Seoba kneza Miškina

Glumac, profesor i reditelj Nebojša Dugalić pokrenuo je postupak za dobijanje iseljeničke vize u Kanadu! Tako će se ovaj prvak Narodnog pozorišta u Beogradu sa svojom porodicom – suprugom Draganom i petoro dece – priključiti mnogobrojnim Srbima koji su poslednjih godina i decenija otišli trbuhom za kruhom u beli svet.

Kako saznajemo, Dugalić je dobio ponudu da vodi školu glume pod okriljem Srpske pravoslavne eparhije kanadske.

O svojim planovima, ipak, Dugalić ne želi da govori u javnosti jer smatra da je to isključivo privatna stvar, a nema ni vremena zbog prezaposlenosti, budući da ovaj glumac koji pleni talentom i harizmom ima čak 29 igrajućih predstava mesečno, što je ravno podvigu. Svoju glumu i scensku čaroliju nesebično poklanja svojoj publici na gotovo svim beogradskim pozorišnim scenama, od matičnog nacionalnog teatra, preko Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Beogradskog dramskog pozorišta, Pozorišta na Terazijama, Madlenijanuma..., kao i publici Kraljevačkog pozorišta u kojem je ponikao. U međuvremenu, neumorni Dugalić juri s probe na probu u pauzi između predavanja koja posvećeno drži svojim studentima na Akademiji umetnosti. Uz sve to, stigne i da svojim predstavama osvoji publiku od Moskve, gde trenutno gostuje, preko Beča, Atine, Budimpešte, Ciriha...

Ovaj i ovoliki angažman, međutim, nije dovoljan Dugaliću da svojoj deci koju vaspitava u duhu pravoslavlja priušti iole pristojnu egzistenciju, s obzirom na to da mu dobar deo materijalnih sredstava odlazi na plaćanje kredita za stan u švajcarcima i mnogobrojnih nameta koje svakodnevno diktira država. No, izborio bi se Dugalić, koji ne pristaje ni na kakvu milostinju, i s ovim problemima, jer njegov pogled je dalekovidiji. Kao jedan od najvažnijih, poražavajućih razloga, kako se knez Miškin, Sigismund, Karađoz, Hadži Zamfir, Jovan Jovanović Zmaj, Monah Isaija, Vladimir Dedijer, poverio svojim najintimnijim prijateljima, jeste što Dugalić u Srbiji ne vidi perspektivu za svoju decu, odnosno što nema pravo da im uskrati budućnost.

Priča o iseljenju Nebojše Dugalića u Kanadu stigla je gotovo u isto vreme s jednoglasnom odlukom stručnog žirija Udruženja dramskih umetnika Srbije da je upravo on, u konkurenciji od 33 kandidata, najnoviji dobitnik esnafskog priznanja „Miloš Žutić”, koje se dodeljuje za najbolje glumačko ostvarenje.

Da li će u iseljenički prtljag Nebojša Dugalić uspeti da spakuje i sve prethodne nagrade koje je osvojio za svoju glumu: četiri „Zoranova brka”, tri Sterijine nagrade, dva „Zlatna viteza” i dva „Srebrna viteza” u Moskvi, nagradu „Zoran Radmilović”, nagradu matičnog nacionalnog teatra i mnoge druge, ili će ih ostaviti u amanet Srbiji, ostaje da se vidi. Publici ostaje da u skorije vreme pohrli u neko od vodećih beogradskih pozorišta i još jednom uživa u emociji koju im je proteklih godina Nebojša Dugalić sa scene tako nesebično davao.