Obnova „Sava centra” dovodi goste u hotele

Poslovno udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede „Hores” ukazalo je pre nekoliko dana na potrebu obnove „Sava centra”. Ističući kako ovaj „najreprezentativniji kongresni kapacitet u regionu” godinama propada, iz „Horesa” su poručili da bi njegova rekonstrukcija dovela do investiranja u hotelsku ponudu prestonice i doprinela jačanju turističke privrede.

Ulaganje u obnovu „Sava centra”, prema rečima Tomislava Momirovića, predsednika „Horesa”, mali je trošak u odnosu na to šta bi se njime dobilo.

– Grube procene kazuju da bi za rekonstrukciju, u zavisnosti od toga šta se želi, bilo potrebno najmanje pet miliona evra. Ali korist bi bila mnogo veća, jer bi „Sava centar” ponovo mogao da dovodi velike međunarodne kongrese sa po nekoliko hiljada učesnika, kao što je i činio osamdesetih godina 20. veka. Beograd je tada, zahvaljujući „Sava centru”, bio centar kongresnog turizma u regionu, a sada u ovoj ustanovi, koja posluje s gubicima, prokišnjava krov – ističe Momirović.

Teškoće nastaju kad neko želi da zakupi kongresni prostor u Beogradu.

– Lično sam pre godinu dana dovodio jednu međunarodnu investicionu bankarsku konferenciju koja je htela da održi kongres u Beogradu. Oni nemaju problem s budžetom, spremni su da iznajmljivanje prostora plate koliko se traži, ali zauzvrat očekuju uslove na nivou. Kad su videli „Sava centar”, odustali su od održavanja kongresa u našem glavnom gradu – navodi Momirović.

Ponovno funkcionisanje ovog zdanja značajno je i da bi se nastavio trend ulaganja u ovdašnje hotelijerstvo.

– Poslednjih godina, u Beogradu je ulagano u hotele, od velikih međunarodnih lanaca do mnoštva manjih objekata. Ako se „Sava centar” ne obnovi, postojeći hoteli imaće sve manje gostiju, a izgradnja novih će izostati. Jer, hotelijeri mogu u svojim objektima da održavaju manje kongrese i skupove, ali je potreban poseban centar za veće događaje sa hiljadama učesnika. Praksa u svetu je da se glavna dešavanja na takvim kongresima održavaju u namenskim prostorima poput „Sava centra”, a prateća u hotelima – ističe Momirović.

Osim obnove zdanja, trebalo bi dovesti i profesionalni menadžment makar i po cenu privatizacije „Sava centra”.

– Rukovodilac ove ustanove faktički je čovek broj jedan kongresnog turizma u Beogradu. Umesto da bude tako, ta fotelja godinama je služila za zadovoljavanje perifernih partijskih interesa. To se najbolje ogleda u finansijskim izveštajima: kako to da jedan ovakav kongresni kapacitet posluje sa gubitkom, a pri tom nema nikakve investicije – navodi Momirović.

„Sava centar” se, dodaje on, sada bavi pretežno organizacijom lokalnih skupova, pa tako predstavlja nelojalnu konkurenciju drugim kongresnim destinacijama u Srbiji.

– Oni daju damping cenu kako bi privukli domaće, ponekad i regionalne skupove. Apsurdno je da takva ustanova sa takvim kapacitetima bude konkurencija Zlatiboru, Kopaoniku ili Vrnjačkoj Banji, a ne, kao nekad, Budimpešti, Pragu i Varšavi – zaključuje Momirović.

----------------------------------

„Sava centar” – od 1977. do danas

9.700 kongresa

1.900.000 učesnika

20.000 kulturnih manifestacija i programa

10.000.000 posetilaca

Kapaciteti

69.000 kvadratnih metara pod krovom

3.300 kvadrata izložbenog prostora

3.672 sedišta u velikoj dvorani

15 konferencijskih sala

7.000 mesta ukupan kapacitet