Da li deca imaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu?

Konvencijom o pra­vi­ma de­te­ta, usvo­je­nom u no­vem­bru 1989. u Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma, ko­ju su ra­ti­fi­ko­va­le 192 dr­ža­ve, iz­me­đu osta­log osi­gu­ra­na je prav­na za­šti­ta de­te­ta pre i po­sle ro­đe­nja i de­fi­ni­sa­no je do kog uz­ra­sta se ne­ko sma­tra de­te­tom, ka­že za „Po­li­ti­ku” pro­fe­sor dr Ra­do­van Bog­da­no­vić, pred­sed­nik Udru­že­nja pe­di­ja­ta­ra Sr­bi­je. 

– Oso­ba se sma­tra de­te­tom do na­vr­še­nih 18 go­di­na, ali ima le­ka­ra ko­ji ovu od­red­bu kon­ven­ci­je ne po­štu­ju. Udru­že­nje pe­di­ja­ta­ra po­dr­ža­va pro­du­že­nje bri­ge pe­di­ja­tra za mla­du oso­bu i po­sle pu­no­let­stva ka­da god je to oprav­da­no, a pro­ti­vi­mo se prak­si da se taj pe­ri­od skra­ću­je, jer to vo­di u dis­kri­mi­na­ci­ju – na­vo­di dr Bog­da­no­vić. 

De­te mo­ra da ima pra­vo na naj­ve­ći mo­gu­ći stan­dard zdrav­stve­ne za­šti­te ko­ju jed­na dr­ža­va mo­že da po­nu­di, is­ti­če naš sa­go­vor­nik, ali i ob­ja­šnja­va da u prak­si do­stup­nost zdrav­stve­noj za­šti­ti ni­je svu­da jed­na­ka: si­ro­ma­šna i de­ca iz mar­gi­na­li­zo­va­nih so­ci­jal­nih gru­pa, uklju­ču­ju­ći i rom­sku po­pu­la­ci­ju, de­ca sa hen­di­ke­pom, kao i de­ca iz uda­lje­nih se­o­skih pod­ruč­ja su u to­me po­gle­du u ne­po­volj­ni­jem po­lo­ža­ju, ma­da je sta­nje bo­lje ne­go pre 10-15 go­di­na.

Da li de­te za­i­sta ima ade­kvat­nu zdrav­stve­nu za­šti­tu naj­bo­lje zna­ju ro­di­te­lji te­ško obo­le­lih ma­li­ša­na. Pro­ble­mi na­sta­ju, tvr­di Ma­ri­ja Jol­dić, pred­sed­ni­ca Na­ci­o­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je za ret­ke bo­le­sti, već pri­li­kom po­sta­vlja­nja di­jag­no­ze: ove bo­le­sti te­ško se di­jag­no­sti­ku­ju. 

– Malo je struč­nja­ka za ove bo­le­sti, pa oni ko­ji­ma je po­moć po­treb­na a ži­ve u unu­tra­šnjo­sti, te­ško je do­bi­ja­ju. Ne­ke bo­le­sti uop­šte ni­su pre­po­zna­te u pra­vil­ni­ku RF­ZO, ve­ći­nu te­ra­pi­je ro­di­te­lji pla­ća­ju sa­mi, ne po­sto­ji pa­li­ja­tiv­no zbri­nja­va­nje ma­li­ša­na, ali ni re­gi­star obo­le­lih od ret­kih bo­le­sti – ka­že Ma­ri­ja Jol­dić.

Baš zbog ne­po­sto­ja­nja re­gi­stra ne zna se tač­no ko­li­ko je onih ko­ji pa­te od ret­kih bo­le­sti. Zna se da po­sto­ji iz­me­đu 6.000 i 8.000 ret­kih bo­le­sti, a čak u 75 od­sto slu­ča­je­va obo­le­va­ju de­ca, dok 30 od­sto obo­le­lih ma­li­ša­na ne do­ži­vi pe­tu go­di­nu.

Iako po za­ko­nu de­ca tre­ba da ima­ju zdrav­stve­nu za­šti­tu, u prak­si te­ret le­če­nja naj­če­šće pa­da na ro­di­te­lje. Je­dan od pri­me­ra ono­ga što ne funk­ci­o­ni­še je­ste kuć­na ne­ga – ka­že na­ša sa­go­vor­ni­ca.

