stven, po­pu­la­ran kod ve­ći­ne sve­ta a po­ti­če iz ma­nje za­stu­plje­nog pod­ruč­ja”. Na­po­me­nuo je Roj­ters da će Je­re­mić ima­ti i pre­pre­ke – mo­ra pri­do­bi­ti ne­ke čla­no­ve Sa­ve­za bez­bed­no­sti, od­no­sno Fran­cu­sku, Bri­ta­ni­ju i SAD, upra­vo one dr­ža­ve ko­je, na­vod­no, ni­su bi­le odu­še­vlje­ne nje­go­vom gor­lji­vom od­bra­nom srp­skih in­te­re­sa na Ko­so­vu u vre­me dok je vo­dio sed­ni­ce Ge­ne­ral­ne skup­šti­ne.

Za sa­da je, me­đu­tim, ne­iz­ve­sno i da li je do­bio po­dr­šku srp­ske dr­ža­ve. Bez to­ga, Je­re­mi­ću je po­vra­tak u UN pre­se­čen, jer kan­di­da­tu­ru za pred­sed­ni­ka te or­ga­ni­za­ci­je ne mo­že pod­ne­ti po­je­di­nac, ne­go is­klju­či­vo nje­go­va ze­mlja. Ni­je, do­du­še, po­tvr­đe­no ni da Je­re­mić ima uop­šte ta­kve am­bi­ci­je. Na sva otvo­re­na pi­ta­nja on je iz­be­ga­vao di­rek­tan od­go­vor.

Naj­vi­še što je do­zvo­lio se­bi da ka­že bi­lo je da je­di­no is­toč­no­e­vrop­ska gru­pa čla­ni­ca UN ni­ka­da ni­je da­la ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra, te da ve­ru­je ka­ko će se i to naj­zad de­si­ti a „on­da po­sto­ji i ve­li­ka šan­sa da on bu­de iz na­ših re­do­va”. Na kon­kret­no iz­ja­šnja­va­nje ga ni­je pod­sta­klo ni što je po­red nje­ga ta­da bio Mar­kos Ki­pri­ja­nu, biv­ši šef di­plo­ma­ti­je Ki­pra, ko­ji je Je­re­mi­ća oce­nio kao naj­bo­ljeg kan­di­da­ta iz re­gi­o­na. Ili je i to bio vešt di­plo­mat­ski gam­bit Je­re­mi­ća – pu­stio je pri­ja­te­lja da go­vo­ri u nje­go­vo ime, osta­vlja­ju­ći se­bi ma­ne­var­ski pro­stor i odr­ža­va­ju­ći spe­ku­la­ci­je u ži­vo­tu. Tvr­di­lo se i ka­ko je već na­pra­vio me­da­ljo­ne ko­je je de­lio u UN, pro­mo­vi­šu­ći svo­ju kan­di­da­tu­ru, ali ga ni ti na­vo­di ni­su is­pro­vo­ci­ra­li da se is­tr­či pred me­di­ji­ma.

Ve­šti­nu u oku­plja­nju sa­ve­zni­ka po­ka­zao je i for­mi­ra­njem Cen­tra za me­đu­na­rod­nu sa­rad­nju i odr­ži­vi raz­voj (CIRSD), u ko­jem su ugled­ne fi­gu­re sa ra­znih stra­na sve­ta, od ne­ka­da­šnjih vi­so­kih po­li­ti­ča­ra iz In­do­ne­zi­je i Ki­ne, Pa­ki­sta­na, Ku­vaj­ta i Se­ne­ga­la, do biv­šeg mi­ni­stra spolj­nih po­slo­va Špa­ni­je Mi­ge­la An­he­la Mo­ra­ti­no­sa i ame­rič­kog eko­no­mi­ste Dže­fri­ja Sak­sa.

V. V.