Majstor gurmanluka

Juče je, u 64. godini, posle kraće bolesti, preminuo poznati beogradski novinar, publicista i književnik Mihajlo Mika Dajmak.

Mika je umeo da živi i uživa tako što je radost pronalazio u malim stvarima, koje su svuda oko nas, ali nikada nije skrivao da prva mesta na njegovoj listi hedonizma zauzimaju hrana i piće. U tom pravcu trasirao je i najveći deo svog profesionalnog rada, mada mu nisu bile strane ni druge teme, pogotovu dok je radio u „Ilustrovanoj Politici”.

Tokom proteklih decenija napisao je na stotine tekstova o gastronomiji i vinarstvu. U listu „Bazar” publikovao je više od 40 tematskih dodataka sa oko hiljadu originalnih i modifikovanih, ali proverenih recepata. S Milošem Lazićem napisao je bestselere „Sočni kuvar dva debela novinara” i „Šaputanja iz rerne debelih novinara”. Snimio je više serijala „Gurmanskih čarolija” emitovanih na RTS-u, „Televiziji Politika” i Art TV. Autor je knjiga „Gurmanski almanah”, „Gozba”, „Praktikum”, „Kuvanje za početnike Mike Dajmaka”... Bio je pokretač i glavni urednik specijalizovanog mesečnika „Mali kuvar”, koji je poslednjih godina u nešto izmenjenom obliku objavljivan u okviru dnevnog lista „Danas”.

Dajmakova knjiga „Ono što morate da znate o vinu” je na prestižnom Sajmu gurmanske literature u Parizu 2012. godine proglašena za najbolju popularnu knjigu o pićima na našem jezičkom području.

Svoj omiljeni moto da jedan kraj, jednu zemlju, njene ljude, najbolje možemo upoznati ako o tome saznanja crpimo, ne iz istorijskih udžbenika, nego za trpezom, uz čašu lokalnog vina, Mika Dajmak je pretočio u knjigu „Viljuškom po eks-Ju”. Bilo je to i poslednje delo iz njegovog gastro-enološkog publicističkog opusa.

Mihajlo Dajmak je studirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a novinarstvom je profesionalno počeo da se bavi 1973. godine. U Kuću „Politika” zakoračio je 1977. i u njoj ostao sve do 2004. godine.

Iako sam ga upoznao mnogo ranije, intenzivno smo počeli da se družimo tek od 2000. kada smo se zatekli u istoj redakciji – „Ilustrovanoj Politici”. Sada, posle toliko godina, siguran sam u jedno: prema Miki Dajmaku nije bilo ravnodušnih – ili su ga voleli, ili nisu. Iskreno verujem da je ovih prvih daleko više, a da oni drugi pred sobom i Bogom mogu da opravdaju svoja osećanja.

Žao mi je što nije stigao da sebi ispuni poslednju želju – da se preseli kod ćerke i zeta u Španiju i da tamo, u hladu palmi, bezbrižno pijucka dobro vino i mezi đakonije mediteranske kuhinje. Nek’ mu je slava.

Milan Janković