– Pa­ci­jen­ti ko­ji su pri­nu­đe­ni da le­že, a ima­ju pra­vo na kuć­nu ne­gu, ne do­bi­ja­ju je. Kod bo­le­sti ko­ja iza­zi­va ra­ne na ko­ži ro­di­te­lji se ob­u­ča­va­ju da pre­vi­ja­ju svo­je de­te, iako bi to tre­ba­lo da ra­di struč­na oso­ba. Ka­da osta­ne bez ro­di­te­lja, pa­ci­jen­ta ne­ma ko da pre­vi­ja – pri­ča Ma­ri­ja Jol­dić.

Ona na­po­mi­nje da su ret­ke bo­le­sti ko­je na­pa­da­ju de­cu – bo­lest ce­le po­ro­di­ce. Mno­gi ro­di­te­lji mo­ra­ju da na­pu­ste po­sao da bi se bri­nu­li o de­te­tu, le­ko­vi i te­ra­pi­je su pre­sku­pi, a ge­net­ske ana­li­ze u do­ma­ćim la­bo­ra­to­ri­ja­ma po­ro­di­ce pla­ća­ju iz svog dže­pa. Da pa­ra­doks bu­de ve­ći, za ma­li­ša­ne ko­ji­ma ni­je po­sta­vlje­na di­jag­no­za usko­ro će fond za le­če­nje de­ce u ino­stran­stvu pla­ća­ti sla­nje uzo­ra­ka na DNK ana­li­zu u stra­ne la­bo­ra­to­ri­je dok za do­ma­će pla­ća­ju sa­mi ro­di­te­lji.

– Ve­li­ki pro­blem su le­ko­vi – ja­ko je ma­lo is­tra­ži­va­nja i spro­vo­de se na od­ra­sli­ma, a ne na de­ci. Mu­ka je i ka­da de­te pre­la­zi u ti­nej­džer­sko do­ba, jer po­sto­je le­ka­ri za od­re­đe­ne bo­le­sti ko­ji le­če sa­mo de­cu – na­vo­di na­ša sa­go­vor­ni­ca.

--------------------------------------------------------------

Pra­vo de­te­ta na vak­ci­na­ci­ju

– Imu­ni­za­ci­ja je jed­na od naj­e­fi­ka­sni­jih pre­ven­tiv­nih me­ra, njo­me se šti­ti i po­je­di­nac i ko­lek­tiv. Za­šti­ta od za­ra­znih bo­le­sti imu­ni­za­ci­jom osnov­no je pra­vo de­te­ta, a to je opet jed­na od kom­po­nen­ti stra­te­gi­je sma­nje­nja ne­jed­na­ko­sti u do­stup­no­sti zdrav­stve­ne za­šti­te i deo stra­te­gi­je za sma­nje­nje si­ro­ma­štva. Pro­tiv­ni­ci imu­ni­za­ci­je se po­zi­va­ju na na­vod­no sum­nji­vi kva­li­tet vak­ci­na, tvr­de da one iza­zi­va­ju bo­le­sti – a sve to se u struč­noj ras­pra­vi mo­že ve­o­ma la­ko opo­vrg­nu­ti – ob­ja­šnja­va dr Bog­da­no­vić. 

S dru­ge stra­ne, dr­ža­va je u oba­ve­zi da obez­be­di re­dov­no i kon­ti­nu­i­ra­no snab­de­va­nje vak­ci­na­ma. Ka­zne za ro­di­te­lje ko­ji ne vak­ci­ni­šu de­cu, po nje­go­vom mi­šlje­nju, ni­su pra­vo re­še­nje: bo­lje bi bi­lo oba­ve­za­ti one ko­ji od­bi­ja­ju vak­ci­na­ci­ju da će do pu­no­let­no­sti de­te­ta pla­ća­ti do­dat­no osi­gu­ra­nje zbog po­ve­ća­nog ri­zi­ka od obo­le­va­nja i ugro­ža­va­nja zdra­vlja dru­gih ma­li­ša­na. 

Udru­že­nje pe­di­ja­ta­ra, uz po­dr­šku Mi­ni­star­stva zdra­vlja i uz po­moć Uni­ce­fa, spro­vo­di pro­je­kat u 10 do­mo­va zdra­vlja ra­di po­ve­ća­nja ka­pa­ci­te­ta pe­di­ja­trij­ske slu­žbe za sti­mu­la­ci­ju raz­vo­ja de­ce u pr­vim go­di­na­ma ži­vo­ta i ra­nog ot­kri­va­nja te­ško­ća i po­re­me­ća­ja raz­vo­ja.