Обнова „Сава центра” доводи госте у хотеле

Пословно удружење хотелско-угоститељске привреде „Хорес” указало је пре неколико дана на потребу обнове „Сава центра”. Истичући како овај „најрепрезентативнији конгресни капацитет у региону” годинама пропада, из „Хореса” су поручили да би његова реконструкција довела до инвестирања у хотелску понуду престонице и допринела јачању туристичке привреде.

Улагање у обнову „Сава центра”, према речима Томислава Момировића, председника „Хореса”, мали је трошак у односу на то шта би се њиме добило.

– Грубе процене казују да би за реконструкцију, у зависности од тога шта се жели, било потребно најмање пет милиона евра. Али корист би била много већа, јер би „Сава центар” поново могао да доводи велике међународне конгресе са по неколико хиљада учесника, као што је и чинио осамдесетих година 20. века. Београд је тада, захваљујући „Сава центру”, био центар конгресног туризма у региону, а сада у овој установи, која послује с губицима, прокишњава кров – истиче Момировић.

Tешкоће настају кад неко жели да закупи конгресни простор у Београду.

– Лично сам пре годину дана доводио једну међународну инвестициону банкарску конференцију која је хтела да одржи конгрес у Београду. Они немају проблем с буџетом, спремни су да изнајмљивање простора плате колико се тражи, али заузврат очекују услове на нивоу. Кад су видели „Сава центар”, одустали су од одржавања конгреса у нашем главном граду – наводи Момировић.

Поновно функционисање овог здања значајно је и да би се наставио тренд улагања у овдашње хотелијерство.

– Последњих година, у Београду је улагано у хотеле, од великих међународних ланаца до мноштва мањих објеката. Ако се „Сава центар” не обнови, постојећи хотели имаће све мање гостију, а изградња нових ће изостати. Јер, хотелијери могу у својим објектима да одржавају мање конгресе и скупове, али је потребан посебан центар за веће догађаје са хиљадама учесника. Пракса у свету је да се главна дешавања на таквим конгресима одржавају у наменским просторима попут „Сава центра”, а пратећа у хотелима – истиче Момировић.

Осим обнове здања, требало би довести и професионални менаџмент макар и по цену приватизације „Сава центра”.

– Руководилац ове установе фактички је човек број један конгресног туризма у Београду. Уместо да буде тако, та фотеља годинама је служила за задовољавање периферних партијских интереса. То се најбоље огледа у финансијским извештајима: како то да један овакав конгресни капацитет послује са губитком, а при том нема никакве инвестиције – наводи Момировић.

„Сава центар” се, додаје он, сада бави претежно организацијом локалних скупова, па тако представља нелојалну конкуренцију другим конгресним дестинацијама у Србији.

– Они дају дампинг цену како би привукли домаће, понекад и регионалне скупове. Апсурдно је да таква установа са таквим капацитетима буде конкуренција Златибору, Копаонику или Врњачкој Бањи, а не, као некад, Будимпешти, Прагу и Варшави – закључује Момировић.

----------------------------------

„Сава центар” – од 1977. до данас

9.700 конгреса

1.900.000 учесника

20.000 културних манифестација и програма

10.000.000 посетилаца

Капацитети

69.000 квадратних метара под кровом

3.300 квадрата изложбеног простора

3.672 седишта у великој дворани

15 конференцијских сала

7.000 места укупан капацитет